Кто есть Иисус?
от Марка 15:34 " В девятом часу возопил Иисус громким голосом: Элои! Элои! ламма савахфани? --что значит: Боже Мой! Боже Мой! для чего Ты Меня оставил?" Если Иисус - Бог, то к кому он тогда обращается?
от Марка 16:19 Итак Господь(по гречески "кириос" "господин"), после беседования с ними, вознесся на небо и воссел одесную (по правую сторону) Бога". - Отсюда я делаю вывод, что Иисус - не Бог. Здесь не написано: "одесную Отца" здесь именно написано: "одесную Бога"!!
Почему же Иисуса называют "сын Божий"
Сынами Божьими был назван еврейский народ:
"И в негодовании пренебрег сынов Своих и дочерей Своих"(Второзаконие 32:19)
Но сыны божьи по Библии - это не просто еврейский народ - сыны божии по Библии - это праведные люди.
Такой вывод мы можем сделать из стиха: "но они развратились пред ним - они не дети Его по порокам своим":(Второзаконие 32:5) Тоесть развратные люди не являются детьми Божьими по пятикнижью Моисея. Иисус был праведным человеком, поэтому его и называли "сыном Божьим".
Иисус же предрекает, что сынами божьими будут названы миротворрцы(творящие мир).(Евангелие от Матфея 5:9)
А Отец - это обращение не только Иисуса. И в пятикнижье Моисея мы находим: "Не он ли Отец твой - усвоил тебя, создал тебя и устроил тебя" (Второзаконие 32:6)
Когда же Иисус увидел, что обращение "сын Божий" может привести к обожествлению, он стал называть себя "Сын Человеческий"
И в заключение хочется сказать словами Иисуса:
"Господу Богу твоему поклоняйся и Ему одному служи" (Евангелие от Луки 4:8)
"Ибо и Сын Человеческий не для того пришел, чтобы Ему служили, но чтобы послужить"(Евангелие от Марка 10:45)
Тимур Джумагалиев
Источник:http://blogs.mail.ru/mail/timjum/1B90D80CA4A1868D.html
от Марка 16:19 Итак Господь(по гречески "кириос" "господин"), после беседования с ними, вознесся на небо и воссел одесную (по правую сторону) Бога". - Отсюда я делаю вывод, что Иисус - не Бог. Здесь не написано: "одесную Отца" здесь именно написано: "одесную Бога"!!
Почему же Иисуса называют "сын Божий"
Сынами Божьими был назван еврейский народ:
"И в негодовании пренебрег сынов Своих и дочерей Своих"(Второзаконие 32:19)
Но сыны божьи по Библии - это не просто еврейский народ - сыны божии по Библии - это праведные люди.
Такой вывод мы можем сделать из стиха: "но они развратились пред ним - они не дети Его по порокам своим":(Второзаконие 32:5) Тоесть развратные люди не являются детьми Божьими по пятикнижью Моисея. Иисус был праведным человеком, поэтому его и называли "сыном Божьим".
Иисус же предрекает, что сынами божьими будут названы миротворрцы(творящие мир).(Евангелие от Матфея 5:9)
А Отец - это обращение не только Иисуса. И в пятикнижье Моисея мы находим: "Не он ли Отец твой - усвоил тебя, создал тебя и устроил тебя" (Второзаконие 32:6)
Когда же Иисус увидел, что обращение "сын Божий" может привести к обожествлению, он стал называть себя "Сын Человеческий"
И в заключение хочется сказать словами Иисуса:
"Господу Богу твоему поклоняйся и Ему одному служи" (Евангелие от Луки 4:8)
"Ибо и Сын Человеческий не для того пришел, чтобы Ему служили, но чтобы послужить"(Евангелие от Марка 10:45)
Тимур Джумагалиев
Источник:http://blogs.mail.ru/mail/timjum/1B90D80CA4A1868D.html
3-е Вдохновение Кораном.
СУРА 68 ЧАСТЬ ВТОРАЯ
(34) Истинно, набожным у Господа блаженные сады.
(35) Поступим ли Мы с Подчиненными как с теми, что грешны?
(36) Что с вами и каково суждение?
(37) Или у вас писание, а в нём учение
(38) Что вам, поистине, любое предпочтение?
(39) Или у вас Наши клятвы вплоть до Дня Предстояния о том, что вам – плод вашего суждения?
(40) Спроси их, кем будут клятвы подтверждены?
(41) Или у них – святые? Пускай же приведут своих святых, если правдивы они.
(42) В тот день, когда откроются все тайны, и призовут земной поклон вершить, они не смогут сделать преклонение –
(43) Опущены их взоры и их постиг позор, а ведь могли они пасть ниц, (когда спустилось повеление).
(44) Оставь Меня с теми, кто ложью считает этот рассказ – когда они не будут знать, их жизнь постигнет завершение –
(45) Я дам отсрочку им, ведь замыслы Мои прочны.
(46) Или ты просишь награды и у них от платы отягощение?
(47) Или, быть может, пишут они тайное откровение?
(48) Ты дотерпи! Господь решит! Не будь подобен спутнику кита. Вот он воззвал, когда его постигло заточение.
(49) И если б не Господня милость, то был бы выброшен он на пустырь, его постигло б унижение.
(50) Избрал его Господь и сделал человеком правоты.
(51) А те, кто отвергает, своими взорами тебя готовы опрокинуть, и, слушая Упоминание, говорят: «Его коснулось бесов проникновение»
(52) Но это - не что иное, как Упоминание для народов, (ниспосланное с Божьей высоты).
Тимур Джумагалиев - ответственный за перевод.
Источник: http://blogs.mail.ru/mail/timjum/62F437EA42AA03A5.html
(34) Истинно, набожным у Господа блаженные сады.
(35) Поступим ли Мы с Подчиненными как с теми, что грешны?
(36) Что с вами и каково суждение?
(37) Или у вас писание, а в нём учение
(38) Что вам, поистине, любое предпочтение?
(39) Или у вас Наши клятвы вплоть до Дня Предстояния о том, что вам – плод вашего суждения?
(40) Спроси их, кем будут клятвы подтверждены?
(41) Или у них – святые? Пускай же приведут своих святых, если правдивы они.
(42) В тот день, когда откроются все тайны, и призовут земной поклон вершить, они не смогут сделать преклонение –
(43) Опущены их взоры и их постиг позор, а ведь могли они пасть ниц, (когда спустилось повеление).
(44) Оставь Меня с теми, кто ложью считает этот рассказ – когда они не будут знать, их жизнь постигнет завершение –
(45) Я дам отсрочку им, ведь замыслы Мои прочны.
(46) Или ты просишь награды и у них от платы отягощение?
(47) Или, быть может, пишут они тайное откровение?
(48) Ты дотерпи! Господь решит! Не будь подобен спутнику кита. Вот он воззвал, когда его постигло заточение.
(49) И если б не Господня милость, то был бы выброшен он на пустырь, его постигло б унижение.
(50) Избрал его Господь и сделал человеком правоты.
(51) А те, кто отвергает, своими взорами тебя готовы опрокинуть, и, слушая Упоминание, говорят: «Его коснулось бесов проникновение»
(52) Но это - не что иное, как Упоминание для народов, (ниспосланное с Божьей высоты).
Тимур Джумагалиев - ответственный за перевод.
Источник: http://blogs.mail.ru/mail/timjum/62F437EA42AA03A5.html
Имя АЛЛАХ облаками - Альфа и Омега - Знамения!!!
Кто-то взломал почту и удалил предыдущий ролик "Альфа и Омега - знамения Аллаха", поэтому видео было загружено заново. Это видео дополнено сведениями из древнейшей Библии, названной "Синайским кодексом".
Смотрите, удивляйтесь, делитесь с другими! Оставляйте комментарии на странице ролика.
Для тех, у кого медленный интернет лучше выключить высокое разрешение (HD) внизу плеера для более быстрой загрузки видео, еще можно нажать на паузу, чтобы ролик загрузился полностью.
Смотрите, удивляйтесь, делитесь с другими! Оставляйте комментарии на странице ролика.
Для тех, у кого медленный интернет лучше выключить высокое разрешение (HD) внизу плеера для более быстрой загрузки видео, еще можно нажать на паузу, чтобы ролик загрузился полностью.
Азиз биродарлар
Охирги пайтларда жиноятчи, тоғут Каримов бошчилигидаги Ўзбекистон
режимининг жиноятлари янада кўпайди. Бу тоғут бутун мусулмонларга, хусусан
Ҳизбут Таҳрир йигитларига – улар Роббимиз Аллоҳ деганлари учунгина – зўравонлик
қилмоқда. Бу жиноятлар нафақат қамоқлардаги маҳбусларга нисбатан, балки
уларнинг ташқаридаги яқинларига ҳам қарши қилинмоқда.
Ўзбекистондаги Ҳизбут-тахрир томонидан чиқарилган варақа иловасида ана шу
жиноятларнинг баъзилари айтиб ўтилган:
Аллоҳ Субҳанаҳудан нусратни тезлаштиришини, бизни золим, тоғутлардан ғолиб
қилиб, уларга дунёда қилмишлари азобини тоттиришини сўраб қоламиз. Охират азоби
эса ундан-да каттароқдир.
«Аллоҳ Ўз ишида ғолибдир, лекин
одамларнинг кўплари (буни) билмайдилар»[Юсуф 21]
режимининг жиноятлари янада кўпайди. Бу тоғут бутун мусулмонларга, хусусан
Ҳизбут Таҳрир йигитларига – улар Роббимиз Аллоҳ деганлари учунгина – зўравонлик
қилмоқда. Бу жиноятлар нафақат қамоқлардаги маҳбусларга нисбатан, балки
уларнинг ташқаридаги яқинларига ҳам қарши қилинмоқда.
Ўзбекистондаги Ҳизбут-тахрир томонидан чиқарилган варақа иловасида ана шу
жиноятларнинг баъзилари айтиб ўтилган:
- ражаб, шаъбоннинг қолган кунларидан, рамазон кунларидан биронтасини қолдирмай ҳаммасида дуои қунут ўқиб, бу тоғут ва унинг югурдакларини дуоибад қилинглар... ундан интиқом олишини, унинг устидан бизни ғолиб қилишини, унга мана шу жиноятлардан кейин биронта мусулмонга зулм, зўравонлик қилишига имкон бермаслигини, мусулмонларни, хусусан у ердаги йигитларимизни Ўз паноҳига олишини сўраб Қовий, Азиз, Мунтақим, Жаббор Аллоҳга тазарру қилинглар. Зеро Аллоҳ Субҳанаҳу солиҳларни дўст тутиб, паноҳига олувчи Зотдир... Қўлингиздан келганича элчихоналар ёки ҳуқуқ жамиятлари олдида таъсирли кампаниялар ўтказишга ҳаракат қилинглар.
Аллоҳ Субҳанаҳудан нусратни тезлаштиришини, бизни золим, тоғутлардан ғолиб
қилиб, уларга дунёда қилмишлари азобини тоттиришини сўраб қоламиз. Охират азоби
эса ундан-да каттароқдир.
«Аллоҳ Ўз ишида ғолибдир, лекин
одамларнинг кўплари (буни) билмайдилар»[Юсуф 21]
«ВАЗИР БЕРАДИГАН ОЗОДЛИК»
Айтинг, вазир мени айласин
озод,
Унинг раҳматидан кутаман имдод.
Етказинг, лойиқман унинг
фазлига,
Меҳру муруввати, инсоф, адлига.
Қамалдим, аммо мен қилмовдим
даъват,
Бирор кун бўлмовдим узви жамоат.
Айбим шу - кўпларга
солгандим қулоқ,
Ҳалқага қатнашиб, олгандим сабоқ.
Шу сабаб қамалдим, жазойим
олдим,
Оғир гуноҳлардан чарчадим, толдим.
Бас, етар, қайтдим мен
тутган йўлимдан,
Сўзимга ишонинг, тутинг қўлимдан.
Тавбамни ёзайин, бўлингиз
гувоҳ,
Аччиқ кўз ёшларим айлабон сиёҳ.
Майли, мен айбимга бўлайин
иқрор,
Амирга нафратим айлайин изҳор.
Матбуотда чиқиб, уларни сўкай,
Ҳамма адоватим, ғазабим тўкай.
Айтинг, вазир мени айласин
озод,
Фиғоним ортмоқда, дод этарман, дод.
Мен чиққач, ёнимга келса
амир гар,
Зудлик билан сизга берурман хабар.
Хилофатдан агар очсалар
бир гап,
Дейманки, керакмас, йўқ менда талаб.
Десалар, ҳақ асир, бер
унга мадад,
Соқовдек миқ этмай тураман абад.
Зобитга учрашиб ҳар ҳафта
бир бор,
Ҳар бир қадамимдан этгум хабардор.
Пардалар қоплагай икки кўзимни,
Нафақат кўзимни, ҳатто ўзимни.
Айтинг, вазир мени айласин
озод,
Шу маҳзун дилимни этай бир обод.
Маъшуқам уйига борайин
учиб,
Ҳузурланай юмшоқ ёстиқни қучиб.
Кутиб олсин мени гул юзли
ёрим,
Ипакка бурканган нозли дилдорим.
Эшиклар ёпилсин, бошлансин
ишрат,
Мени тарк этмасин роҳат, фароғат.
Бўлмаса изтироб, ғам,
ташвиш, халал,
Осуда бу дунё нақадар гўзал.
Не гуноҳ қилдимки, кишанда қўлим,
Шу манфур озодлик пойлайди йўлим.
Қиёмат кунида хўш, ўша вазир,
Бетайин, ҳароми, жирканч ва ҳақир.
Бўйнимдан гуноҳим ола биларми?
Ёки гуноҳларин бадтар иларми?
Ёвузлар, йиртқичлар тутилган Кунда,
Мени қутқармоққа куч борми унда?
У баттол қодирми бермоққа сурур,
Шу қисқа умримга қўшмоққа умр?
Охирги нафасда келганда
шайтон,
У сақлай олурми иймоним омон?
Қутқара олурми мени
азобдан,
Дўзах оловидан - тубсиз гирдобдан?
Вазир қўллайдими динимни
сотсам,
Пасткашлик, тубанлик, кўрликка ботсам?
Асло! Унинг ўзи нафсига
асир,
Аллоҳга қасамки, унга бермам сир.
Бу жирканч озодлик
керакмас бешак,
Унга рози бўлмас ҳаттоки эшак.
Вазир озодлиги менга
керакмас,
Менинг учун Қодир Эгам Ўзи бас.
Қаддимиз ростлайлик, қилайлик
ғайрат,
Тун пардасин ёриб, этайлик даъват.
Ҳар қанча тортсак ҳам
аламу ситам,
Мудом бизга иймон лаззати ҳамдам.
Қамоқда қолсак гар, бу ҳам
бир ҳикмат,
Хабардор Аллоҳим битган бир қисмат.
Битилган бўлса гар, чиқмоқ
тақдирга,
Ҳеч ҳожат қолмайди, эпсиз вазирга.
Турайлик, даъватда этайлик
давом,
Нусратни Аллоҳдан кутайлик мудом.
Ростлайлик тўзиган,
сочилган сафни,
Бир ипга тизайлик дуру садафни.
Нурли фикр ила берайлик
овоз,
Нурли фикр ила айлайлик парвоз.
Қўпориб ташлайлик зулму
золимни,
Вазирни, раисни, баттол ҳокимни.
Хилофат лашкари, сенгадир шавқим,
Ўзинг кўрмасам ҳам қўзғалар завқим.
Сенсан собитқадам, собир,
содиқлар,
Иззату шарафга, нурга лойиқлар.
Оз сонли бўлсангда, ҳақ
билан кўпсан,
Ҳақ билан ғолибсан, олийсан, хўбсан.
Таассуб, жаҳлга ҳеч
бермайсан йўл,
Сенга писанд эмас биёбону чўл.
Ҳаёт излагандек ўлим
излайсан,
Бир-бирингни эса мудом сизлайсан.
Қамоқда сен билан бўлмоқ
зўр фахр,
Мен ҳам мусулмонман, мусулмон ахир.
озод,
Унинг раҳматидан кутаман имдод.
Етказинг, лойиқман унинг
фазлига,
Меҳру муруввати, инсоф, адлига.
Қамалдим, аммо мен қилмовдим
даъват,
Бирор кун бўлмовдим узви жамоат.
Айбим шу - кўпларга
солгандим қулоқ,
Ҳалқага қатнашиб, олгандим сабоқ.
Шу сабаб қамалдим, жазойим
олдим,
Оғир гуноҳлардан чарчадим, толдим.
Бас, етар, қайтдим мен
тутган йўлимдан,
Сўзимга ишонинг, тутинг қўлимдан.
Тавбамни ёзайин, бўлингиз
гувоҳ,
Аччиқ кўз ёшларим айлабон сиёҳ.
Майли, мен айбимга бўлайин
иқрор,
Амирга нафратим айлайин изҳор.
Матбуотда чиқиб, уларни сўкай,
Ҳамма адоватим, ғазабим тўкай.
Айтинг, вазир мени айласин
озод,
Фиғоним ортмоқда, дод этарман, дод.
Мен чиққач, ёнимга келса
амир гар,
Зудлик билан сизга берурман хабар.
Хилофатдан агар очсалар
бир гап,
Дейманки, керакмас, йўқ менда талаб.
Десалар, ҳақ асир, бер
унга мадад,
Соқовдек миқ этмай тураман абад.
Зобитга учрашиб ҳар ҳафта
бир бор,
Ҳар бир қадамимдан этгум хабардор.
Пардалар қоплагай икки кўзимни,
Нафақат кўзимни, ҳатто ўзимни.
Айтинг, вазир мени айласин
озод,
Шу маҳзун дилимни этай бир обод.
Маъшуқам уйига борайин
учиб,
Ҳузурланай юмшоқ ёстиқни қучиб.
Кутиб олсин мени гул юзли
ёрим,
Ипакка бурканган нозли дилдорим.
Эшиклар ёпилсин, бошлансин
ишрат,
Мени тарк этмасин роҳат, фароғат.
Бўлмаса изтироб, ғам,
ташвиш, халал,
Осуда бу дунё нақадар гўзал.
&&&
Не гуноҳ қилдимки, кишанда қўлим,
Шу манфур озодлик пойлайди йўлим.
Қиёмат кунида хўш, ўша вазир,
Бетайин, ҳароми, жирканч ва ҳақир.
Бўйнимдан гуноҳим ола биларми?
Ёки гуноҳларин бадтар иларми?
Ёвузлар, йиртқичлар тутилган Кунда,
Мени қутқармоққа куч борми унда?
У баттол қодирми бермоққа сурур,
Шу қисқа умримга қўшмоққа умр?
Охирги нафасда келганда
шайтон,
У сақлай олурми иймоним омон?
Қутқара олурми мени
азобдан,
Дўзах оловидан - тубсиз гирдобдан?
Вазир қўллайдими динимни
сотсам,
Пасткашлик, тубанлик, кўрликка ботсам?
Асло! Унинг ўзи нафсига
асир,
Аллоҳга қасамки, унга бермам сир.
Бу жирканч озодлик
керакмас бешак,
Унга рози бўлмас ҳаттоки эшак.
Вазир озодлиги менга
керакмас,
Менинг учун Қодир Эгам Ўзи бас.
Қаддимиз ростлайлик, қилайлик
ғайрат,
Тун пардасин ёриб, этайлик даъват.
Ҳар қанча тортсак ҳам
аламу ситам,
Мудом бизга иймон лаззати ҳамдам.
Қамоқда қолсак гар, бу ҳам
бир ҳикмат,
Хабардор Аллоҳим битган бир қисмат.
Битилган бўлса гар, чиқмоқ
тақдирга,
Ҳеч ҳожат қолмайди, эпсиз вазирга.
Турайлик, даъватда этайлик
давом,
Нусратни Аллоҳдан кутайлик мудом.
Ростлайлик тўзиган,
сочилган сафни,
Бир ипга тизайлик дуру садафни.
Нурли фикр ила берайлик
овоз,
Нурли фикр ила айлайлик парвоз.
Қўпориб ташлайлик зулму
золимни,
Вазирни, раисни, баттол ҳокимни.
&&&
Хилофат лашкари, сенгадир шавқим,
Ўзинг кўрмасам ҳам қўзғалар завқим.
Сенсан собитқадам, собир,
содиқлар,
Иззату шарафга, нурга лойиқлар.
Оз сонли бўлсангда, ҳақ
билан кўпсан,
Ҳақ билан ғолибсан, олийсан, хўбсан.
Таассуб, жаҳлга ҳеч
бермайсан йўл,
Сенга писанд эмас биёбону чўл.
Ҳаёт излагандек ўлим
излайсан,
Бир-бирингни эса мудом сизлайсан.
Қамоқда сен билан бўлмоқ
зўр фахр,
Мен ҳам мусулмонман, мусулмон ахир.
ЎЗБЕК ХАЛҚИГА
ЎЗБЕК ХАлҚИГА
Азадор
Андижон, нолон Андижон,
Бир бадбахт зулмидан гирён Андижон.
Бадбахтки, мулҳидлик ирқидан нишон,
Бадбахтки, хоинлик турқидан нишон.
Гарчи
унда бордир Фиръавн қони,
Биздадир Мусонинг асоси, жони.
Эй қонхўр, ташландиқ, ҳароми, тўнғиз,
Путин ахлатидан чиққан гўнгқўнғиз!
Яҳудсан
ва асло эмассан муслим,
Доим ҳам мос келмас исмга жисм.
Шошмай тур, сен ифлос, олдда интиқом,
Мурдалар чорланар ҳали номма-ном.
Чарх
айланиб, зулминг кўзинг ўйгайдир,
Икки кўзинг тупроқларга тўйгайдир.
Сен кўрнамак Уҳдуд соҳиби янглиғ,
Раббим - Оллоҳ, деган қалбга санчдинг тиғ.
Найнов,
сени қарғар ҳар кун, ҳар ой, йил,
Бегуноҳ қамалган йигирма минг дил.
Иккиқат аёлу кимсасиз гўдак,
Ногирон чоллару… хуллас, ҳар юрак.
Денгизга
ғарқ бўлган Фиръавн мисол,
Сенинг тавбанг қабул бўлмоғи маҳол.
Кеккайди мазлум ёш тўкаётганда,
Очилди кўзлари чўкаётганда.
О,
ўзбек, ғафлатдан қачон тургайсан,
Қачонгача бошинг эгиб юргайсан.
Тепангда бўрилар - мудрайсан ҳамон,
Фарзандинг йиртқичлар қийнар беомон.
Наҳот
йигитларинг йўқдир алпқомат,
Наҳотки душманни қилолмас ғорат.
Ўзбегим шунчалар бўларми фидо,
Наҳот сиртга чиқмас ичдаги нидо.
Устингдан
ахлатлар ёғдирар ғаним,
Бош эгиб турасан демай лому мим.
Шунчалар бўларми зулмга сабр,
Яхшироқ эмасми бу кундан қабр.
Ҳолингга
ачиниб, Ҳизб дили оғрир,
Йиғлар сени кўрган баширу назир.
Бироқ, тўхтаб қолмас гардиши даврон,
Халоскор тулпори елмоқда чунон.
Ҳали
солар жангга лашкарин Ато,
Эгам берар зафар - мислсиз ато.
Майдонда туради музаффар қўшин,
Байроғи ҳилпирар куйлаб шавкатин.
Хилофат
қуёши ўрнидан қўпар,
Ҳидоят нурлари заминни ўпар.
Нола қил, нола қил, эй Ҳизбут Таҳрир,
Дилга Ҳақни жойлаб, айтибон такбир.
Ҳар
қандай ҳолда ҳам аҳдингда тургин,
Ҳар доим Исломинг ортидан юргин.
Ҳайқиргин, ҳайқиргин, хилофат, дебон,
Ундадир бахт-нажот, саодат, дебон.
Ҳали
яҳуд қонлар ютади албат,
Андижон уволи тутади албат.
Тарихга назар сол, кимлар кетмаган,
Кимларнинг бошига ажал етмаган.
Вақти
келиб, заиф кучли бўлгайдир,
Зулмат кетиб дунё нурга тўлгайдир.
Таҳрир йигитлари - илк қалдирғочлар,
Хилофат биносин тутган оғочлар.
Сизга
шундай олий мақом муборак,
Халоскор аталмиш шоҳном муборак!
Ўзбегим, дардимиз, ғамимиз бирдир,
Кўзлаган чўққимиз, камимиз бирдир.
Таҳрир,
йўлга отлан, ёр бўлсин Оллоҳ,
Паҳлавон ўзбеклар йўлингга ҳамроҳ.
Хилофат, деб жон чекмаган хор бўлур,
Мардларгамас, номардларга зор бўлур.
Мардни
уқубатлар ҳеч қачон йиқмас,
Марднинг жони чиқар, иймони чиқмас. q
Азадор
Андижон, нолон Андижон,
Бир бадбахт зулмидан гирён Андижон.
Бадбахтки, мулҳидлик ирқидан нишон,
Бадбахтки, хоинлик турқидан нишон.
Гарчи
унда бордир Фиръавн қони,
Биздадир Мусонинг асоси, жони.
Эй қонхўр, ташландиқ, ҳароми, тўнғиз,
Путин ахлатидан чиққан гўнгқўнғиз!
Яҳудсан
ва асло эмассан муслим,
Доим ҳам мос келмас исмга жисм.
Шошмай тур, сен ифлос, олдда интиқом,
Мурдалар чорланар ҳали номма-ном.
Чарх
айланиб, зулминг кўзинг ўйгайдир,
Икки кўзинг тупроқларга тўйгайдир.
Сен кўрнамак Уҳдуд соҳиби янглиғ,
Раббим - Оллоҳ, деган қалбга санчдинг тиғ.
Найнов,
сени қарғар ҳар кун, ҳар ой, йил,
Бегуноҳ қамалган йигирма минг дил.
Иккиқат аёлу кимсасиз гўдак,
Ногирон чоллару… хуллас, ҳар юрак.
Денгизга
ғарқ бўлган Фиръавн мисол,
Сенинг тавбанг қабул бўлмоғи маҳол.
Кеккайди мазлум ёш тўкаётганда,
Очилди кўзлари чўкаётганда.
О,
ўзбек, ғафлатдан қачон тургайсан,
Қачонгача бошинг эгиб юргайсан.
Тепангда бўрилар - мудрайсан ҳамон,
Фарзандинг йиртқичлар қийнар беомон.
Наҳот
йигитларинг йўқдир алпқомат,
Наҳотки душманни қилолмас ғорат.
Ўзбегим шунчалар бўларми фидо,
Наҳот сиртга чиқмас ичдаги нидо.
Устингдан
ахлатлар ёғдирар ғаним,
Бош эгиб турасан демай лому мим.
Шунчалар бўларми зулмга сабр,
Яхшироқ эмасми бу кундан қабр.
Ҳолингга
ачиниб, Ҳизб дили оғрир,
Йиғлар сени кўрган баширу назир.
Бироқ, тўхтаб қолмас гардиши даврон,
Халоскор тулпори елмоқда чунон.
Ҳали
солар жангга лашкарин Ато,
Эгам берар зафар - мислсиз ато.
Майдонда туради музаффар қўшин,
Байроғи ҳилпирар куйлаб шавкатин.
Хилофат
қуёши ўрнидан қўпар,
Ҳидоят нурлари заминни ўпар.
Нола қил, нола қил, эй Ҳизбут Таҳрир,
Дилга Ҳақни жойлаб, айтибон такбир.
Ҳар
қандай ҳолда ҳам аҳдингда тургин,
Ҳар доим Исломинг ортидан юргин.
Ҳайқиргин, ҳайқиргин, хилофат, дебон,
Ундадир бахт-нажот, саодат, дебон.
Ҳали
яҳуд қонлар ютади албат,
Андижон уволи тутади албат.
Тарихга назар сол, кимлар кетмаган,
Кимларнинг бошига ажал етмаган.
Вақти
келиб, заиф кучли бўлгайдир,
Зулмат кетиб дунё нурга тўлгайдир.
Таҳрир йигитлари - илк қалдирғочлар,
Хилофат биносин тутган оғочлар.
Сизга
шундай олий мақом муборак,
Халоскор аталмиш шоҳном муборак!
Ўзбегим, дардимиз, ғамимиз бирдир,
Кўзлаган чўққимиз, камимиз бирдир.
Таҳрир,
йўлга отлан, ёр бўлсин Оллоҳ,
Паҳлавон ўзбеклар йўлингга ҳамроҳ.
Хилофат, деб жон чекмаган хор бўлур,
Мардларгамас, номардларга зор бўлур.
Мардни
уқубатлар ҳеч қачон йиқмас,
Марднинг жони чиқар, иймони чиқмас. q
ДУНЁ МУХАББАТИ
Тангри Таоло «ал-Вокеъа» сурасида
шундай мархамат килади:
وَكُنتُمْ أَزْوَاجًا ثَلَاثَةً -, فَأَصْحَابُ الْمَيْمَنَةِ مَا
أَصْحَابُ الْمَيْمَنَةِ -, وَأَصْحَابُ الْمَشْأَمَةِ مَا
أَصْحَابُ الْمَشْأَمَةِ -, وَالسَّابِقُونَ السَّابِقُونَ -, أُوْلَئِكَ الْمُقَرَّبُونَ -,
–
„Сизлар уч тоифа бўлдингиз. Бас, (у уч тоифадан биринчиси) ўнг томон эгаларидир.
Ўнг томон эгалари (бўлмок) не (саодатдир). Иккинчи тоифа шум-гап томон
эгаларидир. Шум-гап томон эгалари (бўлмок) не (бахтсизлик)дир. (Учинчи тоифа
бўлмиш барча яхши амалларга) пешкадам бўлгувчи зотлар (жаннат неъматларига
эришишда хам) пешкадам бўлувчи зотлардир. Ана ўшалар ноз-неъмат богларида (Аллох
Таолога) якин килингувчилардир“. [56:7-11]
Агар инсон иймон келтириб, итоат килса,
Аллох унга ўрин килиб жаннатни яратди, агар кофир бўлиб, осийлик йўлига кирса,
уни азоблаш учун жаханнамни яратди. Дунёни эса, имтихон ховлиси килди. Имтихонда
муваффакият козонган инсон жаннатга, муваффакият козонолмагани эса, жаханнамга
дохил бўлур. Инсон ушбу бири бошкасидан каттарок бўлган икки довонни босиб
ўтади. Агар у хар икки довондан ошиб ўтса катта зафарга эришади ва мангу
жаннатга киради. Агар довонларни босиб ўтолмаса, бутунлай зафарсиз бўлиб,
абадул абад жаханнамга равона бўлади. Аммо агар инсон бо довонлардан факат
бирини босиб ўтса, иккинчисидан ўтолмаса, унча ахмияти бўлмаган, арзимас галабага
эришади. Маълум вакт жаханнамда бўлиб, сўнг абадий жаннатга киради. Биринчи
довон куфр довонидир, иккинчиси эса, дунёга мухаббат кўйиш довонидир. Иккала
довонни хам босиб ўтолмаган инсон кофир саналаби, шум-гап томон эгаларидан
бўлади. Кимда-ким энг катта довон бўлмиш биринчи давонни босиб ўтса, иккинчи
довонни босиб ўтолмаса хам у мўмин саналади ва ўнг томон эгаларидан бўлади.
Агар у иккинчи довонни хам босиб ўтса, такводор мўминлардан ва Аллохга якин килингувчи
пешкадамлардан бўлади.
Демак, инсонлар уч кисмга
бўлинадилар.
1. Кофирлар.
2. Мўминлар.
3. Такводор мўминлар.
Аммо куфр довони
бўлмиш биринчи довонни «Аллохдан бошка маъбуд йўк, Мухаммад Унинг элчиси» дея
гувохлик бериш билан босиб ўтилади. Кимки мана бундай хакикий гувохлик берса,
кофирлар гурухидан чикиб, мўминлар гурухига кўшилади. Аммо дунё мухаббатидан
иборат бўлган иккинчи довон эса, охиратни яхши кўриш, охиратга харакат килиш ва
уни дунё мухаббатидан афзал кўриш билан босиб ўтилади. Бундай килган инсон такводор
мўминлар сафига кўшилади.
Юкоридаги гаплардан
маълум бўладики, Аллох мусулмонларни жаханнамда мангу азобланишдан куткарар
экан ва У уларни жаннатга киритишга ваъда берар экан, мусулмонлар хатто жаханнамнинг
вактинча азобидан кутилиш учун хам дунёни севиш довонидан ўтиб кетишлари лозим.
Ким бу довондан ўтиб кетса, жаханнамда азобланишдан омон колади. Бу довондан
ўтиб кетолмаган инсон эса, жаханнамда озми-кўпми азобланади. Демак, дунё мухаббати
мусулмонлар олдидаги ягона тўсикки, агар бу тўсикдан ўтиб кетсалар, ўз
жонларини азобдан саклаб колиб, жаннатдаги олий даражаларга лойик бўладилар.
Агар дунёга муккасидан кетиб, уни севиб, охиратдан афзал билсалар, уларнинг
ишини Аллох хал килади; хохласа уларни килмишларига кўра азоблайди, хохласа магфират
килади. Аллох магфират килган такдирда хам, агар жаннатга кирсалар ундаги олий
даражаларга асло эга бўла олмайдилар. Демак мусулмонлар устида иккинчи довон
хавфи яъни дунё мухаббати, дунё талашиш хавфи бор. Улар биринчи довонни босиб
ўтиб кетганларидан сўнг, унга яна кайтиб келишлари хавфи йўкдир. Укбатубни
Омирдан ривоят килинади: «Расулуллох Ухуд жангида халок бўлган шахидларга
жаноза ўкидилар, сўнг ўликлар билан хам, тириклар билан хам хайрлашувчи каби
минбарга кўтарилиб», дедилар: «Мендан сўнг мушрик бўлиб кетишингиздан асло кўркмасман.
Лекин дунё талашиб, бир-бирларингизни ўлдиришингиздан кўркаман. Бу ахволда
сизлар ўзингиздан олдин ўтган инсонлар каби халок бўлурсизлар». Муслим, Бухорий
ва Ахмад ривояти. Абу Саид ал-Худрийдан ривоят килинади. Расулуллох дедилар:
«Сизларнинг устингизда энг кўп хавфсирайдиган нарсам - Аллох сизлар учун чикариб
берган ер баракотларидир. Нима у ер баракотлари? - дейилганда, у - дунёнинг
зеб-зийнатидир», - дедилар.
Дунё мухаббатидан ва
дунёни охиратдан афзал билишдан огохлантириб, кўпгина оятлар хам келган.
Аллох «Анфол» сурасида мархамат килади:
مَا كَانَ لِنَبِيٍّ أَنْ يَكُونَ لَهُ أَسْرَى حَتَّى
يُثْخِنَ فِي الأَرْضِ تُرِيدُونَ عَرَضَ الدُّنْيَا وَاللَّهُ يُرِيدُ الآخِرَةَ
وَاللَّهُ عَزِيزٌ حَكِيمٌ -,
–
„Бирон пайгамбар учун, то ерда голиб бўлмагунича асир олиш жоиз эмас эди. (Эй
мўминлар) сизлар дунё нарсаларини истамокдасиз. Аллох эса, охират (неъматлари
сизларники бўлиши)ни истайди. Аллох кудратли, хикматлидир“. [8:67]
«Тавба» сурасида айтади:
يَاأَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا مَا لَكُمْ إِذَا قِيلَ
لَكُمْ انفِرُوا فِي سَبِيلِ اللَّهِ اثَّاقَلْتُمْ إِلَى الأَرْضِ أَرَضِيتُمْ
بِالْحَيَاةِ الدُّنْيَا مِنَ الآخِرَةِ فَمَا مَتَاعُ الْحَيَاةِ الدُّنْيَا فِي
الآخِرَةِ إِلاَّ قَلِيلٌ -,
–
„Эй мўминлар сизларга нима бўлди Аллох йўлида (жиходга) чикинглар дейилса, ўз
ерингизга ёпишиб олдингиз?! Охират (неъматларидан) юз ўгириб, хаёти дунё
(лаззатлари)га рози бўлурмисиз?! Охират олдида бу дунё матоси арзимас нарсаку?“
[9:38]
«Аъла» сурасида айтади:
بَلْ تُؤْثِرُونَ الْحَيَاةَ
الدُّنْيَا -, وَالآخِرَةُ خَيْرٌ وَأَبْقَى -,
الدُّنْيَا -, وَالآخِرَةُ خَيْرٌ وَأَبْقَى -,
–
„Йўк, сизлар (эй кофирлар) хаёти дунёни устун кўюрсизлар. Холбуки, охират
яхширок ва бокийрокдир“. [87:16,17]
Булардан бошка яна бир неча
оятлар мавжудки, бу оятларнинг барчаси охиратни кўйиб, дунёни яхши кўришдан ва
бунинг окибати жаханнам эканлигидан огох этади. Ушбу оятлар дунёни севиш ва
охиратдан устун кўриш жаханнам ахли бўлмиш кофирларнинг маслаки эканини маълум килади.
Аллох «Худ» сурасида
мархамат килади:
مَنْ كَانَ يُرِيدُ الْحَيَاةَ الدُّنْيَا وَزِينَتَهَا
نُوَفِّ إِلَيْهِمْ أَعْمَالَهُمْ فِيهَا وَهُمْ فِيهَا لَا يُبْخَسُونَ -,
أُوْلَئِكَ الَّذِينَ لَيْسَ لَهُمْ فِي الآخِرَةِ إِلاَّ النَّارُ وَحَبِطَ مَا
صَنَعُوا فِيهَا وَبَاطِلٌ مَا كَانُوا يَعْمَلُونَ -,
–
„Ким (факат) шу хаёти дунё ва унинг зебу-зийнатларини хохласа, уларга килган
амалларини (ажр-мукофотини) шу дунёнинг ўзида берамиз. (Улар бу дунёда хамма
нарсага эга бўлурлар) зиён кўрмайдилар. Ундай кимсалар учун охиратда дўзах
ўтидан ўзга хеч нарса йўкдир. Уларнинг бу дунёда килган яхши амаллари бекор
бўлур ва хамма амаллари бефойдадир“. [11:15,16]
«Иброхим» сурасида айтади:
اللَّهِ الَّذِي لَهُ مَا فِي السَّمَاوَاتِ وَمَا فِي
الأَرْضِ وَوَيْلٌ لِلْكَافِرِينَ مِنْ عَذَابٍ شَدِيدٍ -, الَّذِينَ يَسْتَحِبُّونَ
الْحَيَاةَ الدُّنْيَا عَلَى الآخِرَةِ وَيَصُدُّونَ عَنْ سَبِيلِ اللَّهِ
وَيَبْغُونَهَا عِوَجًا أُوْلَئِكَ فِي ضَلاَلٍ بَعِيدٍ -,
–
„Аллох еру осмонлар Унинг ўзиники бўлган Зотдир. Кофирлар учун каттик азоб бўлгай.
Улар хаёти дунёни охиратдан афзал кўрадиган (хамда одамларни) Аллохнинг йўлидан
тўсадиган ва уни (эгиб-букишни) истайдиган кимсалардир. Ана ўшалар (хак йўлдан)
йирок бўлган гумрохдирлар“. [14:2,3]
«ан-Наазият»
сурасида айтади:
فَأَمَّا مَنْ طَغَى -, وَآثَرَ الْحَيَاةَ الدُّنْيَا -, فَإِنَّ الْجَحِيمَ هِيَ
الْمَأْوَى -,
الْمَأْوَى -,
–
„Бас, кимки (хаёти дунёда) тугён килса ва хаёти дунёни (охиратдан) устун кўйса
унинг жойи жаханнамдир“. [79:37-39]
Шунинг
учун аклли ва зийрак мусулмон ўзини дунё тузокларига илиниб колишдан халос
этиши ва хакикий хаёт ва баркарор ховлиси бўлмиш охират учун амал килиши вожиб.
Шаддод ибн Авсдан ривоят килинади. Расулуллох дедилар: «Нафси бўйсунадиган ва
ўлимдан кейинги хаёт учун амал килган инсон энг зийракдир. Нафс-хавоси кўйига
кирган ва Аллохдан орзу-умидлар килган инсон эса, энг ожиз, нотовондир».
Термизий ривоят килган ва хасан деган. Бу хадисни Ахмад, ибни Можжа ва Хоким хам
ривоят килганлар. Ушбу хадиси шарифдаги «ал-каййис» сўзи акл-заковатли ва
зийрак инсонни англатади. Оиша tдан ривоят килинади: «Дунё ховлисиз
одамнинг ховлисидир. Акли йўк инсон шу ховли учун тўплайди». Ахмад ва Бухорий
ривояти. Энг ажаблиси шундаки, инсонлар итдек ташланаётган мана бу дунёнинг хеч
кандай кадр киммати йўкдир. Унинг кадри охират олдида сарик чакага тенгдир.
Бани Фахд иниси Муставриддан ривоят килади. Расулуллох дедилар: «Охиратнинг
олдида дунёнинг киммати шунчаликки, бирортангиз бармогини денгизга солса, карасинки
кўлида нима колади?!» Термизий, Муслим, ибн Можжа ва Ахмад ривояти. Маскар ибн
Саъддан ривоят килади. Расулуллох дедилар: «Агар дунёни Аллохнинг назарида
пашшанинг канотичалик кадри бўлганда эди Аллох бирор кофирни дунёдан бир култум
хам тоттирмас эди». Термизийнинг сахих санаб билан килган ривояти. Муставрид
ибн Шаддоддан ривоят килади: «Расулуллох билан бирга ўлакса кўзи устида
тўхталган отликлар орасида мен хам бор эдим». Расулуллох дедилар: «Мана бу кўзини
кўряпсизларми, ўз ахлига арзимас-хор бўлгани учун уни улоктириб юборибдилар».
Сахобалар: «Хор бўлганидан кейин улоктириб юборганларда, ё Расулаллох»-
дедилар. Расулуллох дедилар: «Дунё Аллохнинг наздида ўз ахлига хор бўлган мана
бу ўлакса кўзидан хам хоррокдир». Термизий ривояти. Муслим хам ушбу хадисни
Жобир томонидан шу маънода ривоят килган. Демак дунёнинг кадри сув юкисига тенг
экан, уни Аллохнинг наздида пашшанинг канотичалик киммати йўк экан, у Аллохга
ўлик кўзидан хам хоррок экан, кандай килиб аклли, зийрак мусулмон киши кенглиги
еру-осмончалик жаннатлардаги мангу ва абадий неъматларни кўйиб дунё билан гурурланади.
У Расулуллохнинг куйидаги муборак сўзларини эшитмаганмиди? «Жаннатдаги бир камчининг
ўрни дунёдан ва дунёдаги нарсалардан яхширокдир. Аллохнинг йўлида эртаю кеч
юриш дунёдан ва ундаги нарсалардан яхширокдир». Бу хадисни Бухорий, Термизий ва
Ахмад Сахл томонидан ривоят килганлар. Шундай экан, Аллох Таоло жаннатда
тайёрлаб кўйган кенг богу рогларни, ундаги нарсаларни рохатлантирадиган ва
кўзларни кувонтирадиган неъматларни тарк этиб, камчининг ўрничалик нарса устида
муккадан кетиш ва итдек талашиш не учун?, не сабаб? Мусулмон Расулуллохнинг
муборак кўлларини Абдуллох ибн Умарнинг елкаларига кўйиб, унга гапирган
гапларини эшитмаганмиди: «Дунёда гарибдек ёки йўловчидек бўлгин». У Расулуллохнинг
«Дунё мўминнинг камокхонаси, кофирнинг жаннатидир» деган сўзларини
эшитмаганмиди? Муслим, Термизий, ибн Можжа ва Ахмад ривояти. Нечук у дунёда
сафар килмайдиган муким янглик яшамокда? Холбуки бу дунё камокхона, ўзининг
жойига жаннатдаги уйига факат шу камокхонадан чикиш билан кайтар эди. Бунга
жавоб шуки, мусулмон ушбу хадисларни эшитган бўлса хам бирок, бир «нарса» унинг
аклини пардалаб, ундан заковат ва хидоятини тортиб олган бўлиши мумкин. У нарса
хавои-нафсдир. Хавои-нафс ўрта хорликни остин-устин килиб юборишга, аклли,
зийрак мусулмонни охиратдан дунёни афзал биладиган килиб кўйишга, мусулмон
билан Аллохнинг шариатига чекланиш орасини тўсиб кўйишга хамда уни маъсият ва
гунохлар боткогига ботириб кўйишга кафилдир. Буларнинг барчаси охират
неъматларига ва Аллохнинг розилигига олиб борадиган нарсаларни тарк этиб,
дунёвий лаззатлар, дунёвий манфаатлар ортидан югуриш сабабли вужудга келади.
Демак хавои-нафс ва дунё мухаббати битта нарса бўлиб, бири бошкасидан
ажралмайди. Уларнинг каршисида Аллохдан кўркиш ва охират учун амал килиш
туради.
Аллох «ан-Назият»
сурасида айтади:
فَأَمَّا مَنْ طَغَى -, وَآثَرَ الْحَيَاةَ الدُّنْيَا -, فَإِنَّ الْجَحِيمَ هِيَ
الْمَأْوَى -, وَأَمَّا مَنْ خَافَ مَقَامَ
رَبِّهِ وَنَهَى النَّفْسَ عَنِ الْهَوَى -, فَإِنَّ الْجَنَّةَ هِيَ
الْمَأْوَى -,
–
„Бас, ким (хаёти дунёда куфру исён билан) тугёнга тушган ва хаёти дунёни
охиратдан устун кўйган бўлса, у холда факат жаханнамгина (унинг учун) жой
бўлур. Аммо ким (хаёти дунёдалик пайтида киёмат куни махшаргохда)
Парвардигорининг (хузурида) туриши (ва У Зотга хисоб-китоб бериш)дан кўрккан ва
нафсини хавои-хохишларидан кайтарган бўлса, у холда факат жаннатгина (унинг
учун) жой бўлур“. [79:37-41]
Кимки дунёни севса,
нафс-хохишига берилган ва унга бўйсунган бўлади. Нафс-хохишга берилган инсон
эса, дунёни ва унинг зеб-зийнатларини яхши кўради. Нафс-хохишнинг табиати
шундайки, у инсон аклини тўгрилик ва хакикатдан буради, унга ботил ва мункарни
зийнатлаб кўрсатади. Кимки зино килса ёки арок ичса ёки ўгрилик килса,
судхўрлик килса, бирор мусулмонни нохак ўлдирса ёки намозни тарк этса ёки закот
беришдан бўйин товласа ёки даъватни етказишдан ва унинг йўлида азоб-укуботларни
кўтаришдан чекинса, у бу ишларнинг барчасини нафс-хохиш ва дунё мухаббати
ундови билан килади. Акс холса, акл охиратнинг яхшилиги билан дунёнинг ёмонлиги
ва фитналиги орасини ажратиб олишга кодирдир. Акл Аллохнинг розилиги учун
шариат ахкомларига амал килишнинг улуглиги билан Аллохнинг газабига олиб
келувчи маъсият амалларини килиш ва шариат ахкомларига карши чикишнинг
тубанлиги орасини ажратиб олишга хам кодирдир. Агар аклни пардалайдиган хавои
нафс бўлмаганда эди, мусулмон - таклиф юклатилмаган жинни ёки тентак бўлмаса -
дунёга муккасидан кетмаган ва охират учун амал килишни тарк этмаган бўларди.
Аллох Таоло «Кахф» сурасида мархамат
килади:
وَاصْبِرْ نَفْسَكَ مَعَ الَّذِينَ يَدْعُونَ رَبَّهُمْ بِالْغَدَاةِ
وَالْعَشِيِّ يُرِيدُونَ وَجْهَهُ وَلاَ تَعْدُ عَيْنَاكَ عَنْهُمْ تُرِيدُ
زِينَةَ الْحَيَاةِ الدُّنْيَا وَلاَ تُطِعْ مَنْ أَغْفَلْنَا قَلْبَهُ عَنْ
ذِكْرِنَا وَاتَّبَعَ هَوَاهُ وَكَانَ أَمْرُهُ فُرُطًا -,
–
„Сиз ўзингизни эртаю-кеч Парвардигорларининг юзини-розилигини истаб унга илтижо
киладиган зотлар билан бирга тутинг. Кўзларингиз хаёти-дунёнинг зийнатларини
кўзлаб (улардан ўтиб) ўзга ахли дунёларга бокмасин. Ва Биз калбини Бизни зикр
этишдан гофил килиб кўйган, хавои-нафсга эргашган ва килар иши исрофгарчлик
бўлган кимсаларга итоат этманг“. [18:28]
Аллох «Мухаммад»
сурасида айтади:
وَمِنْهُمْ مَنْ يَسْتَمِعُ إِلَيْكَ حَتَّى إِذَا
خَرَجُوا مِنْ عِنْدِكَ قَالُوا لِلَّذِينَ أُوتُوا الْعِلْمَ مَاذَا قَالَ آنِفًا
أُوْلَئِكَ الَّذِينَ طَبَعَ اللَّهُ عَلَى قُلُوبِهِمْ وَاتَّبَعُوا
أَهْوَاءَهُمْ -,
–
„(Эй Мухаммад) уларнинг (мунофикларнинг) орасида шундай кимсалар хам борки,
улар сизга кулок солиб турурда, хузурингиздан чиккан вактларида илм ато этилган
зотлардан (масхара килишиб): „Хозиргина (Мухаммад) нима девди?“ деб сўрарлар.
Ана ўшалар Аллох дилларини мухрлаб кўйган ва ўзларининг хавои-нафсларига
эргашган кимсалардир“. [47:16]
Нафс хохиш калбни хакдан гофил килади,
у ўз сохибининг калбига ўрнашиб олади. Кимки хакдан гофил бўлса ва калбига хаво
ўрнашиб олса, маъсиятлар унинг амали, мункаротлар унинг килмиши бўлади. Шу
иборанинг 2-варианти: Хакдан гофил бўлган ва калбига хавоий-нафс ўрнашиб олган
инсоннинг эса, амали маъсият, килмиши мункарот бўлади. Дунё унинг энг катта гами
бўлади. Буларнинг натижаси эса, залолат ва ёмон окибатга олиб келади.
Аллох «ал-Касос»
сурасида айтади:
فَإِنْ لَمْ يَسْتَجِيبُوا لَكَ فَاعْلَمْ أَنَّمَا
يَتَّبِعُونَ أَهْوَاءَهُمْ وَمَنْ أَضَلُّ مِمَّنْ اتَّبَعَ هَوَاهُ بِغَيْرِ
هُدًى مِنَ اللَّهِ إِنَّ اللَّهَ لاَ يَهْدِي الْقَوْمَ الظَّالِمِينَ -,
–
„Энди улар сизга жавоб бера олмасалар, бас билингки, улар факат нафс-хаволарига
эргашурлар. Аллох томонидан хидоятланмаган холда ўз хавои-нафсларига эргашган
кимсадан хам йўлдан озган ким бор?! Албатта Аллох бундай золим кавмни хидоят килмас“.
[28:50]
Аллох «Мухаммад»
сурасида айтади:
أَفَمَنْ كَانَ عَلَى
بَيِّنَةٍ مِنْ رَبِّهِ كَمَنْ زُيِّنَ لَهُ سُوءُ عَمَلِهِ وَاتَّبَعُوا
أَهْوَاءَهُمْ -,
بَيِّنَةٍ مِنْ رَبِّهِ كَمَنْ زُيِّنَ لَهُ سُوءُ عَمَلِهِ وَاتَّبَعُوا
أَهْوَاءَهُمْ -,
–
„Аллох томонидан очик-равшан хужжатга эга бўлган зотлар (яъни Расулуллох ва мўминлар)
килган ёмон амаллари чиройли кўринган ва хавои-нафсларига эргашган (кофир у
кимсалар) каби бўлурми?!“ [47:14]
Бугунги кунда барча мусулмонлар дунёга мухаббат кўйдилар.
Уларнинг амаллари Аллохнинг шариатидан узоклашиш бўлди. Натижада уларни Худо уриб,
уларнинг устидан насронийларни, яхудийларни ва хиндуларни хукмрон килиб кўйди.
Улар мусулмонларга хорлик ва хўрликнинг энг аччик турларини тоттириб келмокдалар,
хамда уларнинг такдирларига бир сиким ахли жаханнам оркали хукм килиб келмокдалар.
Яхудий ва насронийлар (ўша бир сиким ахли жаханнамни) мусулмонлар устидан хоким
килиб сайлаб кўйганлар. Ушбу хокимларнинг бутун ташвиши исломга ва даъватни
етказувчи, мусулмонларни мана бу кофир душманлар хукмронлигидан озод этишга харакат
килувчи мухлис мусулмонларга карши курашишдир. Шундай бўлгач, арзимас кушчалар
бўлган яхудийлар бизларнинг устимизда ўзларини бургут санашлари, айрим мукаддас
нарсаларимизни тортиб олишлари гаройиб эмасдир. Аслида уларнинг куввати бахайбат
шер олдидаги сичконнинг кувватидан ортик эмас. Бизнинг бу ахволга тушиб колишимиз
сабаби шуки, бизлар дунёга мухаббат кўйиб, уни охиратдан афзал билдик.
Натижада, Аллох калбларимизга кофир душманлардан кўркиш ва заифликни солди.
Савбондан ривоят килинади:Расулуллох дедилар: «Емиш ўз идишига солинганидек
умматлар сизларнинг устингизга ташланадилар». Шунда бир киши «Ўша вактда биз
озчилик бўламизми?»- деди. Расулуллох дедилар: «Йўк, ўшанда сизлар жуда
кўпчилик бўласизлар, лекин дарёда окиб келаётган хас-чўпга ўхшаб коласизлар.
Аллох душманларингизни калбидан сизлардан кўркишни чикариб ташлайди,
дилларингизда заифлик пайдо килади». Шунда бир киши «ё Расулаллох, заифлик
недир» деб сўради. Расулуллох дедилар: «У - дунёни яхши кўриш ва ўлимни ёмон
кўришдир». Абу Довуд ривояти. Ахмад ушбу хадисни куйидаги ибора билан ривоят килади:
«Сизлар ўша кунда кўпчилик бўласизлар. Лекин дилларингизга заифлик солинади».
Шунда улар заифлик нима? дедилар. «У - дедилар Расулуллох - дунёни яхши ва
урушни ёмон кўришингиздир».
Дунёни яхши кўриш шахс
ва жамоат холларида мусулмонларнинг юзларига тушган каттик тарсаки бўлди. Бу
тарсаки дин ахкомларини махкам ушлашдан чикариб, золим ва адашувчиларнинг
йўлига тортди ва уларни бугунгни кундаги хорлик ва тубанлик ёкасига олиб келди.
Жуда озчилик бўлган айрим узрли кимсаларни олмаганда бирор мусулмон ушбу
тарсакидан саломат колган эмас ва иккинчи довонни босиб ўтолган эмас. Магар
айрим мусулмонлар даъватни етказишдан ўзларини жавобгар хис этганлар.
Мусулмонларни дунёни севишдан ва Аллох йўлида жиход килишни ёмон кўришдан огох
этдилар. Мусулмонларни охиратни яхши кўришга, шариат ахкомлари билан чекланишга
хамда кофирларнинг хукмронлигидан бутунлай халос бўлиш учун ва азизлигу галаба
яна ўзимизга кайтиб келиши учун ер юзида Аллохнинг хукмини барпо килишга
ундадилар. Ислом даъватчининг гап-сўзида, амалларида ва хулк-атворида намоён
бўлиб турмоги лозим. Даъватчи Аллохнинг шариатини мукаммал ушлайдиган кимсадир.
Чунки даъватни тарк этган одам каттик гунохкор бўлади. Кўпинча у - гарчи хар
доим рўзадор, намозхон, ибодатгўй бўлса хам - жохилият ўлимида ўлади. Шундай
экан, агар мусулмон Аллохнинг шариатини тўлалигича ушлашни ва Роббисининг
розилигига етишни хохласа, - намоз, рўза, закот, хаж ибодатларини бажариш ва
маъсият, мункарлардан четланиш билан бирга - даъватни етказиши ва исломга амал килишни
тирилтириши вожиб. Акс холда у заиф, гунохкор бўлади.
Ислом биздан икки
асосий ишни талаб килади:
1. Исломга амал килиш.
2. Уни инсонларга етказиш.
Исломга уни инсонларга етказмаган
холда амал килиш талабнинг ярмидир. Амал килмаган холда уни етказиш хам
талабнинг ярмидир. Хам амал килиш, хам инсонларга етказиш билан талаб тўла
амалга ошади. Маълумки, Аллохнинг шариати билан чекланадиган даъватчида Ислом
шаклланади, у талабни тўкис адо этади, Аллохдан хакикий такво килади. Ана ўша
даъватчи дунё мухаббатидан иборат бўлган иккинчи довонни босиб ўтиб, охиратни
афзал билган ва охират учун амал килган инсондир. У бутун оламлар
Парвардигорининг изни-иродаси билан жаннат неъматларига «пешкадам» бўлгувчилардир.
Ислом мусулмонни дунёдан ўз насибасини олиб ва дунё
тоййиботларидан фойдаланишдан ман килмайди.
Аллох «ал-Касос» сурасида айтади:
وَابْتَغِ فِيمَا آتَاكَ
اللَّهُ الدَّارَ الآخِرَةَ وَلاَ تَنسَ نَصِيبَكَ مِنَ الدُّنْيَا
اللَّهُ الدَّارَ الآخِرَةَ وَلاَ تَنسَ نَصِيبَكَ مِنَ الدُّنْيَا
–
„Аллох Таоло берган бойлик билан охират ховлисини умид килгин ва дунёдаги
насибангни хам унутмагин“. [28:77]
«Аъроф» сурасида
айтади:
قُلْ مَنْ حَرَّمَ زِينَةَ اللَّهِ الَّتِي أَخْرَجَ لِعِبَادِهِ
وَالطَّيِّبَاتِ مِنَ الرِّزْقِ قُلْ هِيَ لِلَّذِينَ آمَنُوا فِي الْحَيَاةِ
الدُّنْيَا خَالِصَةً يَوْمَ الْقِيَامَةِ كَذَلِكَ نُفَصِّلُ الآيَاتِ لِقَوْمٍ
يَعْلَمُونَ -,
–
„Айтинг (эй Мухаммад) „Аллох бандалар учун чикарган безак (либосларни) ва халол-пок
ризкларни ким харом килди?!“ Айтинг, „Улар (безак ва халол ризклар) хаёти-дунёда
иймон эгалари учун (бўлиб, кофирлар хам уларга шерик бўлур) киёмат кунида эса,
факат (мўминларнинг) ўзларига хосдир. Биладиган кавм учун оятларни мана шундай
муфассал килурмиз“. [7:32]
Бирок дунёдан насибани
олиш ва халол-пок нарсалардан фойдаланиш, халол йўл билан, Аллохнинг шариатига
мувофик бўлиши шарт. Масалан, мол-бойлик дунёдандир, уни савдо-сотик билан хосил
килиш дуруст бўлгани холда ёлгончилик ёки судхўрлик билан хосил килиш
ножоиздир. Бойликни емок-ичмокка, кийим-кечакка, уй жойга, хожатларни чикаришга,
мухтожларга садака килишга сарфлаш дуруст. Арок сотиб олиш, хўжа кўрсинга
зиёфатлар уюштириш, ракс ва ўйин кулгу биноларини куришга сарфлаш мумкин эмас.
Никох хам дунёдан, унга зино билан эмас, зивож билан эришилади. Кийим кечаклар
дунёдан. Улар кибру-хаво ёки зийнат учун эмас, балки авратни тўсиш учун, иссик-совукдан
сакланиш учун кийилади. Ўйин-кулгу дунёдан. Шунинг учун отларни тарбиялаш,
камондан ўк отиш ва шунга ўхшаш ўйинларни ўйнаш мумкин. Расулуллох дедилар:
«Мусулмон киши ўйнайдиган ўйинларнинг барчаси ботилдир. Магар, камондан ўк
отиш, отни тарбиялаш ва ўз ахли-аёли билан ўйнаши мумкин. Булар хакдандир».
Термизий, Абу Довуд, Доримий, Нисоий, Ахмад ва ибн Можжаларнинг Укба ибн
Омирдан килган ривояти. Демак кимор ўйнаш, ракс ва куй йигинларига бориш, эркак
хотин аралаш бўлган пляжларда чўмилиш дуруст эмас. Ховли жой хам дунёдан. Эхтиёжга
яраша уй куриш дуруст. Аммо бойликни кўз-кўзлаш учун бир неча оилани сигдирадиган,
хоналари ва айвонлари кўп бўлган дабдабали иморатлар солиш дуруст эмас. Молик
ибн Анасдан ривоят килинади: «Расулуллох бир куни чикдилар ва баланд гумбазни
кўриб, «Бу нима?» - дедилар. Асхоблари «Бу ансорлардан фалончининг уйи» -
дедилар. Шунда Расулуллох сукутга берилдилар. Уй эгаси одамлар орасида турган
Расулуллохга салом берган холда келгач, Расулуллох у кишидан юзларини ўгириб
олдилар. Бир неча бор шундай килдилар. Хатто у киши Расулуллохдаги газаб ва юз
ўгиришни билди. Буни асхобларига шикоят килиб, мен Расулуллохга тушунмай колдим,
- деди. Сахобалар дедилар: Расулуллох чикиб сенинг гумбазингни кўрдилар…». Сўнг
у киши гумбазни парча-парча килиб, ер билан теккислаб, кўйди. Яна бир куни
Расулуллох чикдилар ва гумбазни кўрмадилар. «Гумбазга нима бўлди?» - деб
сўрадилар. Сахобалар дедилар: Уй эгаси сизнинг юз ўгиришингиздан шикоят килувди,
унга нега юз ўгирганлигингиз хакида хабар бердик. Натижада, у гумбазни бузиб
ташлади. Шунда Расулуллох: «Эхтиёждан ортик барча бино ўз сохиби учун балодир»
- дедилар. Абу Довуд, ибн Можжа ривояти.
Душманлар билан урушиш, уларга кахр килиш ва шахарларини фатх этиш хам
дунёдандир. Демак, дунё матоларини хохлаб эмас, Аллохнинг динини ёйиш, Аллох
йўлида жиход килиш учун уруш килиш, фатх этиш дурустдир. Абу Хурайрадан ривоят килинади.
Бир киши деди: «Ё Расулаллох, бир киши Аллох йўлида жиходга чикишни хохлайди-ю,
лекин дунё матоларини талаб килади». Расулуллох: «У киши учун хеч кандай
ажр-мукофот йўкдир», дедилар. Бу гап одамларга огир туюлди. Улар халиги кишига:
«Расулуллохга бор, сен яхши тушунмагандирсан», дедилар. У киши келиб, Расулуллохга
деди: «Ё Расулаллох, бир киши Аллох йўлида жиход килишни хохлайди, лекин у дунё
матоларини талаб килади». Расулуллох: «У учун ажр-мукофот йўкдир», дедилар.
Одамлар халиги кишини учинчи бор юбордилар. Расулуллох бу сафар хам: «У учун
ажр-мукофот йўкдир», дедилар. Абу Довуд ва Ахмад ривояти. Шунинг учун
мусулмонлар ва даъватчи дунёга мухаббат кўйишдан, ундан ношаръий йўл билан
фойдаланишдан хамда уни охиратдан афзал билишдан эхтиёт бўлсинлар. Улар
охиратга харакат килсинлар, Хак Таолога тавба билан якинлашсинлар, жаннатга хисоб-китобсиз
кирувчи, Аллохга якин, пешкадам кимсалар гурухига кўшилсинлар.
Без заголовка
Men deydi birodarimiz hikoyani so’zlab berar ekan bir necha yildan beri namoz o’qiman. Allohni ibodadiga qoinman ko’rgan odamlarinmga islomni ilina boshladim. Kimgadir tasr qildi kimlardir so’zlarimn olmadi. Hidoyat Allohdan ko’plari qo’shnilar edi. Bir qo’shnim bor edi 39 yosh boy badavlat edi. Har yili katta marakalar qilib turar edi. Ammo namoz o’qimas edi har ko’rganimda bilganlarini ilinar edim. Ammo qo’shnim menga bir gap aytib go’yoki meni mot qilardi. Namoz o’qiman muncha qo’ymasiz qo’shni, boshqalarga o’xshab qariganimda o’qiman demayapmanku, mana ko’rasiz ikki odan kiyin 40 yoshimni nishollay zo’r tug’ilgan kun qilib beray. Ertasi kuni ertalab bomdod namoziga chiqmagan erkak bo’lmasin. Bu so’zlarga o’rganib qolgan bo’lsamda qo’shnimni Allohning baytiga chaqirishga davom etaverardim. O’sha orziqib kutilgan dam ham yetib keldi. Tug’ilgan kun dabdabali bo’lib o’tganini eshitdim. Ertalab turib qo’shnimning oldiga chiqishga bel bog’ladim. Tug’ilgan kunga bormadim, ammo kechqurin qo’shnimni eshigini taqillatib, ertani unutmanga deb qo’ydim. Ozgina ichganidanmi, uning yuzidan rozilik alomati bilindi. Mayli mayli ertalab hozirgina mehmonlarni chiqrib yuborgandim dedyu kirishga hozirlandi. Men uyidan uzoqlashganim boyiz ohirgi gapi elas elas eshitildi. Lekin sal boshim og’rib turibdida. O’sha ohirgi gapi yuragimni teshib o’tganday bo’ldi. Unga qarab tasali bermoqchi edim ammo kirib ketgan ekan. Ha endi ichgan ertaga tarqab ketadi degan o’y bilan uyga qaytdim. Uxladim tushimda qo’shnimni ko’ribman sahroda yuganmishmiz ikkimiz juda chanqab kenibmiz, qani endi suv ko’rinsedi deb uzoq yuribmiz. Va nihoyat sahroni o’rtasida buloq ko’rinibdiku ikkalamiz yugirib ketibmiz. Men birinchi yetib borgandim qo’shnimi o’ylamay suv icha ketdim. Ichib bo’lgach qo’shni iching deb orqaga qarasam qo’shnim yo’q edi. Qayoqqa ketikan deb o’ylab turgandim uyg’onib ketdim. Tursam soat 3 ham bo’magan edi. Qo’rqib ketdim yonimda yotgan ayolimni uyg’otgim kelmadi. Bundan buyog’iga uyqu kelmadi. Sekin tashqariga chiqdim. Yurdim hayolimdan o’sha tush ketmasdi. Soat 3 da qo’shnimni chaqirish qanday bo’ladikan yo’q Alloh asrasin Alloh jonini omon qilsin. Ertalab Hudo hohlasa bobdodga chiqamiz dedimu uyga kirib ketdim. 2 soat o’tmasdan eshik taqilladi. Chiqsam qo’shnimni ayoli turardi, yeg’layverganidan ko’zlari ishib ketgandi. Qo’shnijon erim 2 soat oldin qattiq og’rib qoldi. Toktor chaqiragani bolalarimni turgizgunimcha kasali battar bo’ldi. Bolalarim endi tayorlangan edi erim omanatini topshirdi. Soatga qarasam roparosa 04:00 bo’lgandi. Men bu gaplardan garangsib qoldim. Chunki o’sha payt bomdod soat 04:05 daqiqa o’tganda kirardi. Subhanalloh Alloh ta’olo bu bandasini bobdod namozi vaqiga kirishga ham yo’l qo’ymabdi. Subhanalloh 40 yoshlik to’yimni o’tgazamanu erasiga bomdodga chiqaman degan odam aynan bomdod mahal jon berishini qayerdan ham bilsin. Subhanalloh tushimni Ayolimga aytmasam ham Alloh ta’olo o’lim farishtasini aynan o’sha paytda jo’natib bo’lgan ekan. Hikoya shu yerda tugaydi. So’zlamoq bizdan ibrat sizdan hidoyat esa yolg’iz Allohdan.
Madina Alimova,
03-05-2011 13:25
(ссылка)
QOSHNICHILIK HAQLARI
YOMON QO'ShNI
Abu G'urayra roziyallohu anhudan rivoyat qilinadi:
«Payg'ambar sollallohu alayhi vasallam:
«Ey Allohim! Men sendan u dunyodagi qo'shnining yomon bo'lishidan panoh tilayman. Bu dunyodagi qo'shnini o'zgartirsa bo'ladi», dedilar».
Sharh: Lekin u dunyodagi qo'shnini o'zgartirib bo'lmaydi. Shuning uchun yomon qo'shnidan panoh so'ralar ekan. Qo'shnining yomon bo'lishi kishining badbaxtligidan bir alomat ekan, chunki uning yomonligidan qo'shnilarning tunu kun halovati yo'q, hayot urish-janjal, xavf-xatar, ko'ngilsizlik bilan o'tadi.
Abu Muso roziyallohu anhudan rivoyat qilinadi:
«Rasululloh sollallohu alayhi vasallam:
«To kishilar qo'shnisini, aka-ukasini, ota-onasini o'ldirmaguncha qiyomat bo'lmaydi», dedilar».
Sharh: Demak, qo'shnichilik aloqalarining yomonlashishi ham qiyomatning yaqinlashish alomatlaridan biri ekan. Qo'shnilar bir-birini o'ldirsa, bola ota-onasini, aka-ukasini o'ldirsa, qiyomat qoyimning yaqinlashuv alomatlaridan ekan.
Shuning uchun ota-ona, aka-uka, yor-birodar, qo'ni-qo'shnilar bilan nihoyatda yaxshi munosabatda bo'lishga harakat qilish lozim ekan.
Ushbu hadisdan olinadigan foydalar:
1. Qo'shnisini o'ldirish qiyomat alomatlaridan biri ekani.
2. Aka-ukasini o'ldirish qiyomat alomatlaridan biri ekani.
3. Ota-onasini o'ldirish qiyomat alomatlaridan biri ekani.
QO'ShNIGA OZOR BERMASLIK
Abu G'urayra roziyallohu anhudan rivoyat qilinadi:
«Nabiy sollallohu alayhi vasallamga:
«Ey Allohning Rasuli! Falon ayol kechasi bilan namozda qoim bo'ladi. Kunduzi nafl ro'zalarni tutadi. Yana boshqa falon-falon yaxshiliklarni qiladi, sadaqa qiladi, lekin tili bilan qo'shnilarga ozor beradi», deyildi.
Shunda Rasululloh sollallohu alayhi vasallam:
«U ayolda yaxshilik yo'q. U do'zax ahlidandir», dedilar. Boyagi kishilar:
«Falonchi ayol bo'lsa, farz namozlarini o'qiydi, kiyimlaridan sadaqa qiladi, ammo biror kishiga ozor bermaydi», deyishdi.
Rasululloh sollallohu alayhi vasallam:
«Ana shu ayol ahli jannatlardandir», dedilar».
Sharh: Mana bu hadisi sharifda qo'ni-qo'shnilarga ozor bermaslik, ularni behurmat qilmaslik naqadar zarur ish ekanligi ta'kidlanmoqda. Qo'ni-qo'shnilarga yomon munosabatda bo'lish, ularga ozor berish o'qilgan nafl namozlar, tutilgan nafl ro'zalarni ham yuvib ketib, ularni foydasiz holga keltirib qo'yar ekan.
Shuning uchun qo'shnilari bilan tinch-totuv yashagan, ularga ozor bermagan odam katta baxt-saodatga erishar ekan va ahli jannatdan bo'lar ekan.
Ushbu hadisdan olinadigan foydalar:
1. Qo'shnilarga tili bilan ozor berish kishini do'zaxga kirishiga sabab bo'ladigan omillardan biri ekani.
2. Biror kishiga ozor bermaslik kishini jannatga kirishiga sabab bo'ladigan omillardan biri ekani.
Ummora ibn Ғurobning ammasi Oisha roziyallohu anhodan:
«Ba'zimizni eri xohlasa, jahli chiqib yoki charchab, horib turgan bo'lsa, ko'nmaydi. Bunday qilishda bizga tanglik bormiq» deb so'radi.
«G'a. Albatta, uning haqqi shulki, agar egarning ustida bo'lsang ham man qilma», dedi. Men unga:
«Ba'zan hayz ko'rgan ayollarning eri bilan yotadigan birgina ko'rpa-to'shagi bo'ladi. Boshqa yopinchiqlari bo'lmaydi. Shunda nima qilish kerakq» dedim.
«U holda ayol izorini (lozimini) belidan pastiga yaxshilab bog'lab oladi, birga yotaveradi. Erga izorning ustidagi narsa joiz.
Men senga Payg'ambar sollallohu alayhi vasallam qanday qilganlarini aytib beraman. Bir kecha navbatim kelganda arpadan un qilib, undan xamir qilib, bitta non tayyorladim.
U zot kelib, eshikni yopdilar, namoz o'qiydigan joylariga bordilar. U kishi qachon uxlamoqchi bo'lsalar, eshikni qulflab qo'yardilar. Shuningdek, uxlashdan oldin to'rvalarining og'zini ham, suv idishlarining og'zini ham berkitib qo'yardilar, chiroqni ham o'chirardilar.
Men u kishi qaytib kelsalar nonni yeg'izaman deya intizor bo'lib turdim. Qaytib kelmadilar. Meni uyqu oldi. U zotni sovuq oldi.
U zot yonimga kelib, meni uyg'otdilar va:
«Meni isitib qo'y, meni isitib qo'y», dedilar.
«Men hayz ko'rganman», desam, U zot:
«Mayli, hayz ko'rgan bo'lsang ham, oyoqlaringni kashf qil», dedilar.
Men oyoqlarimni kashf qildim. U zot yuzlarini va boshlarini oyoqlarimga tekkazib, biroz isinib oldilar.
Shu payt uyimizga qo'shnimizning qo'yi kirib kelib qoldi. Qo'y borib, nonni tishlab oldi va qochishga tutindi. Men qimirlagan edim, Rasululloh sollallohu alayhi vasallam uyg'onib ketdilar. Yugurib borib, eshikni to'sib oldim.
Bas, Nabiy sollallohu alayhi vasallam:
«Nonningdan qolganini ol! Qo'shningga qo'yida ozor berma», dedilar».
Sharh: «Qo'shningga qo'yida ozor berma» Payg'ambarimiz sollallohu alayhi vasallamning bu gaplari shu hadisning ushbu bobga kiritilishiga sabab bo'lgan.
Qo'shnining qo'yi kirib qolib, uydagi birgina nonning qolganini olib qochmoqchi bo'lgan. Payg'ambarimiz sollallohu alayhi vasallam Oisha onamiz roziyallohu anho bilan uning yo'lini to'sib, nonni olib qo'yishgan, lekin bu voqea tufayli qo'shniga ozor bermaslikni tayinlagan ekanlar.
Ma'lumki, odatda qo'ni-qo'shnilar orasidagi janjal ko'proq shunaqa narsalardan chiqadi - mol-qo'y qo'shnining ekiniga tegib qo'yadi, bolasi biror narsasini sindirib qo'yadi, ana shunday paytlarda ham qo'shnilarga ozor bermaslik kerak ekanligini ushbu hadisi sharifdan bilib olamiz.
Ushbu hadisdan olinadigan foydalar:
1. Payg'ambar alayhissalomning «agar egarning ustida bo'lsang ham man qilma» deyishlaridan muslima ayollar erlarining jinsiy mayllarini qondirishga alohid e'tibor berishlari kerakligini ko'rsatadi. Bu ishga e'tiborsizlik bilan qarash ko'pgina noxushliklarga, hatto oilalarning buzulishiga sabab bo'lishi mumkin.
2. G'ayz ko'rgan ayollarning eri bilan bir ko'rpada yotishlari joizligi.
3. Erga hayz ko'rgan xotinini izorning ustidan quchoqlashi joizligi.
Oisha onamiz roziyallohu anhoning «arpadan un qilib, undan xamir qilib, bitta non tayyorladim» deyishlari ularning oila xizmatidagi sodda va kamtar hayotlarining namunasi ekani.
4. Uxlashdan oldin eshikni qulflab qo'yish kerakligi.
5. Uxlashdan oldin to'rvalarining og'zini va suv idishlarining og'zini ham berkitib qo'yish kerakligi.
6. Uxlashdan oldin chiroqni o'chirib qo'yish kerakligi.
7. Qo'shnining hayvoniga ham alohida muomala qilish lozimligi.
Abu G'urayra roziyallohu anhudan rivoyat qilinadi:
«Rasululloh sollallohu alayhi vasallam:
«Kimning qo'shnisi uning yomonliklaridan emin bo'lmasa, jannatga kirmaydi», dedilar».
Sharh: Qo'shnilariga yomonlik qilib yuradigan, qo'shnilari uning yomonligidan qo'rqib turadigan odam jannatga kirmas ekan. Ushbu hadisdan qo'ni-qo'shnilar bilan muomalani yaxshilash, ularga ozor bermaslikni o'rganib olar ekanmiz.
AYoL QO'ShNI AYoLGA QO'YNING TUYoҒINI G'AM ARZIMAS SANAMASIN
Amr ibn Muoz Ashhaliyning momosidan rivoyat qilinadi:
«Menga Rasululloh sollallohu alayhi vasallam:
«Ey mo'mina ayollar! Sizlardan hech bir ayol zinhor va zinhor qo'shni ayolga qo'yning kuygan tuyog'ini ham arzimas sanamasin», dedilar».
Abu G'urayra roziyallohu anhudan rivoyat qilinadi:
«Rasululloh sollallohu alayhi vasallam:
«Ey muslima ayollar! Ey muslima ayollar! G'ech bir qo'shni ayol qo'shni ayolga qo'yning tuyog'ini ham arzimas sanamasin», dedilar».
Sharh: Buning ma'nosi shuki, bir ayol qo'lidagi kuygan kalla-pochani «Shuni ham qo'shnimga berib o'tiramanmiq» demasin, berish ko'ngliga tushibdimi, shuni bo'lsa ham bersin, arzimas narsa deb sanamasin.
Chunki shu tarzda davom etaversa, inson borib-borib, arziydigan narsani ham bermaydigan bo'lib qoladi. Natijada, qo'ni-qo'shnilar orasida mehr-oqibat yo'qoladi. G'ozirgi kunga o'xshab har kim o'zi bilan o'zi ovora bo'lib qoladi. G'atto qo'shnisi vafot etib qolsa ham bilmay yuraveradi.
Ushbu ma'nodagi hadisi shariflar aynan ayollarga qarata aytilgani katta hikmatga molikdir. Odatda qo'shnilar orasining buzilishi ko'proq ayollar o'rtasidagi bir-birini mensimaslik odatlaridan kelib chiqadi.
Bas, ayollarimiz bu haqiqatni to'la tushunib yetmoqlari va qo'ni-qo'shnilik aloqalarini mustahkamlashda ixlom ila faol qatnashmoqlari lozim.
QO'ShNINING ShIKOYaTI
Abu G'urayra roziyallohu anhudan rivoyat qilinadi:
«Bir kishi:
«Ey Rasululloh! Mening bir qo'shnim bor, doim menga ozor beradi», dedi.
«Borib, uy anjomlaringni ko'chaga olib chiqib qo'y», dedilar.
U borib anjomlarini chiqardi. Uning atrofiga odamlar to'planishib:
«Nima bo'ldi, nega bunday qilib turibsanq» deb so'rashdi.
«Qo'shnim menga doim ozor berardi, shuni Payg'ambar sollallohu alayhi vasallamga borib, aytuvdim, menga: «Borib, uy anjomlaringni ko'chaga olib chiqib qo'y», dedilar. Aytganlaridek qildim», dedi.
«Ey Alloh, uni la'natlagin, uni xor qilgin!» deya boshlashdi. Bu qo'shniga yetib bordi. U yugurib kelib:
«Jon qo'shni, narsalaringni uyingga olib kir! Allohga qasamki, endi senga ozor bermayman», dedi».
Sharh: Demak, ba'zi vaqtlarda qo'shnidan shikoyat qilish ham joiz ekan. Shikoyatni o'sha jamoaning boshlig'iga qilib, qo'shnini ko'pchilikning, mahalla-ko'yning ta'siri bilan odobga chaqirish usullari ham Payg'ambarimiz sollallohu alayhi vasallamning davrlarida bo'lgan ekan.
Bizda ham bu nabaviy uslub qadimdan qo'llanib kelgan. Qo'shnilar orasida paydo bo'lgan kelishmovchiliklarni ulamolar, mahalla ahli, katta yoshdagi kishilar va tajribali odamlar hal qilib, ularni yarashtirib, ahl inoq bo'lishga chaqirib kelganlar.
Bu narsani yana ham yaxshilash borasida qo'limizdan kelgan choralarni qo'llab borishimiz kerak. O'sib kelayotgan yosh avlodni ham shu ruhda tarbiyalashga ahamiyat bermog'imiz lozim.
Ushbu hadisdan olinadigan foydalar:
1.Rahbarlarga qo'shnidan shikoyat qilish mumkinligi.
2. Odobsiz qo'shniga ta'zir berish uchun jamoatchilikni jalb qilish mumkinligi.
3. Jamiyat a'zolari o'z hamjamiyatlariga e'tibor berishlari, ularning holidan xabar olishlari kerakligi.
4. Jamoatchilik beodob qo'shni haqida tanqid so'zlarini aytishlari mumkinligi.
5. Xatoga yo'l qo'ygan kishi ko'pchilikning gapni qabul qilib o'zini o'nglashi kerakligi.
Abu Juhayfa roziyallohu anhudan rivoyat qilinadi:
«Bir kishi Rasululloh sollallohu alayhi vasallamga o'z qo'shnisidan shikoyat qildi. Rasululloh sollallohu alayhi vasallam unga:
«Yuklaringni ko'tarib, ko'chaga olib chiqib qo'y, kim o'sha yerdan o'tsa, o'sha yomon qo'shningni la'natlasin», dedilar.
Bas, ko'chadan kim o'tsa, u(yomon qo'shni)ni la'natlab o'ta boshladi. Shunda u Nabiy sollallohu alayhi vasallamning huzurlariga keldi. U zot:
«Odamlardan senga nima yetdiq Albatta, Allohning la'nati odamlarning la'natidan ustindir», dedilar.
Shikoyat qilgan odam:
«Shuning o'zi kifoya qiladi», dedi».
Sharh: Demak, ustidan shikoyat qilingan qo'shni Rasululloh sollallohu alayhi vasallamning huzurlariga kelib, menga odamlarning la'nati yetdi, endi Allohning la'nati ham yetib qolmasin, deb tavba qilgan. Payg'ambarimiz sollallohu alayhi vasallam shikoyatchi qo'shniga: «Endi uyingga kiraver, qo'shning adabini yedi, tavbasiga tayandi» degan ekanlar.
Ushbu hadisdan olinadigan foydalar:
1. Rahbarga qo'shnidan shikoyat qilish mumkinligi.
2. Qo'shnining zulmi haqida jamoatchilikni ogoh qilish mumkinligi.
3. Zolim qo'shnini jamoatchilik la'natlashi mumkinligi.
4. Zolim qo'shniga Alloh taoloning la'nati bo'lishi.
Ibn Mubashshirdan rivoyat qilinadi:
«Jobir ibn Abdullohdan quyidagilarni eshitdim:
«Bir kishi Nabiy sollallohu alayhi vasallamdan qo'shnisidan shikoyat qilmoqchi bo'lib keldi. U rukn bilan maqomning o'rtasida o'tirgan edi, Nabiy sollallohu alayhi vasallam kelib qoldilar.
G'aligi odam u Zotni maqomning oldida, odamlar janoza o'qiydigan joyda oppoq kiyimli bir odam bilan tik turganlarini ko'rdi. Rasululloh sollallohu alayhi vasallam kelganlarida u:
«Ey Allohning Rasuli! Sizga ota-onam fido bo'lsin, siz bilan maqomda turgan oppoq kiyim kiygan odam kimq» deb so'radi.
«Sen uni ko'rdingmiq» dedilar.
«G'a», dedi.
«U holda juda ko'p yaxshilikni ko'ribsan, sen ko'rgan o'sha zot Robbimning elchisi, Jabroil alayhissalom edi. U menga qo'shni haqida shunchalar tavsiya qildiki, hattoki unga meros belgilasa kerak, degan gumonga bordim», dedilar».
Sharh: Bu hadisda ham qo'shnisiga ozor berganlarga nasihat bor ekan. Jabroil alayhissalom bir kishi qo'shnisining ustidan shikoyat qilayotgan paytda kelib, Ka'baning oldida turib Rasululloh sollallohu alayhi vasallamga qo'shnining haqqi to'g'risida ko'pgina vasiyatlar qilib ketgan ekan.
Bu hol ham Islomda qo'shnining haqi qanchalar ulug' ekaniga yana bir dalildir.
Ushbu hadisdan olinadigan foydalar:
1. Rahbarga qo'shnidan shikoyat qilish mumkinligi.
2. Rasululloh sollallohu alayhi vasallamning huzurlariga Jabroil alayhissalom oq kiyimli odam shaklida kelganlari.
3. Jabroil alayhissalom oq kiyimli odam shaklida kelganlarida oddiy odamlarga ham ko'ringanlari.
4. Katta kishilardan siz bilan turgan kim edi qabilidagi savol so'rash mumkinligi.
5. Jabroil alayhissalomni odam shaklida ko'rgan shaxs ko'p yaxshilikni ko'rgan bo'lishi.
6. Qo'shnining haqi merosxo'rning haqiga yaqin ekani.
OZOR BERIB, QO'ShNISINI KO'ChIShGA MAJBUR QILGAN KIShI
Savbon roziyallohu anhudan rivoyat qilinadi:
«U kishi: «Ikki kishi o'zaro urishib qolib, uch kundan ortiq gaplashmay yursa, ulardan biri halokatga uchraydi.
Agar ikkovi ham bir-biriga gapirmay, gina saqlab vafot etsa, ikkovi ham halokatga uchraydi.
«Bir odam qo'shnisiga zulm qilsa, qahr ko'rsatib qo'shnisini ko'chib ketishga majbur qilsa, albatta, u halok bo'ladi», degan ekanlar».
Sharh: Urishib qolgan ikki shaxsdan biri gapirib, ikkinchisi gaplashmasa, o'sha gaplashmagani halokatga uchrar ekan.
Ikkovi ham dushmanlikda bardavom bo'lib, bir-birini kechirmay, uzr so'ramay o'lib ketsa, ikkoviyam halokatga uchrab, do'zaxga tushar ekan.
Qo'shnisiga zulm qilib, unga qahr ko'rsatib ko'chib ketishga sabab bo'lgan yomon qo'shni ham halokatga uchraydi. Qiyomat kunida uning oqibati nihoyatda yomon bo'lar ekan.
Ushbu hadisdan olinadigan foydalar:
1. Ikki kishi o'zaro urishib qolganda uch kundan ortiq gaplashmay yurishlari mumkin emasligi.
2. Urishib qolganlardan biri gapirib, boshqasi gapirmasa, gapirmagani halokatga uchrashi.
3. Agar ikkovi ham bir-biriga gapirmay, gina saqlab vafot etsa, ikkovi ham halokatga uchraydi.
4. Qo'shnisiga zulm qilib, qahr ko'rsatib uni ko'chib ketishga majbur qilsa, albatta, u halok bo'lishi.
YaHUDIY QO'ShNI
Mujohid roziyallohu anhudan rivoyat qilinadi:
«Abdulloh ibn Amr roziyallohu anhuning oldida edim. Uning xizmatchisi qo'y so'yib, uning terisini shilayotgan edi. Shunda u kishi:
«Ey g'ulom! Qo'yni so'yib bo'lgandan keyin, yahudiy qo'shnimizdan boshlagin», dedi.
Shunda o'sha yerdagilardan biri:
«Yahudiydanq! Alloh seni ahli salohdan qilsin», dedi.
«Albatta, men Nabiy sollallohu alayhi vasallamning qo'shnining haqqi haqidagi vasiyatlarini eshitganman. G'atto uni merosxo'r qilib qo'yarmikanlar, deb o'ylab qolganmiz», dedi».
Sharh: Ushbu rivoyatda qo'shnining haqi uning musulmon bo'lishiga bog'liq emasligi ochiq-oydin ko'rinib turibdi. Mashhur sahobiy Abdulloh ibn Amr roziyallohu anhu uylarida qo'y so'yish boshlanishi bilan xizmatchiga mazkur qo'yning go'shtidan berishni unutmaslikni qayta-qayta ta'kidlashlari bejiz emas.
O'sha paytda ham ba'zi kishilar musulmonlar bilan aloqada bo'lgan yahudiylarning dushmanliklari e'tiboridan bularga yaxshilik qilib bo'lmaydigan degan fikrda bo'lganlari rivoyatdagi kishining Abdulloh ibn Amr roziyallohu anhuning gaplaridan ajablanishi misolida ko'rinib turibdi.
G'a, oddiy insoniy o'lchovda ularga yaxshilik qilib bo'lmasligi turgan gap. Ammo Islom Alloh taoloning dini va insonning nuqsonlarini to'ldirib turadi.
Shuning uchun Payg'ambar sollallohu alayhi vasallam bu haqdagi ta'limotlarida qo'shnining haqi to'g'risida o'ta ta'kidli gaplarni aytganlar. Demak, qo'shnining qo'shni bo'lgani uchun haqi bor. Uning dini, millati va qabilasidan qat'iy nazar.
Shuningdek, qo'shni fosiq va fojir bo'lsa ham uning haqi borligi o'z-o'zidan ma'lum bo'ladi. Fosiq va fojir qo'shniga yaxshilik qilish o'tgan salafi solihlarimizning odatlarida bo'lgan.
Abu G'anifa o'ta parhezkor va taqvodor bo'lishi bilan birga xatokorlarga nisbatan keng ufqli edi. Uning kechasini mastlik bilan o'tkazadigan qo'shnisi bor edi. U bor ovozi bilan baqirib:
Zoye qildilar. Qandoq yigitni zoye qildilar.
Og'ir kunda kerakli, himoyachini zoye qildilar.
deb qo'shiq aytib chiqar edi. Uning ovozi kechasi bilan Abu G'anifaning oromini buzib chiqar edi.
Bir kecha mazkur qo'shnining ovozi chiqmay qoldi. Tong otganda Abu G'anifa surishtirib uning mastligi tufayli qamalib qolganini bildi. Voliyning huzuriga borib uni qamoqdan ozod qildi.
Ikkovlari qaytib kelishayotganlarida Abu G'anifa unga:
«Ey yigit! Seni zoye qildikmiq» dedi.
«Yo'q. Muhofaza qildingiz. Alloh ajr bersin!» dedi u.
Abu G'anifa bilan birga bo'lgan o'sha yigit ichishni tashladi, ilm halqalarining a'zolaridan bo'ldi va oxiri Kufaning faqihlaridan biriga aylandi».
Ushbu hadisdan olinadigan foydalar:
1. Musulmon shaxsda musulmonmas qo'shnining ham haqi borligi.
2. O'ziga yetgan moddiy narsalardan qo'shniga ham berib turish kerakligi.
3. So'yilgan qo'yning go'shtidan yahudiy qo'shniga berilgani.
4. Ilmli kishilar qo'shnining haqini boshqalarga eslatib turmog'i zarurligi.
5. Qo'shnining haqi merosxo'rning haqiga yaqin ekani.
XULOSA
Imom Buxoriy rahmatullohi alayhi «Al-Adab Al-Mufrad» kitobiga kiritgan qo'shni muomalasi madaniyatiga oid rivoyatlar bilan tanishib bo'lganimiizdan keyin bu masala bo'yicha oyat va hadislar juda ham ko'pligini yana bir esga olib qo'yishimiz kerak bo'ladi.
Ammo bu kitobdagi kelganlarining o'zi ham bir olamga tatigulikdir. Kishilar ushbu ta'limotlardan bir oz bo'lsada xabar topib, ularga amal qilganlarida qo'shnilar orasidagi ko'ngilsizliklar barham topar edi.
G'ozirgi kunimizda ham dinini mahkam tutgan mo'min-musulmonlar bu masala bo'yicha kelgan ta'limotlarga qo'ldan kelganicha amal qilib, uning yaxshiliklaridan bahramand bo'lib kelmoqdalar. Qo'shni haqqiga rioya qilgan mahalla va jamiyatlarda ko'pgina muammolar o'z-o'zidan hal bo'lib kelmoqda.
Ammo, ming afsuslar bo'lsinkim, ba'zi holatlarda qo'shnichilik aloqalarida, qo'shnilarning bir-birlari bilan bo'lgan muomalalarida Islom ta'limotlari unutilib qolayotgani ham yo'q emas. Albatta, bunday holatlarda ko'ngilsizlik va noxushliklar yuzaga chiqadi. Mahalla va jamiyatning tinchi buziladi.
Avval bexabar bo'lsak, eni xabardor bo'ldik. Ushbu ta'limotlarga asta-sekin, qadamma qadam amal qilishga o'taylik. Ularni hayotmizga tatbiq qilib yaxshiliklaridan bahramand bo'laylik. Qo'shnilarning ahli-inoq, o'zaro ehtirom, bir-biriga mehribonlik asosida tinch-totuv va saodatli yashashlariga nima yetsin!
(ayrim sozlarning imloviy hatolari uchun uzr)
Abu G'urayra roziyallohu anhudan rivoyat qilinadi:
«Payg'ambar sollallohu alayhi vasallam:
«Ey Allohim! Men sendan u dunyodagi qo'shnining yomon bo'lishidan panoh tilayman. Bu dunyodagi qo'shnini o'zgartirsa bo'ladi», dedilar».
Sharh: Lekin u dunyodagi qo'shnini o'zgartirib bo'lmaydi. Shuning uchun yomon qo'shnidan panoh so'ralar ekan. Qo'shnining yomon bo'lishi kishining badbaxtligidan bir alomat ekan, chunki uning yomonligidan qo'shnilarning tunu kun halovati yo'q, hayot urish-janjal, xavf-xatar, ko'ngilsizlik bilan o'tadi.
Abu Muso roziyallohu anhudan rivoyat qilinadi:
«Rasululloh sollallohu alayhi vasallam:
«To kishilar qo'shnisini, aka-ukasini, ota-onasini o'ldirmaguncha qiyomat bo'lmaydi», dedilar».
Sharh: Demak, qo'shnichilik aloqalarining yomonlashishi ham qiyomatning yaqinlashish alomatlaridan biri ekan. Qo'shnilar bir-birini o'ldirsa, bola ota-onasini, aka-ukasini o'ldirsa, qiyomat qoyimning yaqinlashuv alomatlaridan ekan.
Shuning uchun ota-ona, aka-uka, yor-birodar, qo'ni-qo'shnilar bilan nihoyatda yaxshi munosabatda bo'lishga harakat qilish lozim ekan.
Ushbu hadisdan olinadigan foydalar:
1. Qo'shnisini o'ldirish qiyomat alomatlaridan biri ekani.
2. Aka-ukasini o'ldirish qiyomat alomatlaridan biri ekani.
3. Ota-onasini o'ldirish qiyomat alomatlaridan biri ekani.
QO'ShNIGA OZOR BERMASLIK
Abu G'urayra roziyallohu anhudan rivoyat qilinadi:
«Nabiy sollallohu alayhi vasallamga:
«Ey Allohning Rasuli! Falon ayol kechasi bilan namozda qoim bo'ladi. Kunduzi nafl ro'zalarni tutadi. Yana boshqa falon-falon yaxshiliklarni qiladi, sadaqa qiladi, lekin tili bilan qo'shnilarga ozor beradi», deyildi.
Shunda Rasululloh sollallohu alayhi vasallam:
«U ayolda yaxshilik yo'q. U do'zax ahlidandir», dedilar. Boyagi kishilar:
«Falonchi ayol bo'lsa, farz namozlarini o'qiydi, kiyimlaridan sadaqa qiladi, ammo biror kishiga ozor bermaydi», deyishdi.
Rasululloh sollallohu alayhi vasallam:
«Ana shu ayol ahli jannatlardandir», dedilar».
Sharh: Mana bu hadisi sharifda qo'ni-qo'shnilarga ozor bermaslik, ularni behurmat qilmaslik naqadar zarur ish ekanligi ta'kidlanmoqda. Qo'ni-qo'shnilarga yomon munosabatda bo'lish, ularga ozor berish o'qilgan nafl namozlar, tutilgan nafl ro'zalarni ham yuvib ketib, ularni foydasiz holga keltirib qo'yar ekan.
Shuning uchun qo'shnilari bilan tinch-totuv yashagan, ularga ozor bermagan odam katta baxt-saodatga erishar ekan va ahli jannatdan bo'lar ekan.
Ushbu hadisdan olinadigan foydalar:
1. Qo'shnilarga tili bilan ozor berish kishini do'zaxga kirishiga sabab bo'ladigan omillardan biri ekani.
2. Biror kishiga ozor bermaslik kishini jannatga kirishiga sabab bo'ladigan omillardan biri ekani.
Ummora ibn Ғurobning ammasi Oisha roziyallohu anhodan:
«Ba'zimizni eri xohlasa, jahli chiqib yoki charchab, horib turgan bo'lsa, ko'nmaydi. Bunday qilishda bizga tanglik bormiq» deb so'radi.
«G'a. Albatta, uning haqqi shulki, agar egarning ustida bo'lsang ham man qilma», dedi. Men unga:
«Ba'zan hayz ko'rgan ayollarning eri bilan yotadigan birgina ko'rpa-to'shagi bo'ladi. Boshqa yopinchiqlari bo'lmaydi. Shunda nima qilish kerakq» dedim.
«U holda ayol izorini (lozimini) belidan pastiga yaxshilab bog'lab oladi, birga yotaveradi. Erga izorning ustidagi narsa joiz.
Men senga Payg'ambar sollallohu alayhi vasallam qanday qilganlarini aytib beraman. Bir kecha navbatim kelganda arpadan un qilib, undan xamir qilib, bitta non tayyorladim.
U zot kelib, eshikni yopdilar, namoz o'qiydigan joylariga bordilar. U kishi qachon uxlamoqchi bo'lsalar, eshikni qulflab qo'yardilar. Shuningdek, uxlashdan oldin to'rvalarining og'zini ham, suv idishlarining og'zini ham berkitib qo'yardilar, chiroqni ham o'chirardilar.
Men u kishi qaytib kelsalar nonni yeg'izaman deya intizor bo'lib turdim. Qaytib kelmadilar. Meni uyqu oldi. U zotni sovuq oldi.
U zot yonimga kelib, meni uyg'otdilar va:
«Meni isitib qo'y, meni isitib qo'y», dedilar.
«Men hayz ko'rganman», desam, U zot:
«Mayli, hayz ko'rgan bo'lsang ham, oyoqlaringni kashf qil», dedilar.
Men oyoqlarimni kashf qildim. U zot yuzlarini va boshlarini oyoqlarimga tekkazib, biroz isinib oldilar.
Shu payt uyimizga qo'shnimizning qo'yi kirib kelib qoldi. Qo'y borib, nonni tishlab oldi va qochishga tutindi. Men qimirlagan edim, Rasululloh sollallohu alayhi vasallam uyg'onib ketdilar. Yugurib borib, eshikni to'sib oldim.
Bas, Nabiy sollallohu alayhi vasallam:
«Nonningdan qolganini ol! Qo'shningga qo'yida ozor berma», dedilar».
Sharh: «Qo'shningga qo'yida ozor berma» Payg'ambarimiz sollallohu alayhi vasallamning bu gaplari shu hadisning ushbu bobga kiritilishiga sabab bo'lgan.
Qo'shnining qo'yi kirib qolib, uydagi birgina nonning qolganini olib qochmoqchi bo'lgan. Payg'ambarimiz sollallohu alayhi vasallam Oisha onamiz roziyallohu anho bilan uning yo'lini to'sib, nonni olib qo'yishgan, lekin bu voqea tufayli qo'shniga ozor bermaslikni tayinlagan ekanlar.
Ma'lumki, odatda qo'ni-qo'shnilar orasidagi janjal ko'proq shunaqa narsalardan chiqadi - mol-qo'y qo'shnining ekiniga tegib qo'yadi, bolasi biror narsasini sindirib qo'yadi, ana shunday paytlarda ham qo'shnilarga ozor bermaslik kerak ekanligini ushbu hadisi sharifdan bilib olamiz.
Ushbu hadisdan olinadigan foydalar:
1. Payg'ambar alayhissalomning «agar egarning ustida bo'lsang ham man qilma» deyishlaridan muslima ayollar erlarining jinsiy mayllarini qondirishga alohid e'tibor berishlari kerakligini ko'rsatadi. Bu ishga e'tiborsizlik bilan qarash ko'pgina noxushliklarga, hatto oilalarning buzulishiga sabab bo'lishi mumkin.
2. G'ayz ko'rgan ayollarning eri bilan bir ko'rpada yotishlari joizligi.
3. Erga hayz ko'rgan xotinini izorning ustidan quchoqlashi joizligi.
Oisha onamiz roziyallohu anhoning «arpadan un qilib, undan xamir qilib, bitta non tayyorladim» deyishlari ularning oila xizmatidagi sodda va kamtar hayotlarining namunasi ekani.
4. Uxlashdan oldin eshikni qulflab qo'yish kerakligi.
5. Uxlashdan oldin to'rvalarining og'zini va suv idishlarining og'zini ham berkitib qo'yish kerakligi.
6. Uxlashdan oldin chiroqni o'chirib qo'yish kerakligi.
7. Qo'shnining hayvoniga ham alohida muomala qilish lozimligi.
Abu G'urayra roziyallohu anhudan rivoyat qilinadi:
«Rasululloh sollallohu alayhi vasallam:
«Kimning qo'shnisi uning yomonliklaridan emin bo'lmasa, jannatga kirmaydi», dedilar».
Sharh: Qo'shnilariga yomonlik qilib yuradigan, qo'shnilari uning yomonligidan qo'rqib turadigan odam jannatga kirmas ekan. Ushbu hadisdan qo'ni-qo'shnilar bilan muomalani yaxshilash, ularga ozor bermaslikni o'rganib olar ekanmiz.
AYoL QO'ShNI AYoLGA QO'YNING TUYoҒINI G'AM ARZIMAS SANAMASIN
Amr ibn Muoz Ashhaliyning momosidan rivoyat qilinadi:
«Menga Rasululloh sollallohu alayhi vasallam:
«Ey mo'mina ayollar! Sizlardan hech bir ayol zinhor va zinhor qo'shni ayolga qo'yning kuygan tuyog'ini ham arzimas sanamasin», dedilar».
Abu G'urayra roziyallohu anhudan rivoyat qilinadi:
«Rasululloh sollallohu alayhi vasallam:
«Ey muslima ayollar! Ey muslima ayollar! G'ech bir qo'shni ayol qo'shni ayolga qo'yning tuyog'ini ham arzimas sanamasin», dedilar».
Sharh: Buning ma'nosi shuki, bir ayol qo'lidagi kuygan kalla-pochani «Shuni ham qo'shnimga berib o'tiramanmiq» demasin, berish ko'ngliga tushibdimi, shuni bo'lsa ham bersin, arzimas narsa deb sanamasin.
Chunki shu tarzda davom etaversa, inson borib-borib, arziydigan narsani ham bermaydigan bo'lib qoladi. Natijada, qo'ni-qo'shnilar orasida mehr-oqibat yo'qoladi. G'ozirgi kunga o'xshab har kim o'zi bilan o'zi ovora bo'lib qoladi. G'atto qo'shnisi vafot etib qolsa ham bilmay yuraveradi.
Ushbu ma'nodagi hadisi shariflar aynan ayollarga qarata aytilgani katta hikmatga molikdir. Odatda qo'shnilar orasining buzilishi ko'proq ayollar o'rtasidagi bir-birini mensimaslik odatlaridan kelib chiqadi.
Bas, ayollarimiz bu haqiqatni to'la tushunib yetmoqlari va qo'ni-qo'shnilik aloqalarini mustahkamlashda ixlom ila faol qatnashmoqlari lozim.
QO'ShNINING ShIKOYaTI
Abu G'urayra roziyallohu anhudan rivoyat qilinadi:
«Bir kishi:
«Ey Rasululloh! Mening bir qo'shnim bor, doim menga ozor beradi», dedi.
«Borib, uy anjomlaringni ko'chaga olib chiqib qo'y», dedilar.
U borib anjomlarini chiqardi. Uning atrofiga odamlar to'planishib:
«Nima bo'ldi, nega bunday qilib turibsanq» deb so'rashdi.
«Qo'shnim menga doim ozor berardi, shuni Payg'ambar sollallohu alayhi vasallamga borib, aytuvdim, menga: «Borib, uy anjomlaringni ko'chaga olib chiqib qo'y», dedilar. Aytganlaridek qildim», dedi.
«Ey Alloh, uni la'natlagin, uni xor qilgin!» deya boshlashdi. Bu qo'shniga yetib bordi. U yugurib kelib:
«Jon qo'shni, narsalaringni uyingga olib kir! Allohga qasamki, endi senga ozor bermayman», dedi».
Sharh: Demak, ba'zi vaqtlarda qo'shnidan shikoyat qilish ham joiz ekan. Shikoyatni o'sha jamoaning boshlig'iga qilib, qo'shnini ko'pchilikning, mahalla-ko'yning ta'siri bilan odobga chaqirish usullari ham Payg'ambarimiz sollallohu alayhi vasallamning davrlarida bo'lgan ekan.
Bizda ham bu nabaviy uslub qadimdan qo'llanib kelgan. Qo'shnilar orasida paydo bo'lgan kelishmovchiliklarni ulamolar, mahalla ahli, katta yoshdagi kishilar va tajribali odamlar hal qilib, ularni yarashtirib, ahl inoq bo'lishga chaqirib kelganlar.
Bu narsani yana ham yaxshilash borasida qo'limizdan kelgan choralarni qo'llab borishimiz kerak. O'sib kelayotgan yosh avlodni ham shu ruhda tarbiyalashga ahamiyat bermog'imiz lozim.
Ushbu hadisdan olinadigan foydalar:
1.Rahbarlarga qo'shnidan shikoyat qilish mumkinligi.
2. Odobsiz qo'shniga ta'zir berish uchun jamoatchilikni jalb qilish mumkinligi.
3. Jamiyat a'zolari o'z hamjamiyatlariga e'tibor berishlari, ularning holidan xabar olishlari kerakligi.
4. Jamoatchilik beodob qo'shni haqida tanqid so'zlarini aytishlari mumkinligi.
5. Xatoga yo'l qo'ygan kishi ko'pchilikning gapni qabul qilib o'zini o'nglashi kerakligi.
Abu Juhayfa roziyallohu anhudan rivoyat qilinadi:
«Bir kishi Rasululloh sollallohu alayhi vasallamga o'z qo'shnisidan shikoyat qildi. Rasululloh sollallohu alayhi vasallam unga:
«Yuklaringni ko'tarib, ko'chaga olib chiqib qo'y, kim o'sha yerdan o'tsa, o'sha yomon qo'shningni la'natlasin», dedilar.
Bas, ko'chadan kim o'tsa, u(yomon qo'shni)ni la'natlab o'ta boshladi. Shunda u Nabiy sollallohu alayhi vasallamning huzurlariga keldi. U zot:
«Odamlardan senga nima yetdiq Albatta, Allohning la'nati odamlarning la'natidan ustindir», dedilar.
Shikoyat qilgan odam:
«Shuning o'zi kifoya qiladi», dedi».
Sharh: Demak, ustidan shikoyat qilingan qo'shni Rasululloh sollallohu alayhi vasallamning huzurlariga kelib, menga odamlarning la'nati yetdi, endi Allohning la'nati ham yetib qolmasin, deb tavba qilgan. Payg'ambarimiz sollallohu alayhi vasallam shikoyatchi qo'shniga: «Endi uyingga kiraver, qo'shning adabini yedi, tavbasiga tayandi» degan ekanlar.
Ushbu hadisdan olinadigan foydalar:
1. Rahbarga qo'shnidan shikoyat qilish mumkinligi.
2. Qo'shnining zulmi haqida jamoatchilikni ogoh qilish mumkinligi.
3. Zolim qo'shnini jamoatchilik la'natlashi mumkinligi.
4. Zolim qo'shniga Alloh taoloning la'nati bo'lishi.
Ibn Mubashshirdan rivoyat qilinadi:
«Jobir ibn Abdullohdan quyidagilarni eshitdim:
«Bir kishi Nabiy sollallohu alayhi vasallamdan qo'shnisidan shikoyat qilmoqchi bo'lib keldi. U rukn bilan maqomning o'rtasida o'tirgan edi, Nabiy sollallohu alayhi vasallam kelib qoldilar.
G'aligi odam u Zotni maqomning oldida, odamlar janoza o'qiydigan joyda oppoq kiyimli bir odam bilan tik turganlarini ko'rdi. Rasululloh sollallohu alayhi vasallam kelganlarida u:
«Ey Allohning Rasuli! Sizga ota-onam fido bo'lsin, siz bilan maqomda turgan oppoq kiyim kiygan odam kimq» deb so'radi.
«Sen uni ko'rdingmiq» dedilar.
«G'a», dedi.
«U holda juda ko'p yaxshilikni ko'ribsan, sen ko'rgan o'sha zot Robbimning elchisi, Jabroil alayhissalom edi. U menga qo'shni haqida shunchalar tavsiya qildiki, hattoki unga meros belgilasa kerak, degan gumonga bordim», dedilar».
Sharh: Bu hadisda ham qo'shnisiga ozor berganlarga nasihat bor ekan. Jabroil alayhissalom bir kishi qo'shnisining ustidan shikoyat qilayotgan paytda kelib, Ka'baning oldida turib Rasululloh sollallohu alayhi vasallamga qo'shnining haqqi to'g'risida ko'pgina vasiyatlar qilib ketgan ekan.
Bu hol ham Islomda qo'shnining haqi qanchalar ulug' ekaniga yana bir dalildir.
Ushbu hadisdan olinadigan foydalar:
1. Rahbarga qo'shnidan shikoyat qilish mumkinligi.
2. Rasululloh sollallohu alayhi vasallamning huzurlariga Jabroil alayhissalom oq kiyimli odam shaklida kelganlari.
3. Jabroil alayhissalom oq kiyimli odam shaklida kelganlarida oddiy odamlarga ham ko'ringanlari.
4. Katta kishilardan siz bilan turgan kim edi qabilidagi savol so'rash mumkinligi.
5. Jabroil alayhissalomni odam shaklida ko'rgan shaxs ko'p yaxshilikni ko'rgan bo'lishi.
6. Qo'shnining haqi merosxo'rning haqiga yaqin ekani.
OZOR BERIB, QO'ShNISINI KO'ChIShGA MAJBUR QILGAN KIShI
Savbon roziyallohu anhudan rivoyat qilinadi:
«U kishi: «Ikki kishi o'zaro urishib qolib, uch kundan ortiq gaplashmay yursa, ulardan biri halokatga uchraydi.
Agar ikkovi ham bir-biriga gapirmay, gina saqlab vafot etsa, ikkovi ham halokatga uchraydi.
«Bir odam qo'shnisiga zulm qilsa, qahr ko'rsatib qo'shnisini ko'chib ketishga majbur qilsa, albatta, u halok bo'ladi», degan ekanlar».
Sharh: Urishib qolgan ikki shaxsdan biri gapirib, ikkinchisi gaplashmasa, o'sha gaplashmagani halokatga uchrar ekan.
Ikkovi ham dushmanlikda bardavom bo'lib, bir-birini kechirmay, uzr so'ramay o'lib ketsa, ikkoviyam halokatga uchrab, do'zaxga tushar ekan.
Qo'shnisiga zulm qilib, unga qahr ko'rsatib ko'chib ketishga sabab bo'lgan yomon qo'shni ham halokatga uchraydi. Qiyomat kunida uning oqibati nihoyatda yomon bo'lar ekan.
Ushbu hadisdan olinadigan foydalar:
1. Ikki kishi o'zaro urishib qolganda uch kundan ortiq gaplashmay yurishlari mumkin emasligi.
2. Urishib qolganlardan biri gapirib, boshqasi gapirmasa, gapirmagani halokatga uchrashi.
3. Agar ikkovi ham bir-biriga gapirmay, gina saqlab vafot etsa, ikkovi ham halokatga uchraydi.
4. Qo'shnisiga zulm qilib, qahr ko'rsatib uni ko'chib ketishga majbur qilsa, albatta, u halok bo'lishi.
YaHUDIY QO'ShNI
Mujohid roziyallohu anhudan rivoyat qilinadi:
«Abdulloh ibn Amr roziyallohu anhuning oldida edim. Uning xizmatchisi qo'y so'yib, uning terisini shilayotgan edi. Shunda u kishi:
«Ey g'ulom! Qo'yni so'yib bo'lgandan keyin, yahudiy qo'shnimizdan boshlagin», dedi.
Shunda o'sha yerdagilardan biri:
«Yahudiydanq! Alloh seni ahli salohdan qilsin», dedi.
«Albatta, men Nabiy sollallohu alayhi vasallamning qo'shnining haqqi haqidagi vasiyatlarini eshitganman. G'atto uni merosxo'r qilib qo'yarmikanlar, deb o'ylab qolganmiz», dedi».
Sharh: Ushbu rivoyatda qo'shnining haqi uning musulmon bo'lishiga bog'liq emasligi ochiq-oydin ko'rinib turibdi. Mashhur sahobiy Abdulloh ibn Amr roziyallohu anhu uylarida qo'y so'yish boshlanishi bilan xizmatchiga mazkur qo'yning go'shtidan berishni unutmaslikni qayta-qayta ta'kidlashlari bejiz emas.
O'sha paytda ham ba'zi kishilar musulmonlar bilan aloqada bo'lgan yahudiylarning dushmanliklari e'tiboridan bularga yaxshilik qilib bo'lmaydigan degan fikrda bo'lganlari rivoyatdagi kishining Abdulloh ibn Amr roziyallohu anhuning gaplaridan ajablanishi misolida ko'rinib turibdi.
G'a, oddiy insoniy o'lchovda ularga yaxshilik qilib bo'lmasligi turgan gap. Ammo Islom Alloh taoloning dini va insonning nuqsonlarini to'ldirib turadi.
Shuning uchun Payg'ambar sollallohu alayhi vasallam bu haqdagi ta'limotlarida qo'shnining haqi to'g'risida o'ta ta'kidli gaplarni aytganlar. Demak, qo'shnining qo'shni bo'lgani uchun haqi bor. Uning dini, millati va qabilasidan qat'iy nazar.
Shuningdek, qo'shni fosiq va fojir bo'lsa ham uning haqi borligi o'z-o'zidan ma'lum bo'ladi. Fosiq va fojir qo'shniga yaxshilik qilish o'tgan salafi solihlarimizning odatlarida bo'lgan.
Abu G'anifa o'ta parhezkor va taqvodor bo'lishi bilan birga xatokorlarga nisbatan keng ufqli edi. Uning kechasini mastlik bilan o'tkazadigan qo'shnisi bor edi. U bor ovozi bilan baqirib:
Zoye qildilar. Qandoq yigitni zoye qildilar.
Og'ir kunda kerakli, himoyachini zoye qildilar.
deb qo'shiq aytib chiqar edi. Uning ovozi kechasi bilan Abu G'anifaning oromini buzib chiqar edi.
Bir kecha mazkur qo'shnining ovozi chiqmay qoldi. Tong otganda Abu G'anifa surishtirib uning mastligi tufayli qamalib qolganini bildi. Voliyning huzuriga borib uni qamoqdan ozod qildi.
Ikkovlari qaytib kelishayotganlarida Abu G'anifa unga:
«Ey yigit! Seni zoye qildikmiq» dedi.
«Yo'q. Muhofaza qildingiz. Alloh ajr bersin!» dedi u.
Abu G'anifa bilan birga bo'lgan o'sha yigit ichishni tashladi, ilm halqalarining a'zolaridan bo'ldi va oxiri Kufaning faqihlaridan biriga aylandi».
Ushbu hadisdan olinadigan foydalar:
1. Musulmon shaxsda musulmonmas qo'shnining ham haqi borligi.
2. O'ziga yetgan moddiy narsalardan qo'shniga ham berib turish kerakligi.
3. So'yilgan qo'yning go'shtidan yahudiy qo'shniga berilgani.
4. Ilmli kishilar qo'shnining haqini boshqalarga eslatib turmog'i zarurligi.
5. Qo'shnining haqi merosxo'rning haqiga yaqin ekani.
XULOSA
Imom Buxoriy rahmatullohi alayhi «Al-Adab Al-Mufrad» kitobiga kiritgan qo'shni muomalasi madaniyatiga oid rivoyatlar bilan tanishib bo'lganimiizdan keyin bu masala bo'yicha oyat va hadislar juda ham ko'pligini yana bir esga olib qo'yishimiz kerak bo'ladi.
Ammo bu kitobdagi kelganlarining o'zi ham bir olamga tatigulikdir. Kishilar ushbu ta'limotlardan bir oz bo'lsada xabar topib, ularga amal qilganlarida qo'shnilar orasidagi ko'ngilsizliklar barham topar edi.
G'ozirgi kunimizda ham dinini mahkam tutgan mo'min-musulmonlar bu masala bo'yicha kelgan ta'limotlarga qo'ldan kelganicha amal qilib, uning yaxshiliklaridan bahramand bo'lib kelmoqdalar. Qo'shni haqqiga rioya qilgan mahalla va jamiyatlarda ko'pgina muammolar o'z-o'zidan hal bo'lib kelmoqda.
Ammo, ming afsuslar bo'lsinkim, ba'zi holatlarda qo'shnichilik aloqalarida, qo'shnilarning bir-birlari bilan bo'lgan muomalalarida Islom ta'limotlari unutilib qolayotgani ham yo'q emas. Albatta, bunday holatlarda ko'ngilsizlik va noxushliklar yuzaga chiqadi. Mahalla va jamiyatning tinchi buziladi.
Avval bexabar bo'lsak, eni xabardor bo'ldik. Ushbu ta'limotlarga asta-sekin, qadamma qadam amal qilishga o'taylik. Ularni hayotmizga tatbiq qilib yaxshiliklaridan bahramand bo'laylik. Qo'shnilarning ahli-inoq, o'zaro ehtirom, bir-biriga mehribonlik asosida tinch-totuv va saodatli yashashlariga nima yetsin!
(ayrim sozlarning imloviy hatolari uchun uzr)
Qalb sozlarim ...
Rasulullox (s.a.v) ummati uchun jixotda qon tokdilar
muborak tishlari singan
yarador bolganlar
yuzlari shundayin qon boldiki xatta saxobalar taniy olmadilar
Sayyidimiz dushmanlarning xujumidan yiqilib tushdilar, shunda iflos kufrlar Muxammad o;ldi deb jar solishdi
saxobalr sarosimaga tushib qolishdi
bazilari bunga ishondilar
lekin xamrozlari bolgan saxobalar jixotdan qaytmadilar urushni davom ettirdi
shunda bir Rasulullox (s.a.v) tirik degan soz jar solindi
avvalgi oldi degandan kora bu xabar tez tarqaldi
shunda saxobalarning xayrati oshib dushmanni yenga boshladilar
galaba yaqinlashib, olja olish payti kelgandi
shunda Rasulullox (s.a.v) togning bir chakkasidagi tayinlab oyini belgilab qoygan kamonchilar togdan tusha boshlashdi
ularning eng katta xatosi Rasulullox (s.a.v) ning sozlarida turmadilar
dushman orqadan kelib musulmonlarni qamrab olgandi
musulmonlar yengilishni boshlashni, va toqga qarab qochdilar
qaranglar ular Rasulullox (s.a.v) ning bir dona aytgan sozini ijobat qilmagandilar
Allox ularga balo tushurib qoymadimi ? yani galabaga ozgina qolganda, ularga maglubiyatni berib qoymadimi ?
endi bizlarga kelsak, aslida oylab qarasangiz bizga katta bir balo tushgan
U balo bizning ota-onamiz, opa-singlimiz, aka-ukamiz, qarindoshlar, qoshnilar, dostlar, barcha yaqin insonlarimizning benamoz yurgani, erkak bolib gapiga javob bera olmayotgani, ayollarning xijobsiz yurishi
Maktab va boshqa oquv yurtlarida, bollar qizlar aralashib yurishi, aslini olib qarasangiz tarbiya maktabdan boshlanadi, bizlarda maktabdan qanday axloqni organib chiqishyapdi
bir partada qiz bilan bola otirsa, ular bir biriga nomaxram emasmidi
arzimagan narsa tufayli bollarning urushi, qizlarning oziga oro berib yasan tusan qilishi
shu joyda bir narsani oylab qolasan, bir bola bir qizni juda qattiq sevadi, agar unga biror bola qarab qoysa u bola bilan o'lguncha urushadi, faqat bitta qizni deb, va u qiz xali buni maxramida xam emas, u esa shu bir qizni deb ozi jaroxatlansa xam qarab qoygan bolani urushdan toxtamaydi ...
xmm qarang bu inson bir qizni deb urushib ozini erkakman deyapdi
osha erkakka bir sozim borda, ey inson biz qizni deb shunchalikka bording, Rasulullox uchun nima qilding, qara Rasulullox (s,a,v) ni ustidan kulishyapdi, seni xayoling esa boshqa narsa
seni xayoling dunyo bolib qolgan, shu dunyo uchun joningni berishga tayyor turibsan, nega shu jonni islom yolida bermaysan
u qiz senga nima qilib qoydi, Rasulullox (s.a.v) sen uchun nimalar qilgandi ?
sen ozingni erekakman deysang, ammo qani Alloxga bergan vadangni ustidan chiqmaysanmi ?
Alloxga nima deb vada berganding, " Sen mani Robbimsan va Yakka sebdan qorqaman " demaganmidingey kazzob sen unda nega Alloxning dushmanlariga qarshi urushmayapsan ? nega musulmonlarni ximoya qilmayapsan? nega Allox turib boshqasidan qorqasan ? nega Allox uchun jixot qilib musulmonlarni xomoya qilayotgan insonlarni malomat qilasan, nega ularni yomon deb bilasan, nega ularni adashgan deysan ? aslida sen ozing adashgansan ? ular saxobalarni yolini tutib kelmoqda, sen kimni yolida yuribsan ? sen kim uchun yashayapsan ?
ozing yurgan yolinggga bir nazar solchi, oxiri qayoqqa olib borar ekin, kordingmi ? xosh manziling qayer ekan, xa bilasan a ? bilib turib xoztirjam yurishingni qara ...
endi orqanga qara xosh otgan umringda nimalr qilibsan, qancha savobga qancha gunoxga ega bolibsan, kording a ? xosh xozir Azroil (a.s) kelsa unga nima deysan, nima unga yalinib ozgina muxlat soraysanmi ? gunoxlaringni yuvish uchun ?
Azroil (a.s) senga qarab otirarmidi ? xop vaqt xam berdi deylik, sen otgan gunoxlaringni yuvish uchun shu vaqt yetadi deb oylaysanmi ?
nega buni oldinroq oylamading
nega xozir oylamayapsan ?
mana sozlarimni oqiyapsiz, qani bir tasavvur qilib koringchi ?
bizning maqsadimiz nima ?
nima uchun yashayapmiz ?nega ozi biz yaraldik, shunday gunox qilish uchunmi ?
qani chin qalbdan aytchi bugun ixlos bilan biror amal qildingmi ?
bugun nechta savobga ishlading nechta gunox qilding, ikkisini tenglashtirsak bilasan A ? qaysi biri ogir chiqishini
nega unda otiribsan ?
nega xali xam uxlayapsan ?
naga xayot xaqoda oylamaysan ? boshingda kimlar turgani bilan xech qiziqqanmisan ?
seni oqishing, ishalb pul topishing, biror narsani kashf etishing, uylar qurushing, zavodlar ochishing, tijoprat qilishing, xamma xammasida mulk davlatga borib tushmayapdimi ?
davlat egalari aslida kimlar ular xam bizga oxshagan oddiy insonlar, lekin ...
ularning ustidan xam yana bir inson toifasi boshqaradi
osha inson toifasini esa, aslida musulmonlarni ashadiy bolgan dushmani boshqaradi qara oddiy arifmetika
sen ishlab topgan mol mavlatingni , bu islof kufr musulmonlarni qirib tashlash uchun ishlatyabdi
qara ular armiyasini xam kuchaytirib oldi, nima uchun u armiyasini kuchaytiryapdi
nima u ozini davlatini ximoya qilish uchun armiyani kuchaytiryapdimi ?
yoq aslida uning armiyasi musulmonlarni qirib tashlash uchun kuchayyapdi
sen bu yerdan unga pul chiqarib beryapsan, u pul aylanib aylanib osha kufrning qoliga tushadi va uning armiyasi kuchayadi, netijada nima bolishini yaxshi bilasan
U iflos shunchalik aqqliki
ikki musulmon davlatni bir biriga dushman qilib qoysam ular ozlari bir birini qirib tashlaydi deb oylaydi
bazi xollarda u niyyatiga xam erishdi
qara juda puxta reja A ? ikki davlat dushmanga aylansa ular orasida birlashish bolmaydi
ular xech qachon birlasha olmaydilarbu kufr xozir xamma narsani boshqaryapdi
xattoki sen korayotgan teledasturlar xam buning ruxsatisiz chiqmaydi
u tele dasturlardan xabardor, u barcha xayotingdagi ishlardan xabardor
u seni uxlatish uchun senga juda kop ertaklar toqidi
sen u ertakni eshitib uxlayverasan
xozir xam uxqudasan, chunki uning ertaklari shunchali ishonarli chiqadiki ? xatto unga qoyil xam qolasan
u ertakni sen bollaringga xam aytasan ularni xam uxlashi uchun
agar kimdir uygonib toxtanglar bu bizga ertak aytyapdi desa bormi ? sen darrov uni teroristga chiqarasan
mana senga bir ertakni aytaymi, aslida sen Teror deyayotgan ifloslar xam Amerikadan chiqqanu Amerikani armiyasi, Amerika biladi, musulmonlarni urush bilan yenga olmasligini, shuning uchun u juda kop ertak toqib chiqargan
osha ertakdagi qaxramonlari ( Terorlar) esa bir ishni qiladida aybni musulmonlarning boyniga qoyadi, ularni teror deyishadi
Aslida osha teror Amerika, sen malomat qilayotgan bazi insonlar esa, ularning dushmanlari yani Amerikani, ular bir xiyla ishlatishgan
yani ozlariga dushman bolgan kimsalarni xalq dushmaniga chiqarib, turli axborot vositalaridan ularni yomon nomlar bilan tilga oladilar, ularni xalqqa yomon korsatadi, va xalqni ularga dushman qiladi
niyyat shuki ularning soni kopaymasligi, lekin u ifloslar qattiq adashadilar
mana sen korayotgan axborot vositalarini ichida xam bir ertak
xech oylab korganmisan ? mustaqil davlat nima ozi u deb ?
nima sen xozir ozingni mustaqil deb bilasanmi ?
mustaqil bolsang, nega xaqni gapirishdan qorqyapsan ?
xaa tepangda kattalar borda A ?
darrov joyingni korastib qoyishadi, sen saxobalarni oyla, ularning oldida seni korgan azobing nima bolibdi ?ularni kiyimsiz xolda bir gulxan yoqib uning ustida sudrashgan to osha gulxanni saxobalarning terisidan tokilgan yoz o'chirmaguncha
aslida sen xozir xam ozod emassan, sen ozod fikrlashga qorqasan
chunki sen oldingdagi eng yaqin dostingga xam ishonmaysan
odamlarni ozgarganini qara, shu ozgina vaqt ichida nimalr ozgardi bilasanmi ?
boldi ertaklarni eshitishni toxtat ? sen uje yoshbola emassan, Allox bergan aqlni ishlat ! qani oylab korchi nimaga ishonasan QURONGAMI yoki xayotingdagi axborot vositalariga tele dasturlarga ishonasandmi ?
bu sozlarim xozir senga qattiq tasir qilgandur, lekin natijasi xozir emas, ertaga koriladi, qani koramiz ertagacha shu iymonda tura olarmikinsan, ertagacha gaming islom dardi bolarmikin
bilaman sen ozgina vaqt otgach yana osha osha xayollarga berilib , bir nimalrnidir orzu qilib yashayverasanAgar sozlarim ich ichingizni titratgan bolsa, bundan man juda xursandman, Allox xammangizdan rozi bolsin, islom dinimiz shunday dinki qancha gapirsang shuncha oz, man sizlarga kop gapirvordim, aslida gapirsam gap kop, inshaAllax yana davom ettirarmiz, ammo xozir shunisi yetadi, oldin shunisini kallaga olib kiraylik, shunga amal qilib olaylik, keyin ikkinchisiga o'tamiz. Allox sizlarni O'z panoxida asrasin
Agar kimga sozlarim yoqqan bolsa iltimos Alloxni uluglab takbir aytib yuborsin,,,, ALLAXU AKBAR !!! ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
muborak tishlari singan
yarador bolganlar
yuzlari shundayin qon boldiki xatta saxobalar taniy olmadilar
Sayyidimiz dushmanlarning xujumidan yiqilib tushdilar, shunda iflos kufrlar Muxammad o;ldi deb jar solishdi
saxobalr sarosimaga tushib qolishdi
bazilari bunga ishondilar
lekin xamrozlari bolgan saxobalar jixotdan qaytmadilar urushni davom ettirdi
shunda bir Rasulullox (s.a.v) tirik degan soz jar solindi
avvalgi oldi degandan kora bu xabar tez tarqaldi
shunda saxobalarning xayrati oshib dushmanni yenga boshladilar
galaba yaqinlashib, olja olish payti kelgandi
shunda Rasulullox (s.a.v) togning bir chakkasidagi tayinlab oyini belgilab qoygan kamonchilar togdan tusha boshlashdi
ularning eng katta xatosi Rasulullox (s.a.v) ning sozlarida turmadilar
dushman orqadan kelib musulmonlarni qamrab olgandi
musulmonlar yengilishni boshlashni, va toqga qarab qochdilar
qaranglar ular Rasulullox (s.a.v) ning bir dona aytgan sozini ijobat qilmagandilar
Allox ularga balo tushurib qoymadimi ? yani galabaga ozgina qolganda, ularga maglubiyatni berib qoymadimi ?
endi bizlarga kelsak, aslida oylab qarasangiz bizga katta bir balo tushgan
U balo bizning ota-onamiz, opa-singlimiz, aka-ukamiz, qarindoshlar, qoshnilar, dostlar, barcha yaqin insonlarimizning benamoz yurgani, erkak bolib gapiga javob bera olmayotgani, ayollarning xijobsiz yurishi
Maktab va boshqa oquv yurtlarida, bollar qizlar aralashib yurishi, aslini olib qarasangiz tarbiya maktabdan boshlanadi, bizlarda maktabdan qanday axloqni organib chiqishyapdi
bir partada qiz bilan bola otirsa, ular bir biriga nomaxram emasmidi
arzimagan narsa tufayli bollarning urushi, qizlarning oziga oro berib yasan tusan qilishi
shu joyda bir narsani oylab qolasan, bir bola bir qizni juda qattiq sevadi, agar unga biror bola qarab qoysa u bola bilan o'lguncha urushadi, faqat bitta qizni deb, va u qiz xali buni maxramida xam emas, u esa shu bir qizni deb ozi jaroxatlansa xam qarab qoygan bolani urushdan toxtamaydi ...
xmm qarang bu inson bir qizni deb urushib ozini erkakman deyapdi
osha erkakka bir sozim borda, ey inson biz qizni deb shunchalikka bording, Rasulullox uchun nima qilding, qara Rasulullox (s,a,v) ni ustidan kulishyapdi, seni xayoling esa boshqa narsa
seni xayoling dunyo bolib qolgan, shu dunyo uchun joningni berishga tayyor turibsan, nega shu jonni islom yolida bermaysan
u qiz senga nima qilib qoydi, Rasulullox (s.a.v) sen uchun nimalar qilgandi ?
sen ozingni erekakman deysang, ammo qani Alloxga bergan vadangni ustidan chiqmaysanmi ?
Alloxga nima deb vada berganding, " Sen mani Robbimsan va Yakka sebdan qorqaman " demaganmidingey kazzob sen unda nega Alloxning dushmanlariga qarshi urushmayapsan ? nega musulmonlarni ximoya qilmayapsan? nega Allox turib boshqasidan qorqasan ? nega Allox uchun jixot qilib musulmonlarni xomoya qilayotgan insonlarni malomat qilasan, nega ularni yomon deb bilasan, nega ularni adashgan deysan ? aslida sen ozing adashgansan ? ular saxobalarni yolini tutib kelmoqda, sen kimni yolida yuribsan ? sen kim uchun yashayapsan ?
ozing yurgan yolinggga bir nazar solchi, oxiri qayoqqa olib borar ekin, kordingmi ? xosh manziling qayer ekan, xa bilasan a ? bilib turib xoztirjam yurishingni qara ...
endi orqanga qara xosh otgan umringda nimalr qilibsan, qancha savobga qancha gunoxga ega bolibsan, kording a ? xosh xozir Azroil (a.s) kelsa unga nima deysan, nima unga yalinib ozgina muxlat soraysanmi ? gunoxlaringni yuvish uchun ?
Azroil (a.s) senga qarab otirarmidi ? xop vaqt xam berdi deylik, sen otgan gunoxlaringni yuvish uchun shu vaqt yetadi deb oylaysanmi ?
nega buni oldinroq oylamading
nega xozir oylamayapsan ?
mana sozlarimni oqiyapsiz, qani bir tasavvur qilib koringchi ?
bizning maqsadimiz nima ?
nima uchun yashayapmiz ?nega ozi biz yaraldik, shunday gunox qilish uchunmi ?
qani chin qalbdan aytchi bugun ixlos bilan biror amal qildingmi ?
bugun nechta savobga ishlading nechta gunox qilding, ikkisini tenglashtirsak bilasan A ? qaysi biri ogir chiqishini
nega unda otiribsan ?
nega xali xam uxlayapsan ?
naga xayot xaqoda oylamaysan ? boshingda kimlar turgani bilan xech qiziqqanmisan ?
seni oqishing, ishalb pul topishing, biror narsani kashf etishing, uylar qurushing, zavodlar ochishing, tijoprat qilishing, xamma xammasida mulk davlatga borib tushmayapdimi ?
davlat egalari aslida kimlar ular xam bizga oxshagan oddiy insonlar, lekin ...
ularning ustidan xam yana bir inson toifasi boshqaradi
osha inson toifasini esa, aslida musulmonlarni ashadiy bolgan dushmani boshqaradi qara oddiy arifmetika
sen ishlab topgan mol mavlatingni , bu islof kufr musulmonlarni qirib tashlash uchun ishlatyabdi
qara ular armiyasini xam kuchaytirib oldi, nima uchun u armiyasini kuchaytiryapdi
nima u ozini davlatini ximoya qilish uchun armiyani kuchaytiryapdimi ?
yoq aslida uning armiyasi musulmonlarni qirib tashlash uchun kuchayyapdi
sen bu yerdan unga pul chiqarib beryapsan, u pul aylanib aylanib osha kufrning qoliga tushadi va uning armiyasi kuchayadi, netijada nima bolishini yaxshi bilasan
U iflos shunchalik aqqliki
ikki musulmon davlatni bir biriga dushman qilib qoysam ular ozlari bir birini qirib tashlaydi deb oylaydi
bazi xollarda u niyyatiga xam erishdi
qara juda puxta reja A ? ikki davlat dushmanga aylansa ular orasida birlashish bolmaydi
ular xech qachon birlasha olmaydilarbu kufr xozir xamma narsani boshqaryapdi
xattoki sen korayotgan teledasturlar xam buning ruxsatisiz chiqmaydi
u tele dasturlardan xabardor, u barcha xayotingdagi ishlardan xabardor
u seni uxlatish uchun senga juda kop ertaklar toqidi
sen u ertakni eshitib uxlayverasan
xozir xam uxqudasan, chunki uning ertaklari shunchali ishonarli chiqadiki ? xatto unga qoyil xam qolasan
u ertakni sen bollaringga xam aytasan ularni xam uxlashi uchun
agar kimdir uygonib toxtanglar bu bizga ertak aytyapdi desa bormi ? sen darrov uni teroristga chiqarasan
mana senga bir ertakni aytaymi, aslida sen Teror deyayotgan ifloslar xam Amerikadan chiqqanu Amerikani armiyasi, Amerika biladi, musulmonlarni urush bilan yenga olmasligini, shuning uchun u juda kop ertak toqib chiqargan
osha ertakdagi qaxramonlari ( Terorlar) esa bir ishni qiladida aybni musulmonlarning boyniga qoyadi, ularni teror deyishadi
Aslida osha teror Amerika, sen malomat qilayotgan bazi insonlar esa, ularning dushmanlari yani Amerikani, ular bir xiyla ishlatishgan
yani ozlariga dushman bolgan kimsalarni xalq dushmaniga chiqarib, turli axborot vositalaridan ularni yomon nomlar bilan tilga oladilar, ularni xalqqa yomon korsatadi, va xalqni ularga dushman qiladi
niyyat shuki ularning soni kopaymasligi, lekin u ifloslar qattiq adashadilar
mana sen korayotgan axborot vositalarini ichida xam bir ertak
xech oylab korganmisan ? mustaqil davlat nima ozi u deb ?
nima sen xozir ozingni mustaqil deb bilasanmi ?
mustaqil bolsang, nega xaqni gapirishdan qorqyapsan ?
xaa tepangda kattalar borda A ?
darrov joyingni korastib qoyishadi, sen saxobalarni oyla, ularning oldida seni korgan azobing nima bolibdi ?ularni kiyimsiz xolda bir gulxan yoqib uning ustida sudrashgan to osha gulxanni saxobalarning terisidan tokilgan yoz o'chirmaguncha
aslida sen xozir xam ozod emassan, sen ozod fikrlashga qorqasan
chunki sen oldingdagi eng yaqin dostingga xam ishonmaysan
odamlarni ozgarganini qara, shu ozgina vaqt ichida nimalr ozgardi bilasanmi ?
boldi ertaklarni eshitishni toxtat ? sen uje yoshbola emassan, Allox bergan aqlni ishlat ! qani oylab korchi nimaga ishonasan QURONGAMI yoki xayotingdagi axborot vositalariga tele dasturlarga ishonasandmi ?
bu sozlarim xozir senga qattiq tasir qilgandur, lekin natijasi xozir emas, ertaga koriladi, qani koramiz ertagacha shu iymonda tura olarmikinsan, ertagacha gaming islom dardi bolarmikin
bilaman sen ozgina vaqt otgach yana osha osha xayollarga berilib , bir nimalrnidir orzu qilib yashayverasanAgar sozlarim ich ichingizni titratgan bolsa, bundan man juda xursandman, Allox xammangizdan rozi bolsin, islom dinimiz shunday dinki qancha gapirsang shuncha oz, man sizlarga kop gapirvordim, aslida gapirsam gap kop, inshaAllax yana davom ettirarmiz, ammo xozir shunisi yetadi, oldin shunisini kallaga olib kiraylik, shunga amal qilib olaylik, keyin ikkinchisiga o'tamiz. Allox sizlarni O'z panoxida asrasin
Agar kimga sozlarim yoqqan bolsa iltimos Alloxni uluglab takbir aytib yuborsin,,,, ALLAXU AKBAR !!! ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Ahlussunnah wa Moturidiya haqida
Мотуридийя" ва "Ашъарийя" ҳақидаги саволингизга жавоб беришим анча кечикиб кетгани учун узр, мен бу саволингизга қисқача жавоб ёзсаммикин, ёки батафсилроқ жавоб ёзиш керакмикин деб ўйлаб юргандим, кейин вақт ўтиб, бошқа ишлар билан чалғиб, бу савол эсимдан чиқиб кетибти. Шу бугун эслаб, форумга кириб, ўзим билганимча, қисқача бўлса ҳам, жавоб ёзиб қўйишга киришдим:
"Мотуридйя", "Ашъарийя" ва бошқа эътиқодий масалаларда хатога йўл қўйган тоифалар Саҳобаи киромлар даврида йўқ бўлган, кейинчалик пайдо бўлиб, эътиқод масалаларини ўзларининг ақлий ва фалсафий тасаввурларига биноан изоҳлашга ҳаракат қилган тоифалардандир.
Бу тоифаларнинг хатога йўл қўйишига энг катта сабаб:
Қуръону Суннатни худди саҳобаи киромлар қабул қилганидек қабул қилмасдан, ақлий ва фалсафий тасаввурларини Қуръон ва Ҳадисдан -ўзлари билиб ёки билмасдан- устун қўйиб қўйишганидир.
Натижада, Аллоҳнинг исм-сифатлари ва бошқа бир неча масалалар борасида, Қуръону ҳадисда келган очиқ-ойдин баён қилинган ҳужатларни "бу ақлга тўғри келмайди, бу оят-ҳадисларнинг зоҳирий маъносини қабул қилиб бўлмайди, Аллоҳга бундай сифатларни нисбат бериш ноқислик билан сифатлаш бўлиб қолади, бошқача маънога буришимиз керак, мана бундай деб тафсир қилишмиз керак" деб ақл ва фалсафаларини Қуръону Ҳадиснинг зоҳирий маъноларидан устун қўйишган ва охир оқибат бир қанча эътиқодий масалаларда жуда катта хаторларга йўл қўйишган.
Ваҳоланки, Қуръону Суннат ва Саҳобаи киромлар тўхтаган нуқтада тўхтаб, инсон ақли кўтара олмайдиган масалаларга аралашмасдан, "Аллоҳ ва Расули нима деган бўлса ана шундай иймон келтирамиз" деб тўхтаганларида эди "Аҳлуссунна вал-жамоат"га ўхшаб бу каби хато фикрлардан саломат бўлишарди.
Тўртта мазҳаб имомларининг барчалари ҳам анашундай Қуръону Суннат ва Саҳобаи киромлар чекланган чегарада тўхташлик билан "Аҳлуссуннат имомлари" деб танилишган ва қиёматгача ушбу ҳақ тоифа ҳақ йўлда экани барча инсофли одамларга равшан ҳолида давом этиши башроат берилган.
Муҳим иккита масала:
Биринчиси
"Мотурийдийя" фикри билан "Мотрудий" шахснинг фарқини билиб олишмиз зарур.
Биз - Аҳлуссуннаҳлар: "Мотуридийя фикри ботил ва бидъат" деб эътиқод қиламиз, аммо шахслар ҳақида умумий ҳукм чиқариб "Мотуридийлар адашганлар, аҳлибидъатлар, залолатга кетганлар" деб айтмаймиз асло!
Чунки, "Мотуридий" деб айтиладиган уламоларнинг кўпчиликлари аслида бу йўлдан узоқ бўлишган, баъзи бир мужмал сўзларини ҳужжат қилиб олган ҳақиқий Мотуридийлар уларни "бу уламолар биздан бўлишган" деб нотўғри даъво қилишади.
Бундан ташқари, "Хатодан холи инсон йўқ" дегандай,баъзи бир уламолар ҳақиқатан ҳам Мотуридий эътиқодда бўлишган, аммолекин уларнинг кўпчиликлари кейинчалик Аҳлуссуннат йўлига қайтишган.
Мотуридийя ва Ашъарийя фикридан қайтмаган уламоларни эса "улар адашган тоифалардан" деб айтолмаймиз, чунки шахсларга ҳукм чиқариш зарурат бўлмаса керак бўлмаган нотўғри ишдир.
Хусусан, Мотурдий ва Ашъарий тоифаларидан бўлган уламоларнинг кўпчиликлари қастан адашишмаган, балки Аллоҳ берган илмларига биноан ижтиҳод қилиб, хатога йўл қўйишган, ишааллоҳ ниятлари холис бўлган, имкон қадар ҳақиқатни қидирган аҳли илмларни Аллоҳ Ўз афвига дохил қилади, хатоларини кечиради, чунки пайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтадиларки:
"إذا اجتهد الحاكم فأصاب فله أجران، وإذا أخطأ فله أجر واحد وخطؤه مغفور له".
"Ҳукм чиқарувчи киши (яъни, аҳли илмлар ва мусулмон бошлиқлар) агар имкон қадар ижтиҳод қилса ва тўғри ҳукм чиқарса (Яъни, Қуръону Суннатга мувофиқ келадиган ҳукм чиқарса) Аллоҳ унга иккита ажр беради (бири: ижтиҳоди учун, иккинчиси: тўғри ҳукм чиқаргани учун), аммо хато қилиб қўйса: унга битта ажр беради (ижтиҳоди учун), хатосини эса кечириб юборади".
Демак, биз (яъни, ҳар бир мусулмон киши) Қуръону Суннатга ва Саҳобаи киромларнинг йўлларига очиқ зид ва хилоф бўлган фикрларни умуман қабул қилмаймиз, ҳар қанча кучли олим одам айтган бўлса ҳам.
Чунки, биз (мусулмонлар) уламоларни ҳурмат қилишимиз билан бирга, уларни барчаларимиз иттифоқ қилган торозудан устун қўя олмаймиз!!
Барча мусулмонларнинг торзулари "Қуръон, Ҳадис ва Саҳобаи киромалар йўли" бўлиши шарт!
Бошқа шахслар эса, қанчалик ушбу торозуга тўғри келишса шунчалик улар ҳақ йўлда эканини билиб бораверамиз.
Аллоҳ таоло марҳамат қиладики:
{فإن تنازعتم في شيء فردوه إلى الله والرسول}
"Бирон бир масалада тортишиб қолсангизлар Аллоҳга ва Унинг Расулига қайтаринглар!"
"Аллоҳга қайтариш Қуръони каримни ҳукмрон қилиш, Расулига қайтариш Суннатни ҳукмрон қилишдир" деб барча муфассирлар иттифоқ қилишган.
Пайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтганларки:
"Яҳудийлар 71 фирқага бўлиниб кетди, Насронийлар 72 фирқага бўлиниб кетди, яқинда менинг умматим 73 фирқага бўлиниб кетади, ҳаммаси дўзахга киради, магарам битта фирқа, у ҳам бўлса: Мени вам менинг асҳобларим йўлидан юрган тоифа жаннатга киради" деганлар.
Демак, олдимизда жуда ҳам равшан торозу бор: Қуръону Суннат ва Саҳобаи киромларнинг йўллари.
Аллоҳга беҳад ҳамду санолар бўлсинки, Ислом тарихида Аҳлуссуннат уламолари доимо ҳақ йўлни очиқ ойдин ҳужжатлар билан баён қилиб келишган, баъзи бир улмолар баъзи бир масалаларда хато қилиб қўйишлари бу -юқорида айтганимиздек- улар ҳам инсон сифатида баъзи бир хатоларга йўл қўйишлари мумкинлигини кўрсатади ва бу нарса жуда ҳам кам масалаларда учраган ва аксар уламолар тарафларидан очиқ-ойдин Ояту ҳадислар билан анашу фикрлар хато экани баён қилиб қўйилган
"Мотуридйя", "Ашъарийя" ва бошқа эътиқодий масалаларда хатога йўл қўйган тоифалар Саҳобаи киромлар даврида йўқ бўлган, кейинчалик пайдо бўлиб, эътиқод масалаларини ўзларининг ақлий ва фалсафий тасаввурларига биноан изоҳлашга ҳаракат қилган тоифалардандир.
Бу тоифаларнинг хатога йўл қўйишига энг катта сабаб:
Қуръону Суннатни худди саҳобаи киромлар қабул қилганидек қабул қилмасдан, ақлий ва фалсафий тасаввурларини Қуръон ва Ҳадисдан -ўзлари билиб ёки билмасдан- устун қўйиб қўйишганидир.
Натижада, Аллоҳнинг исм-сифатлари ва бошқа бир неча масалалар борасида, Қуръону ҳадисда келган очиқ-ойдин баён қилинган ҳужатларни "бу ақлга тўғри келмайди, бу оят-ҳадисларнинг зоҳирий маъносини қабул қилиб бўлмайди, Аллоҳга бундай сифатларни нисбат бериш ноқислик билан сифатлаш бўлиб қолади, бошқача маънога буришимиз керак, мана бундай деб тафсир қилишмиз керак" деб ақл ва фалсафаларини Қуръону Ҳадиснинг зоҳирий маъноларидан устун қўйишган ва охир оқибат бир қанча эътиқодий масалаларда жуда катта хаторларга йўл қўйишган.
Ваҳоланки, Қуръону Суннат ва Саҳобаи киромлар тўхтаган нуқтада тўхтаб, инсон ақли кўтара олмайдиган масалаларга аралашмасдан, "Аллоҳ ва Расули нима деган бўлса ана шундай иймон келтирамиз" деб тўхтаганларида эди "Аҳлуссунна вал-жамоат"га ўхшаб бу каби хато фикрлардан саломат бўлишарди.
Тўртта мазҳаб имомларининг барчалари ҳам анашундай Қуръону Суннат ва Саҳобаи киромлар чекланган чегарада тўхташлик билан "Аҳлуссуннат имомлари" деб танилишган ва қиёматгача ушбу ҳақ тоифа ҳақ йўлда экани барча инсофли одамларга равшан ҳолида давом этиши башроат берилган.
Муҳим иккита масала:
Биринчиси
"Мотурийдийя" фикри билан "Мотрудий" шахснинг фарқини билиб олишмиз зарур.
Биз - Аҳлуссуннаҳлар: "Мотуридийя фикри ботил ва бидъат" деб эътиқод қиламиз, аммо шахслар ҳақида умумий ҳукм чиқариб "Мотуридийлар адашганлар, аҳлибидъатлар, залолатга кетганлар" деб айтмаймиз асло!
Чунки, "Мотуридий" деб айтиладиган уламоларнинг кўпчиликлари аслида бу йўлдан узоқ бўлишган, баъзи бир мужмал сўзларини ҳужжат қилиб олган ҳақиқий Мотуридийлар уларни "бу уламолар биздан бўлишган" деб нотўғри даъво қилишади.
Бундан ташқари, "Хатодан холи инсон йўқ" дегандай,баъзи бир уламолар ҳақиқатан ҳам Мотуридий эътиқодда бўлишган, аммолекин уларнинг кўпчиликлари кейинчалик Аҳлуссуннат йўлига қайтишган.
Мотуридийя ва Ашъарийя фикридан қайтмаган уламоларни эса "улар адашган тоифалардан" деб айтолмаймиз, чунки шахсларга ҳукм чиқариш зарурат бўлмаса керак бўлмаган нотўғри ишдир.
Хусусан, Мотурдий ва Ашъарий тоифаларидан бўлган уламоларнинг кўпчиликлари қастан адашишмаган, балки Аллоҳ берган илмларига биноан ижтиҳод қилиб, хатога йўл қўйишган, ишааллоҳ ниятлари холис бўлган, имкон қадар ҳақиқатни қидирган аҳли илмларни Аллоҳ Ўз афвига дохил қилади, хатоларини кечиради, чунки пайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтадиларки:
"إذا اجتهد الحاكم فأصاب فله أجران، وإذا أخطأ فله أجر واحد وخطؤه مغفور له".
"Ҳукм чиқарувчи киши (яъни, аҳли илмлар ва мусулмон бошлиқлар) агар имкон қадар ижтиҳод қилса ва тўғри ҳукм чиқарса (Яъни, Қуръону Суннатга мувофиқ келадиган ҳукм чиқарса) Аллоҳ унга иккита ажр беради (бири: ижтиҳоди учун, иккинчиси: тўғри ҳукм чиқаргани учун), аммо хато қилиб қўйса: унга битта ажр беради (ижтиҳоди учун), хатосини эса кечириб юборади".
Демак, биз (яъни, ҳар бир мусулмон киши) Қуръону Суннатга ва Саҳобаи киромларнинг йўлларига очиқ зид ва хилоф бўлган фикрларни умуман қабул қилмаймиз, ҳар қанча кучли олим одам айтган бўлса ҳам.
Чунки, биз (мусулмонлар) уламоларни ҳурмат қилишимиз билан бирга, уларни барчаларимиз иттифоқ қилган торозудан устун қўя олмаймиз!!
Барча мусулмонларнинг торзулари "Қуръон, Ҳадис ва Саҳобаи киромалар йўли" бўлиши шарт!
Бошқа шахслар эса, қанчалик ушбу торозуга тўғри келишса шунчалик улар ҳақ йўлда эканини билиб бораверамиз.
Аллоҳ таоло марҳамат қиладики:
{فإن تنازعتم في شيء فردوه إلى الله والرسول}
"Бирон бир масалада тортишиб қолсангизлар Аллоҳга ва Унинг Расулига қайтаринглар!"
"Аллоҳга қайтариш Қуръони каримни ҳукмрон қилиш, Расулига қайтариш Суннатни ҳукмрон қилишдир" деб барча муфассирлар иттифоқ қилишган.
Пайғамбаримиз соллаллоҳу алайҳи ва саллам айтганларки:
"Яҳудийлар 71 фирқага бўлиниб кетди, Насронийлар 72 фирқага бўлиниб кетди, яқинда менинг умматим 73 фирқага бўлиниб кетади, ҳаммаси дўзахга киради, магарам битта фирқа, у ҳам бўлса: Мени вам менинг асҳобларим йўлидан юрган тоифа жаннатга киради" деганлар.
Демак, олдимизда жуда ҳам равшан торозу бор: Қуръону Суннат ва Саҳобаи киромларнинг йўллари.
Аллоҳга беҳад ҳамду санолар бўлсинки, Ислом тарихида Аҳлуссуннат уламолари доимо ҳақ йўлни очиқ ойдин ҳужжатлар билан баён қилиб келишган, баъзи бир улмолар баъзи бир масалаларда хато қилиб қўйишлари бу -юқорида айтганимиздек- улар ҳам инсон сифатида баъзи бир хатоларга йўл қўйишлари мумкинлигини кўрсатади ва бу нарса жуда ҳам кам масалаларда учраган ва аксар уламолар тарафларидан очиқ-ойдин Ояту ҳадислар билан анашу фикрлар хато экани баён қилиб қўйилган
Метки: Alloxu Akbar, Amin Muslim Alloxu Akbar
Aҳлуссуннатдан ажраган тоифаларнинг келиб чиқиши
Аҳлуссуннат валжамоат эътиқоди шундай ҳам равшан ва очиқ-ойдинки, уни барча инсонлар бемалол тушуниб етишади.
Аҳлуссуннат эътиқодида ҳеч қандай мураккаб фалсафалар, тушиниб етиш жуда қийин бўлган фикрлар йўқ!
Чунки Ислом дини бутун дунёга юборилган дин, бу динни олим ҳам, оми
ҳам, ақлу заковати жуда кучли одамлар ҳам, оддий ақлга эга бўлганлар
ҳам, барчалари тушуниб етиша олишади.
Аллоҳ
ва Унинг Расули динимиз ва дунёйимизнинг барча қирраларини жуда ҳам
ойдин суратда баён қилиб берганлар. Инсонларга керак бўлган барча
илмлар Қуръону Суннатда бор.
Қуръону Суннат
мукаммаллигидан, унда ҳатто ҳожатхонага кириш одаблари ҳам баён қилиб
берилган. Шундай экан қандай қилиб эътиқод масалалари, бутун халоиққа
энг долзарб бўлган илм – Аллоҳ субҳанаҳу ва таолонинг исм-сифатлари
билан таниш илми батафсил баён қилиб берилмас экан?!!
Биз
– Аҳлуссуннат валжамоат биродарлар эътиқодимизни ушбу манбадан –
Қуръону, Суннат ва саҳобаи киромлар йўлидан оламиз, турли туман
фалсафаларга умуман эҳтиёжимиз йўқ асло!
Шунинг
учун ҳам Умар розияллоҳу анҳу Миср диёри фатҳ қилинганда, у ерда
топилган "Йўнон" фалсафалари битилган китобларни ёқиб йўқ қилиб
ташлаганлар ва "Қуръону Суннат бизга дунё ва охиратимиз учун етарли
ҳидоят манбасидир" деганлар.
Аммо, минг
афсуслар бўлсинки, кейинчалик Ислом тарихида шундай тоифалар чиқишдики,
анашу ботил фалсафалар битилган китобларни қаерлардандир нусхаларини
топиб келиб, араб тилига таржима қилиб, бу фалсафалар билан
мусулмонларнинг соф - тоза фикрларини бузиб, "илми калом" деган янги
феласуфия фанини киргизиб, Қуръону Суннатга қарши бузуқ эътиқодлар
пайдо қилиб қўйишди (баъзилари қасдан, баъзилари билмасдан аралашиб
қолишди).
Анашу адашган тоифалардан бири,
"илми калом" борасида ўзларича бир қанча "ақлий ҳужжатлар" тўқиб
чиқариб, уларни Қуръону Суннатдан устун қўйиб олган тоифа
"Муътазилий"лар эди.
Аллоҳга ҳамду санолар
ҳам бўлсинки, бу "Муътазилийлар"нинг қаршисида Аҳлуссуннат имомларини
ҳам Аллоҳ Ўзи чиқариб қўйди, анашу имомлардан машҳурлари тўрт мазҳаб
имомлари эдилар!
Хусусан Имом Аҳмад даврлари
келганда "Муътазилийлар"нинг ташвиқоти кучайиб ҳатто Халифани ҳам
ўзларига қаратиб олган эдилар. Шунда уларнинг фитнасини дафъ этиш учун
Парвардигоримиз Аллоҳ имом Аҳмад каби Аҳлусуннат имомлари ичидан
баъзиларига жуда ҳам кучли сабот бериб, ҳақ йўлни равшан ҳолда сақлади.
Имом
Аҳмад ва бошқа Аҳлуссуннат имомларининг "Муътазилийя" ва бошқа
тоифаларга қарши курашдаги асосий қоидалари: Қуръону Суннат ва
саҳобаларнинг йўллари билан кифояланиш эди!!
Анашу имомлар адашган тоифалар билан тортишиш керак бўлиб қолганда уларга айтишардики:
Аҳлусуннат имомлари:
Сени (яъни, Муътазилий ёки бошқа тоифа тарафдорига қарата айтиладиган
сўз): бу фикрингни Пайғамбаримиз ва саҳобалар билишармиди?
Бу саволга у агар "Йўқ, билишмасди" деб жавоб берса, айтишардики:
"Улар билмаган нарсани сен қаердан билиб қолдинг?!"
Агар: "Билишарди" деб жавоб қилса, Аҳлуссуннат имомлари айтишардики:
"
Қани Қуръонда ёки Суннатда қаерда келган?! Саҳобаи киромларнинг қайси бирлари шундай деб айтган?".
Натижада у ўзининг даъвосига Ислом дини манбаларидан ҳеч қандай исбот келтира олмасди.
Агар Муътазилийлар: "Бу ақлий ҳужжатга биноан билинадиган нарса, Пайғамбаримиз ҳам билганлар, лекин айтмаганлар" деса, Аҳлуссуннат имомлари:
"Унда
Пайғамбар Аллоҳнинг рисолатини одамларга мукаммал суратда етказмаган
эканда-а?! Кимки шундай деб ўйласа у кофир бўлиб қоладику! Алоҳнинг
Расули одамларга барча ҳақиқатни етказиб кетганлар" деб жавоб
қилишарди, чунки Аллоҳ таоло айтадики:
{الْيَوْمَ أَكْمَلْتُ لَكُمْ دِينَكُمْ وَأَتْمَمْتُ عَلَيْكُمْ نِعْمَتِي وَرَضِيتُ لَكُمُ الْإِسْلَامَ دِينًا}
"Бугун
сизларга динингизни комил қилдим, неъматимни бенуқсон, тўкис қилиб
бердим ва сизлар учун (фақат) Исломни дин қилиб танладим".
Метки: Amin Muslim Alloxu Akbar
Нима учун мусулмонлар террорист ва фундаменталист[1] бўлади?
Исломий илмиятга қарши курашишда шарқшунослар хос аҳамиятга эга. Улар исломнинг ақоид ва аҳкомларини ўрганиб чиқиб, эътироз ва танқид қиладиган жойларини қидиради. Сўнг эътироз, туҳмат ва ифтироларини мусулмон ва ғойри мусулмонлар орасида тарқатади. Бу билан ғойридинлар қалбида исломдан нафрат пайдо қилади, мусулмонлар қалбида шак ва шубҳаларга йўл очади, баъзиларни диндан чиқаришга ҳам эришди, наузубиллаҳ.
Улар бу заҳарларини оммавий ахборот воситалари орқали халққа ёядилар. Ҳукуматдаги раҳбарлар ўзлариники бўлиб, уларга бутун йўлларни очиб қўяди. Аста-секинлик билан халқ ўзининг исломий шахсиятини йўқотиб боради. Унинг исмидан бошқа бирон сифати исломга далолат қилмай қолади.
Аллоҳ таоло умматда қиёматгача бир гуруҳ қоим қилади. У гуруҳ душманга қарши курашишда давом этади, уларга ёрдам бермаганлар зарар етказолмайди ва улар маломатчиларнинг маломатидан қўрқмайдилар. Бу гуруҳ аскарий кураш олиб бораётган мужоҳидлар ва душман таълимотларини синдираётган ҳақ уламолардир. Душманга энг катта зарарни шу гуруҳ етказгани учун, тоғут ҳукуматлар биринчи ўринда уларни йўқотишга ҳаракат қилади.
Қуйида улар қилган баъзи эътирозлар ва уларга жавоб келтирилади.
Савол: Нима учун мусулмонлар террорист ва фундаменталист[1] бўлади?
Жавоб: 1. Фундаменталист кимлигини биз олдин яхши тушунишимиз керак. “Фундамент” деб асосга айтилади. “Фундаменталист” эса диннинг асосларига мукаммал амал қилувчи кишидир. Масалан, математик олим математика асосларини яхши билиши ва уларни масала ва машқларда қўллай олиши керак. Химия олими химия асосларини яхши эгаллаб, уни тажрибадан ўтказиши керак. Доктор ҳам медицина асосларини эгаллаб, амалда одамларни даволайди. Демак, булар ҳам ўз соҳасида фундаменталист бўлади. Ҳар фундаменталист ёмон эмас. Агар киши ўғирлик ва фирибгарлик асосларини эгаллаб амалда қўлласа у ёмон фундаменталист бўлади. Доктор эса яхши фундаменталистдир.
Мусулмон ҳам Ислом асосларини ўрганади ва амалда қўллайди. Акс ҳолда у ҳақиқий мусулмон бўлмайди. Ислом асосларининг ҳаммаси шахс, оила, жамият ва давлат учун фойдалидир. Ислом қонунларининг ҳаммаси инфиродий, ижтимоий ва риёсатий ҳаётнинг ривожланиб камол топишини таъминлайди.
“Фундаменталист” сўзи биринчи марта Америкада насроний фирқаларга айтилган эди. Оксфорд луғати (Oxford dictionary)да бу сўз "Ҳар диннинг бошланғич асосларига қаттиқ амал қилувчи" деб тушунтирилган. Бу луғатнинг янги чопларида "Хусусан Ислом" сўзи қўшиб қўйилган. Бундан мақсад Исломни одамларга ёмон кўрсатишдир. Улар қачон фундаменталист ёки террорист сўзи эшитилса одамларнинг зеҳнига Ислом ва мусулмонлар келишини хоҳлайди.
2. Террорист нима дегани? “Террор” − лотин тилида "қўрқиш" дегани. Террорист − эса "қўрқитувчи" дегани.
Баъзан тинчликни сақлаш учун хавфга, қўрқитишга эҳтиёж бўлади. Бир ўғри полициячини кўрса қўрқувга тушади. Демак, полициячи ўғри учун террорист экан. Шу маънода мусулмон ҳам террористдир, чунки зинокор ё жиноятчи уни кўриши билан қўрқувга тушади.
Хулоса шуки, фундаменталист ва террористдан мақсад ўз динининг асос ва тамалларига амал қилиш ва золимга қарши курашиш бўлса бу маънода ҳар мусулмон фундаменталистдир.
3. Империализм кучлари доим бирон давлатга ҳужум қилса унга қарши курашувчилар пайдо бўлади. Ўша курашувчиларни бутун дунёга ёмон кўрсатиш учун уларга ёмон лақаблар ўйлаб топиш истеъмор кучларининг эски ҳийласидир. Россия ўрта осиёга бостирганда қаршилик кўрсатувчи кучларни “босмачи” деб атади. Америка Ироқ ва Афғонистонга ҳужум қилганда қаршилик кўрсатувчи кучларга “террорист” деб ёмон лақаб қўйди. Уларнинг ҳийлаларига алданмаслик керак.
Зайнулобидин
Улар бу заҳарларини оммавий ахборот воситалари орқали халққа ёядилар. Ҳукуматдаги раҳбарлар ўзлариники бўлиб, уларга бутун йўлларни очиб қўяди. Аста-секинлик билан халқ ўзининг исломий шахсиятини йўқотиб боради. Унинг исмидан бошқа бирон сифати исломга далолат қилмай қолади.
Аллоҳ таоло умматда қиёматгача бир гуруҳ қоим қилади. У гуруҳ душманга қарши курашишда давом этади, уларга ёрдам бермаганлар зарар етказолмайди ва улар маломатчиларнинг маломатидан қўрқмайдилар. Бу гуруҳ аскарий кураш олиб бораётган мужоҳидлар ва душман таълимотларини синдираётган ҳақ уламолардир. Душманга энг катта зарарни шу гуруҳ етказгани учун, тоғут ҳукуматлар биринчи ўринда уларни йўқотишга ҳаракат қилади.
Қуйида улар қилган баъзи эътирозлар ва уларга жавоб келтирилади.
Савол: Нима учун мусулмонлар террорист ва фундаменталист[1] бўлади?
Жавоб: 1. Фундаменталист кимлигини биз олдин яхши тушунишимиз керак. “Фундамент” деб асосга айтилади. “Фундаменталист” эса диннинг асосларига мукаммал амал қилувчи кишидир. Масалан, математик олим математика асосларини яхши билиши ва уларни масала ва машқларда қўллай олиши керак. Химия олими химия асосларини яхши эгаллаб, уни тажрибадан ўтказиши керак. Доктор ҳам медицина асосларини эгаллаб, амалда одамларни даволайди. Демак, булар ҳам ўз соҳасида фундаменталист бўлади. Ҳар фундаменталист ёмон эмас. Агар киши ўғирлик ва фирибгарлик асосларини эгаллаб амалда қўлласа у ёмон фундаменталист бўлади. Доктор эса яхши фундаменталистдир.
Мусулмон ҳам Ислом асосларини ўрганади ва амалда қўллайди. Акс ҳолда у ҳақиқий мусулмон бўлмайди. Ислом асосларининг ҳаммаси шахс, оила, жамият ва давлат учун фойдалидир. Ислом қонунларининг ҳаммаси инфиродий, ижтимоий ва риёсатий ҳаётнинг ривожланиб камол топишини таъминлайди.
“Фундаменталист” сўзи биринчи марта Америкада насроний фирқаларга айтилган эди. Оксфорд луғати (Oxford dictionary)да бу сўз "Ҳар диннинг бошланғич асосларига қаттиқ амал қилувчи" деб тушунтирилган. Бу луғатнинг янги чопларида "Хусусан Ислом" сўзи қўшиб қўйилган. Бундан мақсад Исломни одамларга ёмон кўрсатишдир. Улар қачон фундаменталист ёки террорист сўзи эшитилса одамларнинг зеҳнига Ислом ва мусулмонлар келишини хоҳлайди.
2. Террорист нима дегани? “Террор” − лотин тилида "қўрқиш" дегани. Террорист − эса "қўрқитувчи" дегани.
Баъзан тинчликни сақлаш учун хавфга, қўрқитишга эҳтиёж бўлади. Бир ўғри полициячини кўрса қўрқувга тушади. Демак, полициячи ўғри учун террорист экан. Шу маънода мусулмон ҳам террористдир, чунки зинокор ё жиноятчи уни кўриши билан қўрқувга тушади.
Хулоса шуки, фундаменталист ва террористдан мақсад ўз динининг асос ва тамалларига амал қилиш ва золимга қарши курашиш бўлса бу маънода ҳар мусулмон фундаменталистдир.
3. Империализм кучлари доим бирон давлатга ҳужум қилса унга қарши курашувчилар пайдо бўлади. Ўша курашувчиларни бутун дунёга ёмон кўрсатиш учун уларга ёмон лақаблар ўйлаб топиш истеъмор кучларининг эски ҳийласидир. Россия ўрта осиёга бостирганда қаршилик кўрсатувчи кучларни “босмачи” деб атади. Америка Ироқ ва Афғонистонга ҳужум қилганда қаршилик кўрсатувчи кучларга “террорист” деб ёмон лақаб қўйди. Уларнинг ҳийлаларига алданмаслик керак.
Зайнулобидин
kofirlarni yashab turgan joylarda borib o'zini portlatishlik ...
الحمد لله رب العالمين والصلاة والسلام على رسوله الأمين وبعد
Биродаримиз Фаррух! Ассаламу алайкум ва роҳматуллоҳ! Саволларингизга баҳоли қудрат жавоб беришга ҳаракат қиламиз. Саволингиз матнини ўз ҳолича келтирмоқдамиз:
Assalomu alaykum
Dalilarni o'qib, JIHOD paytida dushmanlarga katta ziyon yetkazish va islom, musulmonlarga manfaat keltirish uchun o'z jonni havf hatarga qo'yishi, o'zini qurbon qilishi shariatda bor ekan.
Lekin, jihod yo'q joylarda, kofirlarni yashab turgan joylarda borib o'zini portlatishni qanday tushunish mumkin, bundan kim kop'roq zarar ko'radi musulmonlarmi yoki kofirlarmi ? Misol uchun, Amerikada 2 binoni portlatilishi, Moskvada metroda portlash va h.k.
Alloh musulmonlarga nusrat bersin, o'zini haq yo'lida qilsin doim !
Wa assalu alaykum
Биродаримиз Фаррух! Ҳужжат келганда унга таслим бўлишлик ҳақиқий мўъминнинг ишидир. Қуръон, Суннат ва уламолар ижмоъларини ўзининг ҳаётига, фикр ва ўйларига ҳоким қила олган инсон нақадар бахтли инсон!? Сизда бу хусусиятнинг мавжудлиги бу Аллоҳнинг сизга берган чексиз фазлидир. Аллоҳга чексиз ҳамду санолар айтинг! Аллоҳ сиздан рози бўлсин ва Ўзи рози бўладиган амалларга муваффақ қилсин!
Мактубингизнинг иккинчи қисмига ўтадиган бўлсак, бу масъала ҳам ҳақиқатда жуда нозик ва Аллоҳдан қўрқиш талаб қилинадиган чигал масъаладир. Бу албатта бизнинг наздимизда. Лекин Аллоҳ таоло Ўзининг рисолат юбориши билан ҳаётда бўлиб ўтган ва ўтадиган ҳар бир ишнинг, ҳар бир масъаланинг жавобини мукаммал тарзда бериб қўйган. Аллоҳ таоло айтади:
“Китобда бирон нарсани қўймай (ёзганмиз)” Анъом 38-оят маъноси
“Бугун сизларга динингизни мукаммал қилдим, неъматимни бенуқсон, тўкис қилиб бердим ва сизлар учун (фақат) Исломни дин қилиб танладим.” Моида 3-оят маъноси
Шунингдек Росулуллоҳ солаллоҳу алайҳи васаллам Қуръон ҳақида айтганлар: “Унда сизларнинг ўртангиздаги ҳар бир нарсанинг тафсилоти бордир”
Сизнинг саволингизда учта эътиборли жиҳат бордир:
Жиҳод йўқ жойлардаги амалиётлар.
Бевосита мусулмонларга қарши уруш қилмаётганларни ўлдириш.
Бунинг зарари ва фойдаси
Бу жиҳатларнинг биринчисига қарайдиган бўлсак, бундан ҳозирги кунда жиҳод бўлмаётган, яъни кофирлар бостириб кирмаган жойлар, яна ҳам батафсилроқ айтадиган бўлсак, босқинчиларнинг ватанларига бориб жиҳод қилиш тушунилади.
Биз ислом уламоларининг ижмоъларига асосланган ҳолда шу нарсани такрорлаб келамиз-ки, ҳозирги кунда кофирлар ва мусулмонлар ўртасидаги жиҳод, бу – мусулмонлар учун фарзи айн бўлган жиҳоддир. Бу вожибот бутун ер юзидаги ҳар бир мукаллаф ва узрсиз мусулмонга тааллуқли бўлиб, ер юзидаги ҳар бир мусулмон исломга қарши курашаётган кофирларга зарар берадиган ҳар бир ишни қўлидан келганча қилиши вожибдир. Бунда у иложи борича бирон бир жиҳодий жамоатга аъзо бўлган ҳолда, жамоанинг талабига биноан иш олиб боради. Мабодо бундай жамоани топа олмаса, бир ўзи бўлса ҳам бу ишни қилиши вожиб бўлади. Чунки куфр аҳли бугун ер юзидаги мусулмонларга оммавий тарзда уруш очган. Қаерда-ки ҳақиқий ислом ва мусулмонлар бўлса, бугунги кофирлар унга ошкору-махфий курашишга журъат топмоқда (Албатта кофирларга дўстлик изҳор қилаётган мусулмонлар бундан мустасно).
Шундай экан, бугунги кунда кофирлар то урушни бас қилиб, мусулмонлар юртларидан тамоман чиқиб кетмагунга қадар, ислом ва мусулмонларни ҳимоя қилиб жанг қилишлик ҳар бир болиғ ва солим мусулмонга фарзи айндир. Ким буни таъвил, қўрқоқлик ёки бошқа бирон баҳона сабабли тарк қилса, у жиҳоддан қочганлик ҳукмида бўлади ва гуноҳи кабира соҳиби бўлади. Албатта, яна қайтариб айтамиз, ҳақиқий узр соҳиблари бундан истисно қилинади.
Бугунги кундаги ушбу ҳарб кофирларнинг таъбири билан айтганда глобал аҳамиятга эга бўлиб, баъзи тадқиқотчи кофирларнинг ўзлари бу урушни “Учинчи жаҳон уруши” – деб номламоқда. Яъни, куфр ва иймон аҳли ўртасидаги жаҳон уруши. Биз бу ерда дақиқ тушунишимиз зарур бўлган нарса шу-ки, бугунги кундаги уруш, баъзи сиёсий тадқиқотчиларнинг айтаётганларидек, ер юзидаги бойликларга эга бўлиш учунгина бўлаётган уруш эмас. Ҳатто бу ҳақда баъзи савиясиз “мусулмон” тадқиқотчилар ҳам худди тўтиқушдек, ҳийлакор кофирларнинг сўзларини такрорламоқдалар. Бу фикр АҚШ бошлиқ яҳуд ва насоро босқинчиларининг қилаётган урушлари дунёда “тинчликни сақлаш” учун бўлмаётгани ҳаммага очиқ-ойдин ошкор бўлганидан кейин, бу урушнинг ҳақиқий сабабини оддий мусулмонлар ҳам тушуниб қолиб оёққа турмасликлари учун, ҳатто ўзларига бироз зарар бўлсада “Бойлик учун бўлаётган уруш” деб қувватланмоқда (Баъзи манқурт “мусулмонлар” ҳозиргача АҚШ бошлиқ яҳуд ва насоро босқинчиларини “дунёда тинчлик ва адолат ўрнатувчилар” деб жар солмоқдалар).
Аслида-чи? Бу урушнинг натижаси ўлароқ дунё бойликларига эришиш ҳам албатта режалаштирилган. Лекин аслида асосий мақсад бу эмас. Асосий мақсад ҳақиқий исломни ер юзидан йўқотиш. Ҳатто душманнинг ўзи ҳам бу урушни “салибий уруши” деб атамоқда. Маълум-ки “Салибий уруши” бу насороларнинг ислом ва мусулмонларга қарши урушларидир. Агар дақиқроқ қарасак, уларнинг бу иборани қўллашларида ҳам макр борлигини пайқаймиз. Чунки бугунги урушнинг бош ташкилотчилари аслида насронийлар эмас, балки сионист-яҳудийлардир. Бугунги кунда АҚШ, Россия ва Европа Иттифоқидаги мамлакатларни, БМТ ва НАТО каби ташкилотларни сионист-яҳудийлар бошқараётгани кўпчиликка сир эмас, буни ҳатто кўплаб инсофли насронийлар ва сионист бўлмаган яҳудийлар ҳам фактлар билан гапирмоқдалар. Шунинг учун биз урушда оддий жангчи бўлиб хизмат қилаётган насронийлар кўпчилигини эмас, балки уларни минг ҳийлалар билан итоат қилдираётган сионист-яҳудийларни уруш муассислари сифатида кўришимиз керак. Сионист-яҳудийларга хос сифатлардан бири шу-ки, улар урушда бевосита қатнашишдан жуда эҳтиёт бўлишади, балки улар урушда сионист бўлмаганлардан фойдаланишга ҳаракат қиладилар. “Бутун дунё ўлиб кетса-кетсин, лекин сионистлар талофат кўрмасин!”- бу уларнинг шиоридир. Айтмоқчи бўлган нукталаримиз қуйидаги бандларда жаъмланади.
Бугун иймон ва куфр ўртасидаги жаҳон уруши кетмоқда.
Бу урушнинг асосий моҳияти тинчлик ўрнатиш ҳам, бойлик орттириш ҳам эмас, балки – диндир.
Бу урушнинг айбдорлари улар айтаётганларидек, террорист-мусулмонлар эмас, балки мусулмонлар юртларини босиб олган кофир босқинчилардир.
Бу урушнинг бошида насронийлар ҳам эмас, шийъалар ҳам эмас, балки сионист-яҳудийлар турибди. Лекин бутун дунё кофирлари исломни йўқотиш учун уларга тобеъ бўлмоқда (Албатта бунда ҳам истисно бор).
Бу урушни “Салиб юриши” дейишлик хато бўлиб, бундай дейишлик сионист-яҳудийларнинг амниятига фойда келтиради. Бу –инсониятнинг душманлари кимлигини билиб қолмасликлари учун одамларни чалғитувчи бир услубдир. (Ҳозирги кунда баъзи мужоҳидлар ҳам билган ҳолда бу терминни эътиборсиз ишлатмоқдалар)
Хулоса шу-ки, бугунги кундаги урушнинг бир тарафида сионистлар бошлиқ бутун дунё кофирлари ва уларнинг баъзи қўштирноқ ичидаги мусулмон малайлари турибди. Иккинчи тарафида эса ислом, мусулмонлар ва уларнинг муқаддасотлари турибди.
Албатта уруш вақтида томоша қилиб турганлар, мусулмонлар билан сулҳда бўлган қавмлар, ҳатто босқинчиларнинг аёллари, болалари ва урушда улуши бўлмаган қариялари алоҳида тадқиқ қилинадиган масъаладир.
Шундай экан, сиз саволда зикр қилган мамлакатлар АҚШ ва Россия аслида урушнинг асосчилари ҳисоблангани учун ҳам дорул-ҳарб ҳисобланади. Умуман олганда биз аввалги саволларда ҳам жиҳод бирон бир минтақа билан чекланиб қолмаслигини айтган эдик. Чунки биз бўлиб ўтаётган ҳодисаларни кофирларнинг сиёсатига таъсирланиб эмас, балки Қуръон ва Суннат асосида тушунмоғимиз лозим. Жиҳод ҳатто-ки фарзи кифоя бўлганда ҳам, йилда ҳеч бўлмаганда бир марта Аллоҳнинг динини ер юзида ҳоким қилиш учун қилиб турилади ва у ер ва жой танламайди, магарам сулҳдагилар бундан мустасно. Энди жиҳод фарзи айн бўлганда, кофирлар бизга ўзлари уруш очиб, уруш эълон қилганда уларнинг юртига наҳотки биз уруш оча олмасак!? Бу ҳатто тактик жиҳатдан ҳам жуда фойдали усул бўлиб, шаръий жиҳатдан эса машруълигига ҳеч қандай шак-шубҳа бўлиши мумкин эмас.
Энди бу жиҳод натижасида урушда улуши бўлмаганларнинг ўлиши масъаласига келадиган бўлсак, бунинг тафсилоти алоҳида масъаладир. Бунинг тафсилотини бир неча жиҳатдан кўриб чиқамиз:
Агар урушда насибаси бўлмаган аёллар, ёш болалар ва қариялар алоҳида бўлса, уларни мақсад қилиб амалиёт қилишлик ҳаромдир. Аммо улар урушда насибаси бор кишилар билан аралаш бўлса, иложи борича уларга зарар етказмасликка ҳаракат қилинади. Бунинг иложи бўлмаган тақдирда уларнинг ўлимида мужоҳидлар маъсиятга қўл урган ҳисобланмайди. Чунки Росулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам Тоиф аҳлига қарши қилган амалиётларида манжаниқдан фойдаланган эдилар. Манжаниқдан улоқтирилган олов ва тошлар албатта душманга аралаш бўлган аёллар ва болаларга ҳам зарар етказган. Уламолар шуни ҳужжат қилиб душман ўрнашган жойларга замонавий артиллерия қуроллари билан ҳужум қилишга ва улар ўртасида турли хил истишҳодия амалиётларини қилиш жоизлигига фатво берганлар.
Урушда агар кофирлар қалқон (турс) сифатида мусулмонлардан фойдаланган бўлса, бу ҳолатда ҳам жиҳод тўхтатилмайди. Бунга бир ҳужжат, Бадрда мушриклар Маккада қолиб кетган мусулмонлардан қалқон сифатида фойдаланганда Росулуллоҳнинг урушни тўхтатмаганларидир. Бунга доир бошқа далиллар ҳам бўлиб, қалқонни ўлдиришда гуноҳ йўқлиги ҳақида кўплаб уламолар фатво берганлар.
Урушда насибаси бўлишлик масъаласи. Урушда қатнашиш ёки қатнашмаслик борасида одамлар 4 га бўлинади.
Урушда қўлига қурол олиб урушаётганлар, уларнинг қўмондонлари ва буйруқ берувчилари. Уларни ўлдириш ҳақида ҳеч кимда шубҳа бўлмаса керак.
Урушда ўз фикрлари, маслаҳатлари ва маблағи билан ёрдам берувчилар. Уларни ўлдириш ҳам нафақат жоиз, балки вожибдир. Росулуллоҳ Бани Қурайзанинг барча балоғатга етганларини ўлдиртирган эдилар.
Урушда умуман насибаси бўлмаган аёллар ва болалар. Уларни алоҳида қасд билан ўлдириш жоиз эмас, лекин аралаш бўлиб, ажратишнинг имкони бўлмаганда ўлдириш жоиз.
Қалқон сифатида олиб чиқилган мусулмонлар. Ҳатто уларнинг ичида солиҳ кишилар бўлса ҳам, уларни ўлдиришда гуноҳ йўқлиги ҳужжат асосида юқорида айтиб ўтилди.
Баъзи олимлар “урушда қатнашаётган мамлакат аҳолиси шу мамлакатга солиқ тўлаётган бўлса, ёки бу мамлакат сайловларида қатнашаётган бўлса, демак улар ҳам урушда билвосита қатнашаётганлар ҳукмида бўлади” – деганлар. “Чунки солиқ тўловчи одам, урушни маблағ билан қўллаб-қувватловчи ҳукмида бўлади, сайловда қатнашган одам эса, ўз овози билан уруш бошловчиларни қўллаб-қувватлайди” – деганлар. “Аммо солиқ тўловчи ва сайловда овоз берувчи киши мусулмон бўлса, уни шу иши учун кофирга чиқаришдан эҳтиёт бўлиш керак, бунда ҳар-хил тафсилотлар бўлиши мумкин” – дейишади. Бу банддаги фикрларда уламолар ўртасида ихтилофлар бор.
Аллоҳ таоло айтадики: “Ҳурматлар (бузилса, риоя қилинмаса) қасос (олинади). Бас, ким сизларга тажовуз қилса, сизлар ҳам уларга тажовузлари муқобилида тажовуз қилинг! Ва Аллоҳдан қўрқингиз! Билингларки, Аллоҳ Ўзидан қўрқувчилар билан биргадир.” Бақара 194-оят маъноси.
Маълумки, ҳозирги кунда босқинчи кофирлар мусулмон юртларида хоҳлаган тажовузларига қўл урмоқдалар. Уларнинг қўллари билан урушда улуши бўлмаган қариялар, аёллар, ёш болалар, ҳатто чақалоқлар ўлдирилмоқда. Муслималарнинг номуслари топталмоқда, қишлоқ ва шаҳарлар қатли ом қилинмоқда. Шунинг учун баъзи олимлар оятдаги маънога биноан уларнинг тажовузлари миқдорида тажовуз қилишлик мубоҳлиги ҳақида фатволар берганлар. Бунга Россия, Британия ва Испаниядаги амалиётларни мисол қилиш мумкин. Маълумки, Британия ва Испания АҚШнинг Ироқ ва Афғонистондаги энг яқин дастакчиларидандир. Уларнинг қўлларида Ироқ ва Афғонистондаги минглаб оддий мусулмонлар хилма-хил тажовузларга учрамоқда. Россиянинг Кавказ мусулмонларига қилаётган тажовузини таърифлашга сўз ожиз. Мужоҳидларнинг мазкур мамлакат ҳукмдорларидан мусулмонлар юртидан ўз аскарларини олиб чиқиб кетиши ҳақида талаб қўйганлари ва бу талабни эътиборсиз қолдиришнинг натижаси ҳақида бир неча бор огоҳлантирганлари ҳам кўпчиликка маълумдир. Натижа нима бўлди? Натижа тажовузларнинг янада ривожланиши бўлди, сўнгра мусулмонлар ҳам мубоҳ бўлган тажовузга қўл уришга мажбур бўлдилар. “Бас, ким сизларга тажовуз қилса, сизлар ҳам уларга тажовузлари муқобилида тажовуз қилинг!”
Хуллас саволнинг иккинчи бандига қисқача жавоб шу, яъни “Бевосита мусулмонларга қарши уруш қилмаётганларни ўлдириш” масъаласи юқоридаги бешта жиҳат билан жоиз бўлди. Аммо бу дегани фақат мана шундай аралаш жойларни мақсад қилиш керак дегани эмас. Балки мужоҳидлар қўлларидан келганча ашаддий душманнинг ўзига талофат етказишга ҳарис бўлмоқлари лозим. Душманнинг ҳарбий қароргоҳлари, ташкилотлари, қурол-яроғ ва ҳарбий техника базалари, қўмондонлик идоралари, ҳарбий карвонлари ва ҳоказолар бунга мисол бўлади. Аммо бунда куч-қудрат, шарт-шароит, фойда-зарар, узоқ-яқинлик, ҳарбий ҳийлалар ва бошқа омилларга ҳам қаралади. Мисол учун фақат ҳарбийлардан ташкил топган ҳарбий қароргоҳни уришдан кўра одамлар аралаш бўлган душманнинг муҳим стратегик марказларидан бирини уриш мусулмонлар учун фойдалироқ ва осонроқ бўлса, шунисини танлаш авлороқ ҳисобланади.
Энди саволнинг эътиборга молик учинчи банди, “Бундай амалиётлардан мусулмонларга фойдами ёки кофирларгами?” деган саволга жавоб беришга ҳаракат қиламиз. Энди бу ерда шаръий хато ва тактик хато ўртасини фарқлаб олиш керак бўлади. Албатта бундай амалиётларни қилиш шаръий хато эмас ва буни далиллари билан бандларга бўлиб кўриб чиқдик. Бундай амалиётлар натижаси мусулмонлар учун катта фойда бўлса ҳам, ёки аксинча зарар бўлиб қолса ҳам, бу – шаръан тўғри бўлди, ёки шаръан нотўғри бўлди дейилмайди. Чунки мужоҳидлар амалиётдан олдин унинг шаръийлигини билиб, сўнгра унинг фойда-зарарини қўлдан келганча ҳисоб-китоб қилиб, тажриба ва машвараларга асосланган ҳолда амалиётга қўл урадилар. Лекин баъзида бу мусулмонларнинг зарар кўриши билан тугалланиши ҳам мумкин. Буни эса шаръан нотўғри бўлгани учун зарар бўлди дейилмайди. Балки, биринчидан Аллоҳ шуни тақдир қилган экан дейилади. Иккинчидан эса тактик хато бўлган бўлиши ёки нафарларнинг итоатсизлиги юз берган бўлиши мумкин дейилади. Уҳуддаги мусулмонларга бўлган зарар бир неча саҳобанинг итоатсизлиги туфайли Аллоҳ томонидан мусибат қилиб берилган эди. Лекин бу зарар туфайли “Уҳуд жанги шаръан хато бўлди” – дея оламизми? Албатта йўқ!
Шунинг учун бугунги кунда амалга оширилаётган жиҳодий амалиётлар оқибатида бизнинг кўзимизга зарар бўлиб кўринаётган ишлар ҳам, баъзида тактик хатолар, баъзида эса нафарларнинг эътиборсизлиги туфайли Аллоҳнинг изни билан юзага келиши мумкин. Лекин уламоларнинг ҳужжат асосидаги фатволари, машваралар ва изланишлар асосида қилинган бундай амалиётларни асло ношаръий деб бўлмайди.
Баъзи бирлар “АҚШдаги халқаро савдо уйларини портлатишлик натижасида, кофирлар ғазабланиб Афғонистон урушига жазм қилдилар ва бу катта зарарларга олиб келди” деб мужоҳидларни танқид қиладилар. Бундай фикрлаш эса сиёсий ва диний савиясизликдан бошқа нарса эмас.
Биринчидан, бу амалиёт бўлмаган тақдирда ҳам Афғонистонга киришни АҚШ режалаштириб турган эди. Чунки Исломий Амирликни бешигидаёқ бўғиб ўлдириш улар учун жуда долзарб иш эди. Бу иш уларга бир арзон баҳона бўлди холос.
Иккинчидан, мужоҳидлар бу ишдан иккита асосий фойдани кўзлаган эдилар: АҚШ бошлиқ ислом душманларига катта иқтисодий зарар етказиш ва душманни ўз инидан ташқарига чиқариб, сўнг янчиб ташлаш. Аллоҳга ҳамду санолар бўлсин-ки, бу икки фойда ҳам амалга ошди. Сионист-яҳудийларга бу иш шунақанги катта иқтисодий зарар бўлди-ки, ҳозиргача ўзларига кела олганлари йўқ. Ҳозирги кунда ўзларининг таърифи билан айтганда “Дунё иқтисодий бўҳрони” ҳам айнан шу амалиётнинг натижасидир (Фақат ўзларида бўлаётган бўҳронни улар “Дунё иқтисодий бўҳрони” деб атамоқдалар). Иккинчи фойда, яъни ислом душманларини ўз инларидан чиқариб янчиб ташлаш ҳам жуда самарали амалга оширилмоқда. Бугунги кунда АҚШнинг Афғонистонда ўз аскарларини бир кун ушлаб туришининг ўзи 250 млн доллардан ортиқроқ маблағга тушмоқда. Бу ҳали ўзларининг эътирофи. Бугунги кунда АҚШ ва НАТО аскарлари деганда одамларнинг тасаввурида байроққа ўралган тобутлар, кети кўринмайдиган қабрлар қатори ва майиб-мажруҳ аскарлар гавдаланадиган бўлиб қолди. Ислом душманлари тузоққа тушганликларини эндигина фаҳмлаб қолдилар, аммо энди жуда кеч бўлди. Албатта исломнинг ғалабаси жуда яқин қолди ва бу Буюк Аллоҳнинг фазлидир.
Яна шуни таъкидлаймиз-ки, мабодо бу фойдаларни йўқ дейдиган бўлсак ҳам ва бу мусулмонлар учун зарар бўлди деб фараз қилсак ҳам, асло бу ношаръий иш бўлди дейишликка асос бўлмайди, балки тактик хато бўлди дейиш мумкин бўлади.
Мусулмонлар шаръий ва тактик хато ўртасидаги фарқни яхши англашлари лозим.
Ҳурматли биродаримиз! Сўзимизнинг сўнггидa шуни aйтмоқчимиз: Саволингизга қўлимиздан келганча ижобат қилдик. Аллоҳ барчамизни Ўзининг ҳақ йўлида бардавом қилсин! Агар ушбу жавоблар бирон инсоннинг тўғри йўл топишига сабабчи бўлса, албатта бу Аллоҳнинг фазли бўлиб, Аллоҳга ҳамду-санолар айтамиз. Биз ислоҳнигинa мaқсaд қилдик. Аллоҳгагинa тaвaккул қилдик. Aллоҳ тaъоло ушбу сўзларни эшитувчи қулоқ вa тушунувчи қaлблaргa eтишигa муяссaр қилсин.
Сўнгги дуомиз: "Бaрчa олaмлaр роббиси бўлгaн Aллоҳгa ҳaмдлaр бўлсин!".
Биродаримиз Фаррух! Ассаламу алайкум ва роҳматуллоҳ! Саволларингизга баҳоли қудрат жавоб беришга ҳаракат қиламиз. Саволингиз матнини ўз ҳолича келтирмоқдамиз:
Assalomu alaykum
Dalilarni o'qib, JIHOD paytida dushmanlarga katta ziyon yetkazish va islom, musulmonlarga manfaat keltirish uchun o'z jonni havf hatarga qo'yishi, o'zini qurbon qilishi shariatda bor ekan.
Lekin, jihod yo'q joylarda, kofirlarni yashab turgan joylarda borib o'zini portlatishni qanday tushunish mumkin, bundan kim kop'roq zarar ko'radi musulmonlarmi yoki kofirlarmi ? Misol uchun, Amerikada 2 binoni portlatilishi, Moskvada metroda portlash va h.k.
Alloh musulmonlarga nusrat bersin, o'zini haq yo'lida qilsin doim !
Wa assalu alaykum
Биродаримиз Фаррух! Ҳужжат келганда унга таслим бўлишлик ҳақиқий мўъминнинг ишидир. Қуръон, Суннат ва уламолар ижмоъларини ўзининг ҳаётига, фикр ва ўйларига ҳоким қила олган инсон нақадар бахтли инсон!? Сизда бу хусусиятнинг мавжудлиги бу Аллоҳнинг сизга берган чексиз фазлидир. Аллоҳга чексиз ҳамду санолар айтинг! Аллоҳ сиздан рози бўлсин ва Ўзи рози бўладиган амалларга муваффақ қилсин!
Мактубингизнинг иккинчи қисмига ўтадиган бўлсак, бу масъала ҳам ҳақиқатда жуда нозик ва Аллоҳдан қўрқиш талаб қилинадиган чигал масъаладир. Бу албатта бизнинг наздимизда. Лекин Аллоҳ таоло Ўзининг рисолат юбориши билан ҳаётда бўлиб ўтган ва ўтадиган ҳар бир ишнинг, ҳар бир масъаланинг жавобини мукаммал тарзда бериб қўйган. Аллоҳ таоло айтади:
“Китобда бирон нарсани қўймай (ёзганмиз)” Анъом 38-оят маъноси
“Бугун сизларга динингизни мукаммал қилдим, неъматимни бенуқсон, тўкис қилиб бердим ва сизлар учун (фақат) Исломни дин қилиб танладим.” Моида 3-оят маъноси
Шунингдек Росулуллоҳ солаллоҳу алайҳи васаллам Қуръон ҳақида айтганлар: “Унда сизларнинг ўртангиздаги ҳар бир нарсанинг тафсилоти бордир”
Сизнинг саволингизда учта эътиборли жиҳат бордир:
Жиҳод йўқ жойлардаги амалиётлар.
Бевосита мусулмонларга қарши уруш қилмаётганларни ўлдириш.
Бунинг зарари ва фойдаси
Бу жиҳатларнинг биринчисига қарайдиган бўлсак, бундан ҳозирги кунда жиҳод бўлмаётган, яъни кофирлар бостириб кирмаган жойлар, яна ҳам батафсилроқ айтадиган бўлсак, босқинчиларнинг ватанларига бориб жиҳод қилиш тушунилади.
Биз ислом уламоларининг ижмоъларига асосланган ҳолда шу нарсани такрорлаб келамиз-ки, ҳозирги кунда кофирлар ва мусулмонлар ўртасидаги жиҳод, бу – мусулмонлар учун фарзи айн бўлган жиҳоддир. Бу вожибот бутун ер юзидаги ҳар бир мукаллаф ва узрсиз мусулмонга тааллуқли бўлиб, ер юзидаги ҳар бир мусулмон исломга қарши курашаётган кофирларга зарар берадиган ҳар бир ишни қўлидан келганча қилиши вожибдир. Бунда у иложи борича бирон бир жиҳодий жамоатга аъзо бўлган ҳолда, жамоанинг талабига биноан иш олиб боради. Мабодо бундай жамоани топа олмаса, бир ўзи бўлса ҳам бу ишни қилиши вожиб бўлади. Чунки куфр аҳли бугун ер юзидаги мусулмонларга оммавий тарзда уруш очган. Қаерда-ки ҳақиқий ислом ва мусулмонлар бўлса, бугунги кофирлар унга ошкору-махфий курашишга журъат топмоқда (Албатта кофирларга дўстлик изҳор қилаётган мусулмонлар бундан мустасно).
Шундай экан, бугунги кунда кофирлар то урушни бас қилиб, мусулмонлар юртларидан тамоман чиқиб кетмагунга қадар, ислом ва мусулмонларни ҳимоя қилиб жанг қилишлик ҳар бир болиғ ва солим мусулмонга фарзи айндир. Ким буни таъвил, қўрқоқлик ёки бошқа бирон баҳона сабабли тарк қилса, у жиҳоддан қочганлик ҳукмида бўлади ва гуноҳи кабира соҳиби бўлади. Албатта, яна қайтариб айтамиз, ҳақиқий узр соҳиблари бундан истисно қилинади.
Бугунги кундаги ушбу ҳарб кофирларнинг таъбири билан айтганда глобал аҳамиятга эга бўлиб, баъзи тадқиқотчи кофирларнинг ўзлари бу урушни “Учинчи жаҳон уруши” – деб номламоқда. Яъни, куфр ва иймон аҳли ўртасидаги жаҳон уруши. Биз бу ерда дақиқ тушунишимиз зарур бўлган нарса шу-ки, бугунги кундаги уруш, баъзи сиёсий тадқиқотчиларнинг айтаётганларидек, ер юзидаги бойликларга эга бўлиш учунгина бўлаётган уруш эмас. Ҳатто бу ҳақда баъзи савиясиз “мусулмон” тадқиқотчилар ҳам худди тўтиқушдек, ҳийлакор кофирларнинг сўзларини такрорламоқдалар. Бу фикр АҚШ бошлиқ яҳуд ва насоро босқинчиларининг қилаётган урушлари дунёда “тинчликни сақлаш” учун бўлмаётгани ҳаммага очиқ-ойдин ошкор бўлганидан кейин, бу урушнинг ҳақиқий сабабини оддий мусулмонлар ҳам тушуниб қолиб оёққа турмасликлари учун, ҳатто ўзларига бироз зарар бўлсада “Бойлик учун бўлаётган уруш” деб қувватланмоқда (Баъзи манқурт “мусулмонлар” ҳозиргача АҚШ бошлиқ яҳуд ва насоро босқинчиларини “дунёда тинчлик ва адолат ўрнатувчилар” деб жар солмоқдалар).
Аслида-чи? Бу урушнинг натижаси ўлароқ дунё бойликларига эришиш ҳам албатта режалаштирилган. Лекин аслида асосий мақсад бу эмас. Асосий мақсад ҳақиқий исломни ер юзидан йўқотиш. Ҳатто душманнинг ўзи ҳам бу урушни “салибий уруши” деб атамоқда. Маълум-ки “Салибий уруши” бу насороларнинг ислом ва мусулмонларга қарши урушларидир. Агар дақиқроқ қарасак, уларнинг бу иборани қўллашларида ҳам макр борлигини пайқаймиз. Чунки бугунги урушнинг бош ташкилотчилари аслида насронийлар эмас, балки сионист-яҳудийлардир. Бугунги кунда АҚШ, Россия ва Европа Иттифоқидаги мамлакатларни, БМТ ва НАТО каби ташкилотларни сионист-яҳудийлар бошқараётгани кўпчиликка сир эмас, буни ҳатто кўплаб инсофли насронийлар ва сионист бўлмаган яҳудийлар ҳам фактлар билан гапирмоқдалар. Шунинг учун биз урушда оддий жангчи бўлиб хизмат қилаётган насронийлар кўпчилигини эмас, балки уларни минг ҳийлалар билан итоат қилдираётган сионист-яҳудийларни уруш муассислари сифатида кўришимиз керак. Сионист-яҳудийларга хос сифатлардан бири шу-ки, улар урушда бевосита қатнашишдан жуда эҳтиёт бўлишади, балки улар урушда сионист бўлмаганлардан фойдаланишга ҳаракат қиладилар. “Бутун дунё ўлиб кетса-кетсин, лекин сионистлар талофат кўрмасин!”- бу уларнинг шиоридир. Айтмоқчи бўлган нукталаримиз қуйидаги бандларда жаъмланади.
Бугун иймон ва куфр ўртасидаги жаҳон уруши кетмоқда.
Бу урушнинг асосий моҳияти тинчлик ўрнатиш ҳам, бойлик орттириш ҳам эмас, балки – диндир.
Бу урушнинг айбдорлари улар айтаётганларидек, террорист-мусулмонлар эмас, балки мусулмонлар юртларини босиб олган кофир босқинчилардир.
Бу урушнинг бошида насронийлар ҳам эмас, шийъалар ҳам эмас, балки сионист-яҳудийлар турибди. Лекин бутун дунё кофирлари исломни йўқотиш учун уларга тобеъ бўлмоқда (Албатта бунда ҳам истисно бор).
Бу урушни “Салиб юриши” дейишлик хато бўлиб, бундай дейишлик сионист-яҳудийларнинг амниятига фойда келтиради. Бу –инсониятнинг душманлари кимлигини билиб қолмасликлари учун одамларни чалғитувчи бир услубдир. (Ҳозирги кунда баъзи мужоҳидлар ҳам билган ҳолда бу терминни эътиборсиз ишлатмоқдалар)
Хулоса шу-ки, бугунги кундаги урушнинг бир тарафида сионистлар бошлиқ бутун дунё кофирлари ва уларнинг баъзи қўштирноқ ичидаги мусулмон малайлари турибди. Иккинчи тарафида эса ислом, мусулмонлар ва уларнинг муқаддасотлари турибди.
Албатта уруш вақтида томоша қилиб турганлар, мусулмонлар билан сулҳда бўлган қавмлар, ҳатто босқинчиларнинг аёллари, болалари ва урушда улуши бўлмаган қариялари алоҳида тадқиқ қилинадиган масъаладир.
Шундай экан, сиз саволда зикр қилган мамлакатлар АҚШ ва Россия аслида урушнинг асосчилари ҳисоблангани учун ҳам дорул-ҳарб ҳисобланади. Умуман олганда биз аввалги саволларда ҳам жиҳод бирон бир минтақа билан чекланиб қолмаслигини айтган эдик. Чунки биз бўлиб ўтаётган ҳодисаларни кофирларнинг сиёсатига таъсирланиб эмас, балки Қуръон ва Суннат асосида тушунмоғимиз лозим. Жиҳод ҳатто-ки фарзи кифоя бўлганда ҳам, йилда ҳеч бўлмаганда бир марта Аллоҳнинг динини ер юзида ҳоким қилиш учун қилиб турилади ва у ер ва жой танламайди, магарам сулҳдагилар бундан мустасно. Энди жиҳод фарзи айн бўлганда, кофирлар бизга ўзлари уруш очиб, уруш эълон қилганда уларнинг юртига наҳотки биз уруш оча олмасак!? Бу ҳатто тактик жиҳатдан ҳам жуда фойдали усул бўлиб, шаръий жиҳатдан эса машруълигига ҳеч қандай шак-шубҳа бўлиши мумкин эмас.
Энди бу жиҳод натижасида урушда улуши бўлмаганларнинг ўлиши масъаласига келадиган бўлсак, бунинг тафсилоти алоҳида масъаладир. Бунинг тафсилотини бир неча жиҳатдан кўриб чиқамиз:
Агар урушда насибаси бўлмаган аёллар, ёш болалар ва қариялар алоҳида бўлса, уларни мақсад қилиб амалиёт қилишлик ҳаромдир. Аммо улар урушда насибаси бор кишилар билан аралаш бўлса, иложи борича уларга зарар етказмасликка ҳаракат қилинади. Бунинг иложи бўлмаган тақдирда уларнинг ўлимида мужоҳидлар маъсиятга қўл урган ҳисобланмайди. Чунки Росулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васаллам Тоиф аҳлига қарши қилган амалиётларида манжаниқдан фойдаланган эдилар. Манжаниқдан улоқтирилган олов ва тошлар албатта душманга аралаш бўлган аёллар ва болаларга ҳам зарар етказган. Уламолар шуни ҳужжат қилиб душман ўрнашган жойларга замонавий артиллерия қуроллари билан ҳужум қилишга ва улар ўртасида турли хил истишҳодия амалиётларини қилиш жоизлигига фатво берганлар.
Урушда агар кофирлар қалқон (турс) сифатида мусулмонлардан фойдаланган бўлса, бу ҳолатда ҳам жиҳод тўхтатилмайди. Бунга бир ҳужжат, Бадрда мушриклар Маккада қолиб кетган мусулмонлардан қалқон сифатида фойдаланганда Росулуллоҳнинг урушни тўхтатмаганларидир. Бунга доир бошқа далиллар ҳам бўлиб, қалқонни ўлдиришда гуноҳ йўқлиги ҳақида кўплаб уламолар фатво берганлар.
Урушда насибаси бўлишлик масъаласи. Урушда қатнашиш ёки қатнашмаслик борасида одамлар 4 га бўлинади.
Урушда қўлига қурол олиб урушаётганлар, уларнинг қўмондонлари ва буйруқ берувчилари. Уларни ўлдириш ҳақида ҳеч кимда шубҳа бўлмаса керак.
Урушда ўз фикрлари, маслаҳатлари ва маблағи билан ёрдам берувчилар. Уларни ўлдириш ҳам нафақат жоиз, балки вожибдир. Росулуллоҳ Бани Қурайзанинг барча балоғатга етганларини ўлдиртирган эдилар.
Урушда умуман насибаси бўлмаган аёллар ва болалар. Уларни алоҳида қасд билан ўлдириш жоиз эмас, лекин аралаш бўлиб, ажратишнинг имкони бўлмаганда ўлдириш жоиз.
Қалқон сифатида олиб чиқилган мусулмонлар. Ҳатто уларнинг ичида солиҳ кишилар бўлса ҳам, уларни ўлдиришда гуноҳ йўқлиги ҳужжат асосида юқорида айтиб ўтилди.
Баъзи олимлар “урушда қатнашаётган мамлакат аҳолиси шу мамлакатга солиқ тўлаётган бўлса, ёки бу мамлакат сайловларида қатнашаётган бўлса, демак улар ҳам урушда билвосита қатнашаётганлар ҳукмида бўлади” – деганлар. “Чунки солиқ тўловчи одам, урушни маблағ билан қўллаб-қувватловчи ҳукмида бўлади, сайловда қатнашган одам эса, ўз овози билан уруш бошловчиларни қўллаб-қувватлайди” – деганлар. “Аммо солиқ тўловчи ва сайловда овоз берувчи киши мусулмон бўлса, уни шу иши учун кофирга чиқаришдан эҳтиёт бўлиш керак, бунда ҳар-хил тафсилотлар бўлиши мумкин” – дейишади. Бу банддаги фикрларда уламолар ўртасида ихтилофлар бор.
Аллоҳ таоло айтадики: “Ҳурматлар (бузилса, риоя қилинмаса) қасос (олинади). Бас, ким сизларга тажовуз қилса, сизлар ҳам уларга тажовузлари муқобилида тажовуз қилинг! Ва Аллоҳдан қўрқингиз! Билингларки, Аллоҳ Ўзидан қўрқувчилар билан биргадир.” Бақара 194-оят маъноси.
Маълумки, ҳозирги кунда босқинчи кофирлар мусулмон юртларида хоҳлаган тажовузларига қўл урмоқдалар. Уларнинг қўллари билан урушда улуши бўлмаган қариялар, аёллар, ёш болалар, ҳатто чақалоқлар ўлдирилмоқда. Муслималарнинг номуслари топталмоқда, қишлоқ ва шаҳарлар қатли ом қилинмоқда. Шунинг учун баъзи олимлар оятдаги маънога биноан уларнинг тажовузлари миқдорида тажовуз қилишлик мубоҳлиги ҳақида фатволар берганлар. Бунга Россия, Британия ва Испаниядаги амалиётларни мисол қилиш мумкин. Маълумки, Британия ва Испания АҚШнинг Ироқ ва Афғонистондаги энг яқин дастакчиларидандир. Уларнинг қўлларида Ироқ ва Афғонистондаги минглаб оддий мусулмонлар хилма-хил тажовузларга учрамоқда. Россиянинг Кавказ мусулмонларига қилаётган тажовузини таърифлашга сўз ожиз. Мужоҳидларнинг мазкур мамлакат ҳукмдорларидан мусулмонлар юртидан ўз аскарларини олиб чиқиб кетиши ҳақида талаб қўйганлари ва бу талабни эътиборсиз қолдиришнинг натижаси ҳақида бир неча бор огоҳлантирганлари ҳам кўпчиликка маълумдир. Натижа нима бўлди? Натижа тажовузларнинг янада ривожланиши бўлди, сўнгра мусулмонлар ҳам мубоҳ бўлган тажовузга қўл уришга мажбур бўлдилар. “Бас, ким сизларга тажовуз қилса, сизлар ҳам уларга тажовузлари муқобилида тажовуз қилинг!”
Хуллас саволнинг иккинчи бандига қисқача жавоб шу, яъни “Бевосита мусулмонларга қарши уруш қилмаётганларни ўлдириш” масъаласи юқоридаги бешта жиҳат билан жоиз бўлди. Аммо бу дегани фақат мана шундай аралаш жойларни мақсад қилиш керак дегани эмас. Балки мужоҳидлар қўлларидан келганча ашаддий душманнинг ўзига талофат етказишга ҳарис бўлмоқлари лозим. Душманнинг ҳарбий қароргоҳлари, ташкилотлари, қурол-яроғ ва ҳарбий техника базалари, қўмондонлик идоралари, ҳарбий карвонлари ва ҳоказолар бунга мисол бўлади. Аммо бунда куч-қудрат, шарт-шароит, фойда-зарар, узоқ-яқинлик, ҳарбий ҳийлалар ва бошқа омилларга ҳам қаралади. Мисол учун фақат ҳарбийлардан ташкил топган ҳарбий қароргоҳни уришдан кўра одамлар аралаш бўлган душманнинг муҳим стратегик марказларидан бирини уриш мусулмонлар учун фойдалироқ ва осонроқ бўлса, шунисини танлаш авлороқ ҳисобланади.
Энди саволнинг эътиборга молик учинчи банди, “Бундай амалиётлардан мусулмонларга фойдами ёки кофирларгами?” деган саволга жавоб беришга ҳаракат қиламиз. Энди бу ерда шаръий хато ва тактик хато ўртасини фарқлаб олиш керак бўлади. Албатта бундай амалиётларни қилиш шаръий хато эмас ва буни далиллари билан бандларга бўлиб кўриб чиқдик. Бундай амалиётлар натижаси мусулмонлар учун катта фойда бўлса ҳам, ёки аксинча зарар бўлиб қолса ҳам, бу – шаръан тўғри бўлди, ёки шаръан нотўғри бўлди дейилмайди. Чунки мужоҳидлар амалиётдан олдин унинг шаръийлигини билиб, сўнгра унинг фойда-зарарини қўлдан келганча ҳисоб-китоб қилиб, тажриба ва машвараларга асосланган ҳолда амалиётга қўл урадилар. Лекин баъзида бу мусулмонларнинг зарар кўриши билан тугалланиши ҳам мумкин. Буни эса шаръан нотўғри бўлгани учун зарар бўлди дейилмайди. Балки, биринчидан Аллоҳ шуни тақдир қилган экан дейилади. Иккинчидан эса тактик хато бўлган бўлиши ёки нафарларнинг итоатсизлиги юз берган бўлиши мумкин дейилади. Уҳуддаги мусулмонларга бўлган зарар бир неча саҳобанинг итоатсизлиги туфайли Аллоҳ томонидан мусибат қилиб берилган эди. Лекин бу зарар туфайли “Уҳуд жанги шаръан хато бўлди” – дея оламизми? Албатта йўқ!
Шунинг учун бугунги кунда амалга оширилаётган жиҳодий амалиётлар оқибатида бизнинг кўзимизга зарар бўлиб кўринаётган ишлар ҳам, баъзида тактик хатолар, баъзида эса нафарларнинг эътиборсизлиги туфайли Аллоҳнинг изни билан юзага келиши мумкин. Лекин уламоларнинг ҳужжат асосидаги фатволари, машваралар ва изланишлар асосида қилинган бундай амалиётларни асло ношаръий деб бўлмайди.
Баъзи бирлар “АҚШдаги халқаро савдо уйларини портлатишлик натижасида, кофирлар ғазабланиб Афғонистон урушига жазм қилдилар ва бу катта зарарларга олиб келди” деб мужоҳидларни танқид қиладилар. Бундай фикрлаш эса сиёсий ва диний савиясизликдан бошқа нарса эмас.
Биринчидан, бу амалиёт бўлмаган тақдирда ҳам Афғонистонга киришни АҚШ режалаштириб турган эди. Чунки Исломий Амирликни бешигидаёқ бўғиб ўлдириш улар учун жуда долзарб иш эди. Бу иш уларга бир арзон баҳона бўлди холос.
Иккинчидан, мужоҳидлар бу ишдан иккита асосий фойдани кўзлаган эдилар: АҚШ бошлиқ ислом душманларига катта иқтисодий зарар етказиш ва душманни ўз инидан ташқарига чиқариб, сўнг янчиб ташлаш. Аллоҳга ҳамду санолар бўлсин-ки, бу икки фойда ҳам амалга ошди. Сионист-яҳудийларга бу иш шунақанги катта иқтисодий зарар бўлди-ки, ҳозиргача ўзларига кела олганлари йўқ. Ҳозирги кунда ўзларининг таърифи билан айтганда “Дунё иқтисодий бўҳрони” ҳам айнан шу амалиётнинг натижасидир (Фақат ўзларида бўлаётган бўҳронни улар “Дунё иқтисодий бўҳрони” деб атамоқдалар). Иккинчи фойда, яъни ислом душманларини ўз инларидан чиқариб янчиб ташлаш ҳам жуда самарали амалга оширилмоқда. Бугунги кунда АҚШнинг Афғонистонда ўз аскарларини бир кун ушлаб туришининг ўзи 250 млн доллардан ортиқроқ маблағга тушмоқда. Бу ҳали ўзларининг эътирофи. Бугунги кунда АҚШ ва НАТО аскарлари деганда одамларнинг тасаввурида байроққа ўралган тобутлар, кети кўринмайдиган қабрлар қатори ва майиб-мажруҳ аскарлар гавдаланадиган бўлиб қолди. Ислом душманлари тузоққа тушганликларини эндигина фаҳмлаб қолдилар, аммо энди жуда кеч бўлди. Албатта исломнинг ғалабаси жуда яқин қолди ва бу Буюк Аллоҳнинг фазлидир.
Яна шуни таъкидлаймиз-ки, мабодо бу фойдаларни йўқ дейдиган бўлсак ҳам ва бу мусулмонлар учун зарар бўлди деб фараз қилсак ҳам, асло бу ношаръий иш бўлди дейишликка асос бўлмайди, балки тактик хато бўлди дейиш мумкин бўлади.
Мусулмонлар шаръий ва тактик хато ўртасидаги фарқни яхши англашлари лозим.
Ҳурматли биродаримиз! Сўзимизнинг сўнггидa шуни aйтмоқчимиз: Саволингизга қўлимиздан келганча ижобат қилдик. Аллоҳ барчамизни Ўзининг ҳақ йўлида бардавом қилсин! Агар ушбу жавоблар бирон инсоннинг тўғри йўл топишига сабабчи бўлса, албатта бу Аллоҳнинг фазли бўлиб, Аллоҳга ҳамду-санолар айтамиз. Биз ислоҳнигинa мaқсaд қилдик. Аллоҳгагинa тaвaккул қилдик. Aллоҳ тaъоло ушбу сўзларни эшитувчи қулоқ вa тушунувчи қaлблaргa eтишигa муяссaр қилсин.
Сўнгги дуомиз: "Бaрчa олaмлaр роббиси бўлгaн Aллоҳгa ҳaмдлaр бўлсин!".
Жиҳодга бормасдан куфр мамлакатларида даъватчи бўлиб юр
Ассаламу алайкум ва роҳматуллоҳи ва барокатуҳ! Ҳурматли биродаримиз Ulugbek! Аллоҳ сиздан рози бўлсин ва Ўзи рози бўладиган амалларга муваффақ қилсин! Саволларингизга баҳоли қудрат жавоб беришга ҳаракат қиламиз. Cаволингиз матнини ўз ҳолича келтирмоқдамиз:
Assalamu alaykum va rahmatullohi va barokatuhu! Xurmatlik, Abu Muhammad! Shayx Ahmad Diidat (Janubiy Afrikalik), shayx Xolid Yosin (Avstraliyalik), Shayx Zakir Naik (Xindistonlik), shayx Yusuf Estes (Amerikalik), shu insonlarga ergashishni niyat qildim. Bular Amerikada da'vatchilar (Shayx Xolid Yosin Avstraliyada). Bularning orqasidan ko'pchilik boshqa dindagilar islomni qa'bul qilishgan. Men ham shu yo'lni tutsam bo'ladimi? Men “...”daman. Lekin bilimim jusa sayoz hali. Iltimos, javob bering!
Ҳурматли биродаримиз Улуғбек! Албатта Аллоҳнинг динига даъват исломдаги умумий фарз амаллардан ҳисобланади. Сиз юқорида зикр қилган шайхлар ҳам ислом учун эътиборга лойиқ ишларни қилишган. Уларнинг даъватлари сабабли минглаб гумроҳ одамлар ҳидоят йўлини топишган. Даъват - амри бил-маъруф ва наҳйи анил-мункар ишлари ҳар бир замонда ўз вожиблигини сақлаб келган. Лекин исломдаги баъзи (муҳкам) ҳукмлар замон ёки макон ўзгаришига қараб ўзгариши мумкин. Мисол учун намоз сафар макони ва хатар замонида қаср қилиб ўқилади, рамазон рўзаси ҳам сафарда ва касал пайтда фарз бўлмайди ва ҳоказо. Худди шунингдек даъват ишлари ҳам баъзи макон ва замонда энг биринчи даражали ишлардан бўлса, баъзи макон ва замонларда эса нафл ишлардан бўлиши мумкин. Баъзида эса ҳатто мамнуъ-қайтарилган ишлардан бўлиши ҳам мумкин.
Бунга мисол, мужоҳидлардан бири муҳим жиҳодий топшириқ билан (разведка, истихборот, махфий амалиётлар ва ҳоказо) кофирлар ичида ишлаётган бўлса, бу ҳолда кофирларни исломга даъват қилиш мамнуъ бўлади. Чунки у ўзининг мусулмонларга алоқадорлигини сездирмаслиги лозим бўлади, акс ҳолда қўлга тушиши, мусулмонларга оид сирлар ошкор бўлиши, ойлаб-йиллаб режалаштирилган амалиётлар барбод бўлиши ёки бошқа зарарлар бўлиши мумкин. Шунинг учун бундай мужоҳидга ўзининг суюкли дини бўлмиш исломга даъват қилиш ҳам вақтинча қайтарилган ишлардан бўлиши мумкин. Яъни, аввал эслаганимиздек баъзи ҳукмлар замон ёки макон ўзгаришига қараб ўзгариши мумкин. Албатта шу ергача бўлган сўзлар замон ёки макон ўзгаришига қараб ҳукмлар ҳам ўзгариши мумкинлигига оиддир.
Энди сизнинг саволингизга келадиган бўлсак, унинг ҳукми ҳам замон ва маконга қараб ўзгаради. Бу жиҳоднинг фарзи айнлигига боғлиқ масаладир. Шунинг учун аввал жиҳод қачон фарзи айн бўлишини эслаб ўтишимиз афзал бўлади. Аҳли сунна вал-жамоа уламоларининг ижмоъсига кўра 3 та ҳолатда мусулмонларга жиҳод фарзи айн бўлади.
1 Мусулмонлар лашкари душманга ҳарб майдонида рўбарў бўлганда
2 Мусулмонлар имоми мусулмонларни жангга чақирганда.
3 Мусулмонлар ерига душман бостириб кирганда ёки шу мақсадда яқинлашганда.
Бу ерда 3-ҳолатни назарда тутган ҳолда айта оламизки, бутун дунёдаги мусулмонларга бундан уч аср муқаддам жиҳод фарзи айн бўлган, яъни Андалус ерларига кофирлар кириб келган биринчи кундан буён. Ҳозирги кунда эса кофирлар топтамаган бирон бир мусулмонлар юрти қолмади ҳисоб. Бу фарзият то-ки мусулмонлар ўз ерларидан кофирларни ҳайдаб чиқариб, ҳамма ислом юртлари бутунлай кофирлар ҳукмидан озод бўлмагунча мусулмонлардан соқит бўлмайди.
Шу ўринда фарзи айн ва фарзи кифоя деган тушунчаларни ҳам яхши тушуниш керак. Фарзи кифоя ибодатлар мусулмонларнинг баъзилари адо этиши билан бошқалардан соқит бўлиши мумкин. Агар уни ҳеч ким бажармаса ҳамма бирдек гуноҳкор бўлади. Фарзи айн ибодатни эса ҳамма адо этиши фарз бўлади. Бировнинг ибодати биров учун кифоя бўлмайди, балки ҳар инсоннинг ўзи (“айн”) бу ибодатга мукаллаф бўлади.
Ғарната (Андалус) қўлдан кетишидан олдин ҳамма ислом ерлари мусулмонларнинг ўзларида эди. Шунда ҳам мусулмонлар ҳеч бўлмаганда йилда бир марта талаб (ҳужум) жиҳоди қилиб, исломни ер юзига ёяр эдилар. Бу фарзи кифоя жиҳоди эди. У пайтда жиҳод қилишдан олдин кофир мамлакатларни даъват қилиб, ислом билан таништириш вожиботи бор эди ва бу жиҳод шартларидан ҳисобланарди. Жиҳод фарзи айн бўлганда эса ҳеч нарса шарт қилинмайди. Жиҳод фарзи айн бўлганда жиҳодий ишлар билан шуғулланмасдан бошқа ишларга чалғиган инсон гуноҳкор-ғофил инсон ҳисобланади. Жиҳод фарзи айн бўлганда мусулмонларнинг бирдан-бир мақсади кофирларни ислом юртларидан қувиб чиқариш бўлиши керак. Жиҳод фарзи айн бўлганда жиҳодни ташлаб, илм олиш, илм бериш, даъват қилиш ва бошқа диний ишларни биринчи ўринга қўйишлик жуда катта хато бўлади. Бу ишлар жиҳод билан бирга олиб борилсагина мақсадга мувофиқ бўлади. Жиҳод фарзи айн бўлганда кофирларнинг юртларига фақат (мужоҳидлар амири топшириғи билан) жиҳодий мақсадлардагина бориш жоиз бўлади. Исломий мамлакатлар мусулмонларнинг умумий уйидир. Чунки “Мўъминлар бир жасаддирлар”.
Энди фараз қилинг, уйингизга қароқчи бостириб кириб, мол-мулкингизни талон-тарож қилса, яқинларингизни ўлдирса, номусларингизни топтаб турса-ю, сиз унинг калласини олиш ўрнига унга чиройли ваъз-насиҳатлар қилиб турсангиз, у эса тиржайиб ўз ифлос ишини давом эттираверса-ю, сиз яна уни исломга даъват қилиб тураверсангиз тўғри бўладими?! Албатта тўғри бўлмайди. Ундай қилгандан кўра кучи етмаса ҳам қароқчи билан олишиб ўлган яхши бўлади. Ҳатто ўзининг арзимас мол-мулкини ҳимоя қилиб ўлган одамга Росулуллоҳ шаҳидлик муждасини берганлар. Энди бу ёқда ислом юртлари, қадриятлари, номуслар, мусулмон жонлари ва буюк дин топталиб турганда, уни ҳимоя қилиш ўрнига илм, даъват каби ишларни биринчи ўринга қўйишлик шайтоннинг ҳийлаларига алданишдан бошқа нарса эмас. Чунки шайтон инсонни даражаси юксак ва вожиботи улуғ бўлган ишдан қайтара олмаса, бу ишдан даражаси қуйироқ ишлар билан чалғитишга ҳаракат қилади, ҳатто бу билан исломга фойда келса ҳам, ҳар ҳолда умумий фойдани камайтиришга ҳаракат қилади.
Биродарим Улуғбек, шуни билингки, Аллоҳ бизнинг амалларимизга муҳтож эмас. Албатта ҳар бир киши амал қилишга муҳтождир, чунки бу ерда жаннат ва дўзах масаласи турибди. Бу эса ҳазилакам масала эмас. Салафлар ичида дўзахни эслаб йиғлайвериб кўзлари кўр бўлиб қолган инсонлар бор. Шунинг учун ўзимизни Аллоҳнинг азобидан қутқаришимиз керак ва бу биринчи масаладир. Бизнинг амаллармизга на Аллоҳ, на ислом ва на мусулмонлар муҳтож эмас.
Имом Байҳақий ва Ал-Ҳоким Башир ибн ал-Хассосиядан:
أَتَيتُ رسولَ الله لأَبايعَهُ علي الإسلام. فاشترطَ عَلَيَّ: تشهدُ أنْ لا إله إلا الله، وأنّ محمداً عبده ورسوله، و تصلّي الخمسَ، وتصومُ رمضان، و تجاهدُ في سبيل الله…
قلت: يارسولَ الله: أمّا اثنتان فلا أَطيقُهما: الزكاة، لأنه ليسَ لي إلاعَشْرُ ذودٍ، هُنَّ رِسْلُ أهلي و حُمولَتُهم. وأمّا الجهادُ فإنهم يزعمون أنه مَنْ وَلَّيَ فقد باءَ بغضبٍ من الله، وأخافُ إن حضرني قتال كرهْتُ الموت، وخَشَعْت نفسي.
فقبضَ رسولُ الله يَدَه، ثم حَرَّكها، ثم قال: لا صَدَقَة، ولاجهاد، فبماذا تدخلُ الجنة؟
قالت: يارسولَ الله: أبايعُك، فبَايعَني عليهن كُلِّهِنّ.
«Байъат қилиш учун Росулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламнинг ҳузурларига келдим. У киши менга шарт қўйдилар:
– Аллоҳдан ўзга илоҳ – маъбуд йўқ, Муҳаммад Унинг бандаси ва росулидир – деб гувоҳлик берасан, беш вақт намоз ўқийсан, рамазон ойи рўзасини тутасан, закот берасан, ҳаж қиласан ва Аллоҳ йўлида жиҳод қиласан, – дедилар.
– Ё Росулуллоҳ, иккитасини қила олмайман, - закот беролмайман, чунки менда фақатгина ўнта туя бор, у ҳам бўлса аҳлу аёлимнинг ризқи ва маркабидир ва жиҳод қила олмайман, - дедим.
Айтдиларки:
– Кимки ундан орқа ўгирса (яъни қочса) Аллоҳнинг ғазабига учрайди.
– Агар жиҳодга дучор бўлиб қолсам, ўлиб кетишни истамайман,– дедим.
Росулуллоҳ қўлларини мендан тортиб, силтадилар-да дедилар:
– Садақасиз, жиҳодсиз қандай қилиб жаннатга кирасан?
– Ё Росулуллоҳ, ундай бўлса ҳаммасига байъат бераман, – дедим.
(Бошқа бир ривоятда: «Эй Башир жиҳод ва садақасиз қандай жаннатга кирасан» деб уч марта такрорладилар.)
Мен бу ишларнинг барчасига байъат бердим.[1]»
Муҳаддисларнинг қавлига кўра бу ҳадис жиҳод фарзи кифоя бўлгандаги ҳолат ҳақидадир. Энди жиҳод фарзи айн бўлгандаги ҳолатни қандай тасаввур қилиш мумкин. Биродарим сиз энди ўзингизга савол бериб кўринг: «Эй нафсим, жиҳод фарзи кифоя бўлганда жиҳод қилмасдан жаннатга кириш маҳол экан, сен жиҳод фарзи айн бўлганда жиҳодсиз қандай жаннатга кирмоқчисан!?»
Аллоҳ таоло айтади:
“Эй мўминлар, сизларга аламли азобдан нажот берадиган бир «тижорат»ни кўрсатайми? (Ўша «тижорат» мана будир) — Аллоҳ ва Унинг пайғамбарига иймон келтирурсизлар ва Аллоҳ йўлида мол ва жонларингиз билан жиҳод қилурсизлар. Мана шу агар билсангизлар ўзларингиз учун энг яхши (иш)дир.” Саф сураси 10-11-оятлар маъноси.
Энди илм, даъват ва бошқа диний ишлар ҳам жиҳод турларидандир, деган гапга тўхталадиган бўлсак, тўғри бу ишларни ҳам баъзи уламолар “жиҳод турларидандир” дейишган. Лекин бу гапга ҳам фақат жиҳод фарзи кифоя бўлгандагина қўшилиш мумкин. Жиҳод фарзи кифоя бўлганда эса “жиҳод”, “Фисабилиллаҳ” калималаридан фақат ва фақат “қитол”, яъни қўлга қурол олиб жиҳод қилишлик тушунилади, ундан бошқа нарса эмас. Бунга уламолар ижмоъ қилишган.
Ҳурматли биродарим Улуғбек! Саволларингизга илм аҳллари ва мўътабар китобларга мурожаат қилган ҳолда баҳоли қудрат жавоб бердик. Агар жавобимиз сизни қониқтирган бўлса, Аллоҳга ҳамду-санолар айтамиз. Жавобларимизга қониқмаган ёки тушунмаган бўлсангиз яна саволлар беришингиз мумкин.
Аллоҳ таолодан динига нусрат беришини, мужоҳид аскарларига иззат беришини ва душманларига зиллат беришини сўраймиз!
وصلى الله على نبينا محمد وعلى آله وصحبه أجمعين
Assalamu alaykum va rahmatullohi va barokatuhu! Xurmatlik, Abu Muhammad! Shayx Ahmad Diidat (Janubiy Afrikalik), shayx Xolid Yosin (Avstraliyalik), Shayx Zakir Naik (Xindistonlik), shayx Yusuf Estes (Amerikalik), shu insonlarga ergashishni niyat qildim. Bular Amerikada da'vatchilar (Shayx Xolid Yosin Avstraliyada). Bularning orqasidan ko'pchilik boshqa dindagilar islomni qa'bul qilishgan. Men ham shu yo'lni tutsam bo'ladimi? Men “...”daman. Lekin bilimim jusa sayoz hali. Iltimos, javob bering!
Ҳурматли биродаримиз Улуғбек! Албатта Аллоҳнинг динига даъват исломдаги умумий фарз амаллардан ҳисобланади. Сиз юқорида зикр қилган шайхлар ҳам ислом учун эътиборга лойиқ ишларни қилишган. Уларнинг даъватлари сабабли минглаб гумроҳ одамлар ҳидоят йўлини топишган. Даъват - амри бил-маъруф ва наҳйи анил-мункар ишлари ҳар бир замонда ўз вожиблигини сақлаб келган. Лекин исломдаги баъзи (муҳкам) ҳукмлар замон ёки макон ўзгаришига қараб ўзгариши мумкин. Мисол учун намоз сафар макони ва хатар замонида қаср қилиб ўқилади, рамазон рўзаси ҳам сафарда ва касал пайтда фарз бўлмайди ва ҳоказо. Худди шунингдек даъват ишлари ҳам баъзи макон ва замонда энг биринчи даражали ишлардан бўлса, баъзи макон ва замонларда эса нафл ишлардан бўлиши мумкин. Баъзида эса ҳатто мамнуъ-қайтарилган ишлардан бўлиши ҳам мумкин.
Бунга мисол, мужоҳидлардан бири муҳим жиҳодий топшириқ билан (разведка, истихборот, махфий амалиётлар ва ҳоказо) кофирлар ичида ишлаётган бўлса, бу ҳолда кофирларни исломга даъват қилиш мамнуъ бўлади. Чунки у ўзининг мусулмонларга алоқадорлигини сездирмаслиги лозим бўлади, акс ҳолда қўлга тушиши, мусулмонларга оид сирлар ошкор бўлиши, ойлаб-йиллаб режалаштирилган амалиётлар барбод бўлиши ёки бошқа зарарлар бўлиши мумкин. Шунинг учун бундай мужоҳидга ўзининг суюкли дини бўлмиш исломга даъват қилиш ҳам вақтинча қайтарилган ишлардан бўлиши мумкин. Яъни, аввал эслаганимиздек баъзи ҳукмлар замон ёки макон ўзгаришига қараб ўзгариши мумкин. Албатта шу ергача бўлган сўзлар замон ёки макон ўзгаришига қараб ҳукмлар ҳам ўзгариши мумкинлигига оиддир.
Энди сизнинг саволингизга келадиган бўлсак, унинг ҳукми ҳам замон ва маконга қараб ўзгаради. Бу жиҳоднинг фарзи айнлигига боғлиқ масаладир. Шунинг учун аввал жиҳод қачон фарзи айн бўлишини эслаб ўтишимиз афзал бўлади. Аҳли сунна вал-жамоа уламоларининг ижмоъсига кўра 3 та ҳолатда мусулмонларга жиҳод фарзи айн бўлади.
1 Мусулмонлар лашкари душманга ҳарб майдонида рўбарў бўлганда
2 Мусулмонлар имоми мусулмонларни жангга чақирганда.
3 Мусулмонлар ерига душман бостириб кирганда ёки шу мақсадда яқинлашганда.
Бу ерда 3-ҳолатни назарда тутган ҳолда айта оламизки, бутун дунёдаги мусулмонларга бундан уч аср муқаддам жиҳод фарзи айн бўлган, яъни Андалус ерларига кофирлар кириб келган биринчи кундан буён. Ҳозирги кунда эса кофирлар топтамаган бирон бир мусулмонлар юрти қолмади ҳисоб. Бу фарзият то-ки мусулмонлар ўз ерларидан кофирларни ҳайдаб чиқариб, ҳамма ислом юртлари бутунлай кофирлар ҳукмидан озод бўлмагунча мусулмонлардан соқит бўлмайди.
Шу ўринда фарзи айн ва фарзи кифоя деган тушунчаларни ҳам яхши тушуниш керак. Фарзи кифоя ибодатлар мусулмонларнинг баъзилари адо этиши билан бошқалардан соқит бўлиши мумкин. Агар уни ҳеч ким бажармаса ҳамма бирдек гуноҳкор бўлади. Фарзи айн ибодатни эса ҳамма адо этиши фарз бўлади. Бировнинг ибодати биров учун кифоя бўлмайди, балки ҳар инсоннинг ўзи (“айн”) бу ибодатга мукаллаф бўлади.
Ғарната (Андалус) қўлдан кетишидан олдин ҳамма ислом ерлари мусулмонларнинг ўзларида эди. Шунда ҳам мусулмонлар ҳеч бўлмаганда йилда бир марта талаб (ҳужум) жиҳоди қилиб, исломни ер юзига ёяр эдилар. Бу фарзи кифоя жиҳоди эди. У пайтда жиҳод қилишдан олдин кофир мамлакатларни даъват қилиб, ислом билан таништириш вожиботи бор эди ва бу жиҳод шартларидан ҳисобланарди. Жиҳод фарзи айн бўлганда эса ҳеч нарса шарт қилинмайди. Жиҳод фарзи айн бўлганда жиҳодий ишлар билан шуғулланмасдан бошқа ишларга чалғиган инсон гуноҳкор-ғофил инсон ҳисобланади. Жиҳод фарзи айн бўлганда мусулмонларнинг бирдан-бир мақсади кофирларни ислом юртларидан қувиб чиқариш бўлиши керак. Жиҳод фарзи айн бўлганда жиҳодни ташлаб, илм олиш, илм бериш, даъват қилиш ва бошқа диний ишларни биринчи ўринга қўйишлик жуда катта хато бўлади. Бу ишлар жиҳод билан бирга олиб борилсагина мақсадга мувофиқ бўлади. Жиҳод фарзи айн бўлганда кофирларнинг юртларига фақат (мужоҳидлар амири топшириғи билан) жиҳодий мақсадлардагина бориш жоиз бўлади. Исломий мамлакатлар мусулмонларнинг умумий уйидир. Чунки “Мўъминлар бир жасаддирлар”.
Энди фараз қилинг, уйингизга қароқчи бостириб кириб, мол-мулкингизни талон-тарож қилса, яқинларингизни ўлдирса, номусларингизни топтаб турса-ю, сиз унинг калласини олиш ўрнига унга чиройли ваъз-насиҳатлар қилиб турсангиз, у эса тиржайиб ўз ифлос ишини давом эттираверса-ю, сиз яна уни исломга даъват қилиб тураверсангиз тўғри бўладими?! Албатта тўғри бўлмайди. Ундай қилгандан кўра кучи етмаса ҳам қароқчи билан олишиб ўлган яхши бўлади. Ҳатто ўзининг арзимас мол-мулкини ҳимоя қилиб ўлган одамга Росулуллоҳ шаҳидлик муждасини берганлар. Энди бу ёқда ислом юртлари, қадриятлари, номуслар, мусулмон жонлари ва буюк дин топталиб турганда, уни ҳимоя қилиш ўрнига илм, даъват каби ишларни биринчи ўринга қўйишлик шайтоннинг ҳийлаларига алданишдан бошқа нарса эмас. Чунки шайтон инсонни даражаси юксак ва вожиботи улуғ бўлган ишдан қайтара олмаса, бу ишдан даражаси қуйироқ ишлар билан чалғитишга ҳаракат қилади, ҳатто бу билан исломга фойда келса ҳам, ҳар ҳолда умумий фойдани камайтиришга ҳаракат қилади.
Биродарим Улуғбек, шуни билингки, Аллоҳ бизнинг амалларимизга муҳтож эмас. Албатта ҳар бир киши амал қилишга муҳтождир, чунки бу ерда жаннат ва дўзах масаласи турибди. Бу эса ҳазилакам масала эмас. Салафлар ичида дўзахни эслаб йиғлайвериб кўзлари кўр бўлиб қолган инсонлар бор. Шунинг учун ўзимизни Аллоҳнинг азобидан қутқаришимиз керак ва бу биринчи масаладир. Бизнинг амаллармизга на Аллоҳ, на ислом ва на мусулмонлар муҳтож эмас.
Имом Байҳақий ва Ал-Ҳоким Башир ибн ал-Хассосиядан:
أَتَيتُ رسولَ الله لأَبايعَهُ علي الإسلام. فاشترطَ عَلَيَّ: تشهدُ أنْ لا إله إلا الله، وأنّ محمداً عبده ورسوله، و تصلّي الخمسَ، وتصومُ رمضان، و تجاهدُ في سبيل الله…
قلت: يارسولَ الله: أمّا اثنتان فلا أَطيقُهما: الزكاة، لأنه ليسَ لي إلاعَشْرُ ذودٍ، هُنَّ رِسْلُ أهلي و حُمولَتُهم. وأمّا الجهادُ فإنهم يزعمون أنه مَنْ وَلَّيَ فقد باءَ بغضبٍ من الله، وأخافُ إن حضرني قتال كرهْتُ الموت، وخَشَعْت نفسي.
فقبضَ رسولُ الله يَدَه، ثم حَرَّكها، ثم قال: لا صَدَقَة، ولاجهاد، فبماذا تدخلُ الجنة؟
قالت: يارسولَ الله: أبايعُك، فبَايعَني عليهن كُلِّهِنّ.
«Байъат қилиш учун Росулуллоҳ соллаллоҳу алайҳи васалламнинг ҳузурларига келдим. У киши менга шарт қўйдилар:
– Аллоҳдан ўзга илоҳ – маъбуд йўқ, Муҳаммад Унинг бандаси ва росулидир – деб гувоҳлик берасан, беш вақт намоз ўқийсан, рамазон ойи рўзасини тутасан, закот берасан, ҳаж қиласан ва Аллоҳ йўлида жиҳод қиласан, – дедилар.
– Ё Росулуллоҳ, иккитасини қила олмайман, - закот беролмайман, чунки менда фақатгина ўнта туя бор, у ҳам бўлса аҳлу аёлимнинг ризқи ва маркабидир ва жиҳод қила олмайман, - дедим.
Айтдиларки:
– Кимки ундан орқа ўгирса (яъни қочса) Аллоҳнинг ғазабига учрайди.
– Агар жиҳодга дучор бўлиб қолсам, ўлиб кетишни истамайман,– дедим.
Росулуллоҳ қўлларини мендан тортиб, силтадилар-да дедилар:
– Садақасиз, жиҳодсиз қандай қилиб жаннатга кирасан?
– Ё Росулуллоҳ, ундай бўлса ҳаммасига байъат бераман, – дедим.
(Бошқа бир ривоятда: «Эй Башир жиҳод ва садақасиз қандай жаннатга кирасан» деб уч марта такрорладилар.)
Мен бу ишларнинг барчасига байъат бердим.[1]»
Муҳаддисларнинг қавлига кўра бу ҳадис жиҳод фарзи кифоя бўлгандаги ҳолат ҳақидадир. Энди жиҳод фарзи айн бўлгандаги ҳолатни қандай тасаввур қилиш мумкин. Биродарим сиз энди ўзингизга савол бериб кўринг: «Эй нафсим, жиҳод фарзи кифоя бўлганда жиҳод қилмасдан жаннатга кириш маҳол экан, сен жиҳод фарзи айн бўлганда жиҳодсиз қандай жаннатга кирмоқчисан!?»
Аллоҳ таоло айтади:
“Эй мўминлар, сизларга аламли азобдан нажот берадиган бир «тижорат»ни кўрсатайми? (Ўша «тижорат» мана будир) — Аллоҳ ва Унинг пайғамбарига иймон келтирурсизлар ва Аллоҳ йўлида мол ва жонларингиз билан жиҳод қилурсизлар. Мана шу агар билсангизлар ўзларингиз учун энг яхши (иш)дир.” Саф сураси 10-11-оятлар маъноси.
Энди илм, даъват ва бошқа диний ишлар ҳам жиҳод турларидандир, деган гапга тўхталадиган бўлсак, тўғри бу ишларни ҳам баъзи уламолар “жиҳод турларидандир” дейишган. Лекин бу гапга ҳам фақат жиҳод фарзи кифоя бўлгандагина қўшилиш мумкин. Жиҳод фарзи кифоя бўлганда эса “жиҳод”, “Фисабилиллаҳ” калималаридан фақат ва фақат “қитол”, яъни қўлга қурол олиб жиҳод қилишлик тушунилади, ундан бошқа нарса эмас. Бунга уламолар ижмоъ қилишган.
Ҳурматли биродарим Улуғбек! Саволларингизга илм аҳллари ва мўътабар китобларга мурожаат қилган ҳолда баҳоли қудрат жавоб бердик. Агар жавобимиз сизни қониқтирган бўлса, Аллоҳга ҳамду-санолар айтамиз. Жавобларимизга қониқмаган ёки тушунмаган бўлсангиз яна саволлар беришингиз мумкин.
Аллоҳ таолодан динига нусрат беришини, мужоҳид аскарларига иззат беришини ва душманларига зиллат беришини сўраймиз!
وصلى الله على نبينا محمد وعلى آله وصحبه أجمعين
Rasulullox (s.a.v) xayotidan
HAYIT KUNI ARSHNI LARZAGA SOLGAN VOQEA
Janobi payg'ambar hayit namozini o'qib chiqayotganlarida ko'chani chekkasida yerga qarab yig'lab o'tirgan 4 yoshlardagi yetim bolani ko'rdilar. Boshqa bolalar tuyalarga minib, ota-onalari qo'llariga shirinlik tutgan kunda haligi bola g'amgin edi. Payg'ambar s.a.v. shu bolani oldiga bordilar va so'radilar:
- Nima uchun yig'laysan, ey bola?
- Men yetimman yo Rasululloh. Mening otam ham, onam ham, aka-opalarim ham yo'q.
Janob payg'ambar s.a.v. bag'irlariga bosib, peshonasini silab:
- Yoshlikda men ham yetimlikda o'sdim, katta bo'lgach qavmim meni sig'dirmay boshqa shaharga hijrat qildim, - dedilar. Yana boladan so'radilar:
- Sen ota-onalik, aka-ukalik bo'lishni hohlaysanmi?
- Albatta hohlayman. Men ham boshqa bolalarga o'xshab o'ynashni hohlayman.
Rasulluloh bolani qo'llaridan ushlab, uylariga olib bordilar va bolaga dedilar:
- Men Muhammad s.a.v. sening otang bo'lay. Oisha onang bo'lsin. Ali sening akang-u, Hasan-Husanlar ukang bo'lsin. Fotima sening opang bo'lsin.
Bola xursand bo'ldi. Yuvintirib, biroz narsa berib, qornilarini to'ydirgandan keyin bola aytdi:
- Mening ham bolalarga o'xshab ko'chaga chiqiqb o'ynagim kelayapti.
Rasululloh bolani qo'llaridan ushlab ko'chaga o'ynatgani olib chiqdilar. Boshqa bolalarni ko'rgan haligi norasida:
- Ey, otajon. Anavu bolalarni qarang, ularni ota-onalari tuyaga mindirib qo'yibdilar. Mening ham ota-onam bo'lganida tuyaga mindirardilar, - dedi.
Rasululloh muborak qo'llarini yerga qo'yib, tizzalari bilan yurib, yetim xursand o'lsin deb Madina ko'chalarida yelkalariga mindirib yurdilar. Bola yana atrofdagi bolachalarga qarab:
- Yo Rasululloh, anu bolalarning tuyalarining og'zida jilovi bor ekan. Mening tuyamning jilovi yo'q-ku! - dedi. Rasululloh muborak sallalarining peshini olib, og'zilaridan o'tkazib, yelakalridan oshirib, bolaga berdilar. U bo'lsa goh-gohida oyog'ini silkitib qo'yardi, jilovni tortardi. Ba'zi tuyalarning ovoz berib "aff-aff" dedydigan odati bor edi. Hali bola Payg'mbar s.a.v.ga:
- Ey, otajon, bularning tuyasini qarang, ovoz berib, "aff-aff" deydi. Nega meniki afflamaydi, - dedi. Shunda Jabroil amin a.s. kelib:
- Yo, habibulloh! Alloh sizdan rozi bo'ldi. Yetimni xursand qildingiz. Alloh subhanahu va taolo amr qildiki, "Jamiki ummatimni gunohini avf qil deya ikki bor "aff-aff" deng. Habibimiz s.a.v. ikki bor "avf-avf" deganlarida, hazrat Jabroil aytdilar:
- Ey, Muhammad s.a.v. uchinchi avfni aytmang. Arshi a'lo larzaga tushdi. Uchinchi avfni qiyomatga qoldiring...
Payg'ambarimiz Muhammad SAV hayotlari
Janobi payg'ambar hayit namozini o'qib chiqayotganlarida ko'chani chekkasida yerga qarab yig'lab o'tirgan 4 yoshlardagi yetim bolani ko'rdilar. Boshqa bolalar tuyalarga minib, ota-onalari qo'llariga shirinlik tutgan kunda haligi bola g'amgin edi. Payg'ambar s.a.v. shu bolani oldiga bordilar va so'radilar:
- Nima uchun yig'laysan, ey bola?
- Men yetimman yo Rasululloh. Mening otam ham, onam ham, aka-opalarim ham yo'q.
Janob payg'ambar s.a.v. bag'irlariga bosib, peshonasini silab:
- Yoshlikda men ham yetimlikda o'sdim, katta bo'lgach qavmim meni sig'dirmay boshqa shaharga hijrat qildim, - dedilar. Yana boladan so'radilar:
- Sen ota-onalik, aka-ukalik bo'lishni hohlaysanmi?
- Albatta hohlayman. Men ham boshqa bolalarga o'xshab o'ynashni hohlayman.
Rasulluloh bolani qo'llaridan ushlab, uylariga olib bordilar va bolaga dedilar:
- Men Muhammad s.a.v. sening otang bo'lay. Oisha onang bo'lsin. Ali sening akang-u, Hasan-Husanlar ukang bo'lsin. Fotima sening opang bo'lsin.
Bola xursand bo'ldi. Yuvintirib, biroz narsa berib, qornilarini to'ydirgandan keyin bola aytdi:
- Mening ham bolalarga o'xshab ko'chaga chiqiqb o'ynagim kelayapti.
Rasululloh bolani qo'llaridan ushlab ko'chaga o'ynatgani olib chiqdilar. Boshqa bolalarni ko'rgan haligi norasida:
- Ey, otajon. Anavu bolalarni qarang, ularni ota-onalari tuyaga mindirib qo'yibdilar. Mening ham ota-onam bo'lganida tuyaga mindirardilar, - dedi.
Rasululloh muborak qo'llarini yerga qo'yib, tizzalari bilan yurib, yetim xursand o'lsin deb Madina ko'chalarida yelkalariga mindirib yurdilar. Bola yana atrofdagi bolachalarga qarab:
- Yo Rasululloh, anu bolalarning tuyalarining og'zida jilovi bor ekan. Mening tuyamning jilovi yo'q-ku! - dedi. Rasululloh muborak sallalarining peshini olib, og'zilaridan o'tkazib, yelakalridan oshirib, bolaga berdilar. U bo'lsa goh-gohida oyog'ini silkitib qo'yardi, jilovni tortardi. Ba'zi tuyalarning ovoz berib "aff-aff" dedydigan odati bor edi. Hali bola Payg'mbar s.a.v.ga:
- Ey, otajon, bularning tuyasini qarang, ovoz berib, "aff-aff" deydi. Nega meniki afflamaydi, - dedi. Shunda Jabroil amin a.s. kelib:
- Yo, habibulloh! Alloh sizdan rozi bo'ldi. Yetimni xursand qildingiz. Alloh subhanahu va taolo amr qildiki, "Jamiki ummatimni gunohini avf qil deya ikki bor "aff-aff" deng. Habibimiz s.a.v. ikki bor "avf-avf" deganlarida, hazrat Jabroil aytdilar:
- Ey, Muhammad s.a.v. uchinchi avfni aytmang. Arshi a'lo larzaga tushdi. Uchinchi avfni qiyomatga qoldiring...
Payg'ambarimiz Muhammad SAV hayotlari
о ревности
о ревности
когда можно ревновать?
Ревность — признак любви, это искусство причинять себе ещё больше зла, чем другим, это боязнь превосходства другого лица, источник мук для любящего и обид для любимой. Ревность всегда смотрит в подзорную трубу, делающую маленькие предметы большими, карликов – гигантами, подозрения истиной.
Поэтому проявляемая супругами ревность, должна быть умеренной, не переходящей за рамки дозволенного Шариатом.
Согласно Шариату, муж не должен подозрительно отслеживать каждый шаг своей жены, быть излишне мнительным, выдвигать беспочвенные обвинения, что разрушает взаимное доверие и любовь, создаёт в семье дисгармонию. Ислам запрещает частое проявление подозрительности. В Коране говорится: Смысл: «О, вы, которые уверовали! Избегайте частых предположений (домыслов), ибо некоторые предположения (домыслы) греховны. Не выслеживайте [друг друга]» (сура «аль-Худжурат», аят 12).
Запрещается также шпионить, следить друг за другом, что, обычно, является следствием подозрений, выискивать недостатки людей и то, что скрыто от глаз других. Также, запрещается без причины обвинять жену и близких родственников в измене и так далее.
Четвёртый праведный халиф и сподвижник Пророка Мухаммада (салляллаху аляйхи васаллям) Али (да будет доволен им Аллах) говорил: «Не излишествуй в ревности к своей жене, иначе из-за тебя будет опорочена ее репутация». Передают со слов Абу Хурайры (да будет доволен им Аллах), что Посланник Аллаха (салляллаху аляйхи васаллям) сказал: «Остерегайтесь дурных мыслей (о людях), ибо, поистине, дурные мысли — это самые лживые слова! Не разузнавайте, не шпионьте, не взвинчивайте цену, не завидуйте друг другу, не проявляйте ненависти по отношению друг к другу, не поворачивайтесь спиной друг к другу и будьте братьями, о, рабы Аллаха!» (аль-Бухари). Муж не должен показывать свои сомнения в верности жены, устраивать сцены ревности по разным пустякам. Ему не следует возвращаться домой после долгого отсутствия ночью, чтобы не получилось так, будто он в чём-то подозревает своих жён или выискивает их недостатки. Пророк (салляллаху аляйхи васаллям) запретил устраивать проверки для жены, например, внезапно появляться среди ночи и тому подобное. Передают со слов Джабира бин‘Абдуллаха (да будет доволен им Аллах), что Посланник Аллаха (салляллаху аляйхи васаллям) сказал: «Если кто-нибудь из вас будет долго отсутствовать (дома), не следует ему возвращаться к своей семье ночью» (Аль-Бухари).
Также, передают со слов Джабира бин ‘Абдуллаха (да будет доволен им Аллах), что Пророк (салляллаху аляйхи васаллям) сказал: «Если вернёшься (в свой город) ночью (после поездки), не приходи к своей семье, пока женщина, муж которой отсутствовал, не сбреет себе волосы на теле, а не причёсанная не приведёт свои волосы в порядок» (Аль-Бухари). Если же муж постоянно уходит утром и приходит поздно ночью, то в этом нет ничего порицательного, так как его ждут и знают, что он должен придти. Также, если он заранее сообщил, что он прибудет ночью, так как хадис предостерегает от внезапного прихода без предупреждения. Женщина же должна сторониться чужих мужчин и быть как можно скромнее с ними. Если вдруг, придётся говорить с ними, она должна потупить взор и не находиться в месте, которое будет вызывать какие либо подозрения. Муж должен ревновать жену, запрещать ей ходить в порочные места, где совершаются непристойные поступки, и царит распутство. Посланник Аллаха (салляллаху аляйхи васаллям) сказал: «Поистине, Аллах ревнив и мусульманин ревнив. Аллах ревнует, чтобы верующий не совершал то, что Аллах ему запретил» (Муслим). Мусульманин должен ревновать умеренно (разумно). Посланник Аллаха (салляллаху аляйхи васаллям) сказал: «Есть ревность, которую Аллах любит и есть ревность, которую Он не любит. Аллах любит, чтобы мусульманин ревновал, если есть основание для сомнения и не любит, когда он ревнует без основания» (ибн Маджа).
В хадисе Пророка (салляллаху аляйхи васаллям) говорится, что однажды Са‘д бин ‘Убада воскликнул: «Если бы я увидел мужчину со своей женой, то ударил бы его мечом!». Услышав это, Пророк (салляллаху аляйхи васаллям) сказал сподвижникам: «Вас удивляет ревность Са‘да? Однако, поистине, я ещё более ревнив, чем он, а Аллах более ревнив, чем я!» (аль-Бухари). Мужчина не должен оставаться наедине с женщиной, если он не является её ближайшим родственником (махрам), и не должен приходить к женщине, мужа которой нет дома. Передают со слов ‘Укбы бин ‘Амира (да будет доволен им Аллах), что однажды Посланник Аллаха (салляллаху аляйхи васаллям) сказал: «Ни в коем случае не входите к (посторонним) женщинам!». Один из ансаров спросил: «О, Посланник Аллаха, а что ты скажешь о родственниках мужа? (имеется виду родные братья и племянники)». На это Пророк (салляллаху аляйхи васаллям) сказал: «Такой родственник — это гибель!». Пророк (салляллаху аляйхи васаллям) имел в виду, что поскольку мужчина, состоящий с мужем в близком родстве, имеет свободный доступ в дом, он может послужить причиной более опасного искушения и принести больше зла, чем посторонний человек. Передают от Абу Хурайры (да будет доволен им Аллах); «Когда мы сидели возле Посланника Аллаха (салляллаху аляйхи васаллям), он сказал: «Я увидел во сне, что нахожусь в Раю и увидел женщину, совершающую омовение возле дворца. — И я спросил: «Для кого эта женщина?». «Для Умара» – был ответ. В этот момент я вспомнил ревность Умара и повернулся спиной». Услышав это, Умар заплакал, находясь в этом маджлисе, и сказал: «Разве и к тебе, о, Посланник Аллаха, я ревную?» (Фатхуль-Бари ).
Сообщается, что Асма, дочь Абу Бакра, да будет доволен Аллах ими обоими, сказала: «...Однажды я несла финиковые косточки на голове и встретила по дороге Посланника Аллаха (салляллаху аляйхи васаллям), которого сопровождали несколько ансаров. Он же (салляллаху аляйхи васаллям), подозвал меня и сказал: “Их, их!” (такие слова произносят для посадки верблюда на колени) — желая посадить меня в седло позади себя. Однако, я постеснялась ехать вместе с мужчинами, вспомнив о Зубайре и его ревности, ибо был он одним из самых ревнивых. Посланник Аллаха (салляллаху аляйхи васаллям), понял, что я стесняюсь, и поехал дальше, а я пришла к Зубайру и сказала: “Когда я несла на голове финиковые косточки, меня повстречал Посланник Аллаха (салляллаху аляйхи васаллям) с группой сподвижников и он заставил своего верблюда опуститься на колени, чтобы я села, но я постеснялась, вспомнив о твоей ревности...» (аль-Бухари). Эти хадисы говорят, что жена должна максимально сторониться мест, которые вызывают ревность мужа, в этом примером служит дочь Абу Бакра, которая отказалась сесть с Пророком (салляллаху аляйхи васаллям) на одном верблюде, вспомнив ревность мужа Зубайра.
Ревность женщины.
Конечно же, женщина не может быть свободной полностью от ревности, так как это приводит к безразличию по отношении к мужу, но она должна следить за собой, чтобы ревность проявлялась умеренно и не заставляла её совершать поступки, выходящие за рамки дозволенного Шариатом и не вызывала гнев Аллаха. Ревность проявлялась и среди жён Пророка (салляллаху аляйхи васаллям), к примеру, мать правоверных и жена Пророка (салляллаху аляйхи васаллям) Айша, да будет с ней милость Аллаха, сказала: «Я не ревновала ни к одной из жён Пророка (салляллаху аляйхи васаллям) так, как ревновала к Хадидже, хотя она умерла за три года до того, как он взял меня в жёны, потому что он постоянно говорил о ней и часто приказывал зарезать овцу и делить её между людьми, как милостыню в память о Хадидже. И я часто говорила ему: "Как будто в мире не было никого, кроме Хадиджи!" Но он отвечал мне: "Она была моей женой и родила мне ребёнка» (аль-Бухари).
Советы ревнивым жёнам.
В основном, домашний очаг начинает гаснуть и ослабевать, если не сторониться бесполезной ревности. Чтоб из-за ревности, в доме не возникали ссоры, есть некоторые советы, которых необходимо придерживаться, а именно;
Не делайте мужа своей собственностью. Не ограничивайте его свободу. Довольствуйтесь тем, что он любит вас и признаётся вам в этом. Доверяйте его словам и чувствам, этого вполне достаточно, чтобы быть счастливой. Если ваш муж признаётся в своих чувствах, утверждает, что любит вас, и не даёт повода для ревности, но всё же вы ревнуете и устраиваете ему сцены ревности — то значит, вам просто нечего делать. Займите себя другими заботами или увлечениями. Зачем замыкаться на этом, словно нет ничего большего, за что можно было бы переживать? Подумайте об Ахирате и насколько, вы стремитесь и готовитесь к нему. Подумайте, будет ли доволен вашим поведением Всевышний? В достоверном хадисе, переданном от Абу Хурайры, сообщается, что Пророк (салляллаху аляйхи васаллям) сказал: «Поистине, одни проявления ревности Аллах любит, а другие ненавистны Аллаху, те же, что любит Аллах, когда есть основания для ревности, те же, что ненавистны — когда нет никаких оснований для неё » (ибн Маджах).
Ревность, основанная на пустом месте, названа в хадисе «ревностью, которую ненавидит Аллах». Чувство ревности, вызывает сомнение и боязнь потерять близкого человека, вы начинаете бояться, что он вас разлюбит и это вызывает чувство неполноценности. Это лишь, дополнительный стимул к саморазвитию. Если вы почувствовали подобное чувство, то займитесь собой, своим характером, поведением, разговором, проявите большую покорность и стремление к мужу. Окружите его большим вниманием и заботой. Измените обычно-привычный режим на приятно-привлекательный. Изменение подхода к мужу может не сразу дать желаемый результат, так как он будет видеть в этом что-то непривычное, ведь он этого от вас раньше не видел и не ожидал, но это не должно смущать и вы не должны опускать руки, а наоборот занимайте его дальше и больше, вскоре ему это понравится и вы останетесь довольной.
Ревность, иной раз убивает саму любовь. Не задавайте мужу ненужных лишних вопросов, такие как «где был?», «кто звонил?», «почему опоздал?», «почему не поднял трубку?», «кому пишешь смс?», «у тебя есть другая?», «кто она?», «докажи мне это!», «поклянись!», «я неверю тебе!». Также не говорите ему «почему так поздно пришёл?», «мог бы вообще не приходить!», «без тебя тоже не плохо было!», «пусть другая делает для тебя то-то», «не жди от меня внимания, которое было раньше», «я тоже буду делать, что хочу», «тогда и ты не спрашивай меня ни о чём», «я имею право знать», «не надо меня обманывать» и подобные ненужные вопросы, которые будут раздражать его и усугублять ваши отношения. Ведь всё это, заставит его или наврать вам, чтобы успокоить, или ответить грубо, а это оттолкнет вас, и ранит сердце ещё больнее.
Не старайтесь проверять его телефонные записи, разговоры и т.д. – одним словом, доверяйте ему! Пусть вас больше занимает то, что обязал вас Всевышний по отношению к мужу. Когда бы он ни пришел домой, встретьте его с улыбкой на лице, этим вы покажете ему своё хорошее настроение. Спросите, устал ли он, предложите поесть, а если откажет, не спрашивайте «почему?», «где кушал?», предложите кофе или чай. Ваше внимание не останется незамеченным. Запомните, что Всевышний не обязал вас контролировать мужа, и в Судный день не будет спрошено за это. Также вас не спросят, почему не сказали мужу «где был», «куда ходил», «с кем ходил», «почему так поздно пришёл» и тому подобное. Наоборот, с вас спросят, почему не уделили ему должного внимания и заботы, когда бы он ни пришёл.
Согласно Шариату, муж не обязан ночевать дома возле жены, (не говоря уж о предоставлении отчёта о своих делах), кроме как у него будет больше, чем одна жена. Вот тогда, если он проведёт возле одной ночь — то должен провести его и возле другой, соблюдая равенство. Не будьте эгоистичны, дайте свободу любимому человеку, которое ему дал Шариат — и тогда он никогда не сможет пренебрегать вами и вашими чувствами. Если он это не оценит и будет мучить вас, то проявите терпение и уповайте на Всевышнего. Избегайте скандалов, проявляя терпение, ведь терпеливые получат великую награду. Всевышний Аллах в Коране сказал: (смысл) «Воистину, терпеливые получат свою награду без счёта!» (аз-Зумар 10).Однажды, некая женщина пришла к Посланнику Аллаха (салляллаху аляйхи васаллям) по какой-то нужде. Он спросил ее: «Кто это? У тебя есть муж?» Она ответила: «Да». Он вновь спросил: «Как у тебя с ним?» Она ответила: «Делаю для него всё, что в моих силах». Посланник Аллаха (салляллаху аляйхи васаллям) сказал на это: «Смотри, куда тебе до него! Воистину, он для тебя Рай и Ад!» (имам Ахмад, аль-Байхаки).
Если же ваш муж или жена приводят в качестве доказательства или оправдание определённые слова, вам желательнее принять их и быть снисходительным, чем упорствовать в своих домыслах и подозрениях, так как в достоверном хадисе говорится: «Никому чувство ревности не присуще в такой мере, как Аллаху, и поэтому запретил Он как явные, так и тайные непристойные дела. И никто не любит оправдание так сильно, как Аллах...» В этом хадисе ревность, в основе которой лежит ненависть и неприязнь ко всему непристойному, упомянута наряду с любовью к оправданию, что предполагает совершенство справедливости, милосердия и добродетели. Пречистый Аллах ревнив, но Он любит, когда рабы просят у Него прощения, и прощает тех, кто поступает так. Он не наказывает Своих рабов за совершение того, что вызывает Его ревность и гнев, пока не оправдает Свои действия.
Rasulullox (s.a.v) dan bir xadis
حُذَيْفَةُ بْنَ الْيَمَانِ يَقُولُ:
كَانَ النَّاسُ يَسْأَلُونَ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَنْ الْخَيْرِ وَكُنْتُ أَسْأَلُهُ عَنْ الشَّرِّ مَخَافَةَ أَنْ يُدْرِكَنِي فَقُلْتُ : يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا كُنَّا فِي جَاهِلِيَّةٍ وَشَرٍّ فَجَاءَنَا اللَّهُ بِهَذَا الْخَيْرِ فَهَلْ بَعْدَ هَذَا الْخَيْرِ شَرٌّ؟ قَالَ : نَعَمْ . فَقُلْتُ: هَلْ بَعْدَ ذَلِكَ الشَّرِّ مِنْ خَيْرٍ ؟ قَالَ: نَعَمْ وَفِيهِ دَخَنٌ . قُلْتُ : وَمَا دَخَنُهُ ؟ قَال: قَوْمٌ يَسْتَنُّونَ بِغَيْرِ سُنَّتِي وَيَهْدُونَ بِغَيْرِ هَدْيِي تَعْرِفُ مِنْهُمْ وَتُنْكِرُ. فَقُلْتُ: هَلْ بَعْدَ ذَلِكَ الْخَيْرِ مِنْ شَرٍّ؟ قَالَ : نَعَمْ دُعَاةٌ عَلَى أَبْوَابِ جَهَنَّمَ مَنْ أَجَابَهُمْ إِلَيْهَا قَذَفُوهُ فِيهَا . فَقُلْتُ: يَا رَسُولَ اللَّهِ صِفْهُمْ لَنَا؟ قَالَ : نَعَمْ قَوْمٌ مِنْ جِلْدَتِنَا وَيَتَكَلَّمُونَ بِأَلْسِنَتِنَا. قُلْتُ: يَا رَسُولَ اللَّهِ فَمَا تَرَى إِنْ أَدْرَكَنِي ذَلِكَ؟ قَالَ: تَلْزَمُ جَمَاعَةَ الْمُسْلِمِينَ وَإِمَامَهُمْ . فَقُلْتُ: فَإِنْ لَمْ تَكُنْ لَهُمْ جَمَاعَةٌ وَلَا إِمَامٌ؟ قَالَ : فَاعْتَزِلْ تِلْكَ الْفِرَقَ كُلَّهَا وَلَوْ أَنْ تَعَضَّ عَلَى أَصْلِ شَجَرَةٍ حَتَّى يُدْرِكَكَ الْمَوْتُ وَأَنْتَ عَلَى ذَلِكَ
Хузайфа ибн ал-Яман родияллоху анху айтадиларки: Одамлар Расулуллох саллоллоху алайхи ва салламдан яхшиликлар ҳаққида сўрашар едилар, мен эса ёмонликлар ҳаққида сўрар эдим шу ёмонликларга йўлиқмаслик учун. "Я Расулуллох, биз жохилиятда ва ёмонликда эдик. Аллох бизга бу хайр (Ислом)ни берди. Бундан сунг хам ёмонлик келадими?" деб сурадим. ўлар: "Ха", дедилар. Мен: "У ёмонликдан сунг яхшилик келадими?", дедим. Улар: "Ха, лекин озгина тутуни (ёмонлиги, фасоди) билан келади". Мен: "Унинг тутуни (фасоди) нима", деб сурадим. Улар: "Менинг суннатимдан бошка йўл тутадиган тоифалар келади. Ва менинг хидоятимдан бошка хидоят билан хидоятланишади. Баьзи (амал)ларини (Исломданлигини) тасдиклайсан, баьзи (амал)ларини (Исломданмаслигини билиб) инкор қиласан". Мен: "Ундан сўнг ёмонлик келадими?", дедим. Улар: "Ха, Жаханнам дарвозалари устида жаханнамга чақирувчи даьватчилар (чорловчилар) бўлади. Агар кимки уларга ижобат қилса, жаханнамга улоқтиришади", дедилар. Мен: "Я Расулуллох, бизларни уларни таьрифлаб беринг?", деб сўрадим. Улар: "Улар бизнинг теримиздан (бизлардан) бўлган ва бизни тилимиз билан гапирадиган қавмдурлар (яьни исломни даьво қилганлардан бўладилар)" . Мен: "Я Расулуллох, агар ўша пайтда бўлиб қолсам, нима деб маслахат берасиз?", дедим. Улар: "Мусулмонлар жамоаси ва имомини махкам ушла", дедилар. Мен: "Агар мусулмонларнинг жамоаси хам ва уларнинг имоми хам бўлмасачи?", деб сўрадим. Улар: "Ундай бўлса, уларни барчасини тарк қил, агарчи дарахтнинг илдизи тишлаб бўлса хам, хатто сени ўлим топгануча шу холда қол", дедилар. (Имом Муслим ривояти).
كَانَ النَّاسُ يَسْأَلُونَ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَنْ الْخَيْرِ وَكُنْتُ أَسْأَلُهُ عَنْ الشَّرِّ مَخَافَةَ أَنْ يُدْرِكَنِي فَقُلْتُ : يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا كُنَّا فِي جَاهِلِيَّةٍ وَشَرٍّ فَجَاءَنَا اللَّهُ بِهَذَا الْخَيْرِ فَهَلْ بَعْدَ هَذَا الْخَيْرِ شَرٌّ؟ قَالَ : نَعَمْ . فَقُلْتُ: هَلْ بَعْدَ ذَلِكَ الشَّرِّ مِنْ خَيْرٍ ؟ قَالَ: نَعَمْ وَفِيهِ دَخَنٌ . قُلْتُ : وَمَا دَخَنُهُ ؟ قَال: قَوْمٌ يَسْتَنُّونَ بِغَيْرِ سُنَّتِي وَيَهْدُونَ بِغَيْرِ هَدْيِي تَعْرِفُ مِنْهُمْ وَتُنْكِرُ. فَقُلْتُ: هَلْ بَعْدَ ذَلِكَ الْخَيْرِ مِنْ شَرٍّ؟ قَالَ : نَعَمْ دُعَاةٌ عَلَى أَبْوَابِ جَهَنَّمَ مَنْ أَجَابَهُمْ إِلَيْهَا قَذَفُوهُ فِيهَا . فَقُلْتُ: يَا رَسُولَ اللَّهِ صِفْهُمْ لَنَا؟ قَالَ : نَعَمْ قَوْمٌ مِنْ جِلْدَتِنَا وَيَتَكَلَّمُونَ بِأَلْسِنَتِنَا. قُلْتُ: يَا رَسُولَ اللَّهِ فَمَا تَرَى إِنْ أَدْرَكَنِي ذَلِكَ؟ قَالَ: تَلْزَمُ جَمَاعَةَ الْمُسْلِمِينَ وَإِمَامَهُمْ . فَقُلْتُ: فَإِنْ لَمْ تَكُنْ لَهُمْ جَمَاعَةٌ وَلَا إِمَامٌ؟ قَالَ : فَاعْتَزِلْ تِلْكَ الْفِرَقَ كُلَّهَا وَلَوْ أَنْ تَعَضَّ عَلَى أَصْلِ شَجَرَةٍ حَتَّى يُدْرِكَكَ الْمَوْتُ وَأَنْتَ عَلَى ذَلِكَ
Хузайфа ибн ал-Яман родияллоху анху айтадиларки: Одамлар Расулуллох саллоллоху алайхи ва салламдан яхшиликлар ҳаққида сўрашар едилар, мен эса ёмонликлар ҳаққида сўрар эдим шу ёмонликларга йўлиқмаслик учун. "Я Расулуллох, биз жохилиятда ва ёмонликда эдик. Аллох бизга бу хайр (Ислом)ни берди. Бундан сунг хам ёмонлик келадими?" деб сурадим. ўлар: "Ха", дедилар. Мен: "У ёмонликдан сунг яхшилик келадими?", дедим. Улар: "Ха, лекин озгина тутуни (ёмонлиги, фасоди) билан келади". Мен: "Унинг тутуни (фасоди) нима", деб сурадим. Улар: "Менинг суннатимдан бошка йўл тутадиган тоифалар келади. Ва менинг хидоятимдан бошка хидоят билан хидоятланишади. Баьзи (амал)ларини (Исломданлигини) тасдиклайсан, баьзи (амал)ларини (Исломданмаслигини билиб) инкор қиласан". Мен: "Ундан сўнг ёмонлик келадими?", дедим. Улар: "Ха, Жаханнам дарвозалари устида жаханнамга чақирувчи даьватчилар (чорловчилар) бўлади. Агар кимки уларга ижобат қилса, жаханнамга улоқтиришади", дедилар. Мен: "Я Расулуллох, бизларни уларни таьрифлаб беринг?", деб сўрадим. Улар: "Улар бизнинг теримиздан (бизлардан) бўлган ва бизни тилимиз билан гапирадиган қавмдурлар (яьни исломни даьво қилганлардан бўладилар)" . Мен: "Я Расулуллох, агар ўша пайтда бўлиб қолсам, нима деб маслахат берасиз?", дедим. Улар: "Мусулмонлар жамоаси ва имомини махкам ушла", дедилар. Мен: "Агар мусулмонларнинг жамоаси хам ва уларнинг имоми хам бўлмасачи?", деб сўрадим. Улар: "Ундай бўлса, уларни барчасини тарк қил, агарчи дарахтнинг илдизи тишлаб бўлса хам, хатто сени ўлим топгануча шу холда қол", дедилар. (Имом Муслим ривояти).
В этой группе, возможно, есть записи, доступные только её участникам.
Чтобы их читать, Вам нужно вступить в группу
Чтобы их читать, Вам нужно вступить в группу